Koje su najskuplje reklame na dresovima?

Godinama unazad svedoci smo pompeznih najava: “Zvezda dobila ovog sponzora“, “Partizanov pul jakih sponzora“, “Potpisani sjajni ugovori čije detalje ne smemo da otkrijemo” itd. A od tih sponzora malo ima vajde. Ako je i ima.
Štaviše, petostruki uzastopni šampion Partizan nema reklamu na dresu?! Uglavnom su u pitanju “prebijanja dugova”, politički interesi ili, jednostavno, prisnost klupskih čelnika s “uglednim biznismenima” i njihovim kompanijama… Na kraju, ti isti sponzori dobiju karte za utakmice, šepure se po upravnim odborima, a klubovi sami srljaju u minus i propali bi da im nije prodaje igrača.
U Evropi stvari ne stoje tako. Tamo važi ona stara narodna “Plati, pa klati!” ili “Ni kod stare babe nema za džabe”. Svaka reklama masno se plaća i niko ne dobija oglasni prostor na lepe oči. A, posebno košta zvanje generalnog sponzora, u većini slučajeva kompanije čije ime i logo dominiraju prednjom stranom dresa.
Prema najnovijem istraživanju, najskuplji je dres Barselone. Katalonski klub bio je poznat po jedinstvenoj, 112 godina dugoj tradiciji, da nikada nije imao sponzora na dresu, jer je klupski moto bio: “Barsa! Više od kluba”. Na kraju su i oni popustili. Posle godinu dana humanitarnog reklamiranja UNICEF, nisu mogli da odole ponudi “Katar fondacije”, kojoj su “prodali dres” za 32 miliona evra po godini. Ugovor je potpisan prošle godine i važiće do 2016. godine. To znači da će Barselona samo od arapske kompanije inkasirati 160 miliona evra!
Iza Barse je unija dva ponosa Nemačke: telekomunikacijskog giganta “Dojče Telekoma” (čiji je ogranak mobilna telefonija “Ti-Mobajl”) i najpopularnijeg tamošnjeg kluba Bajerna. Bavarci od reklamiranja “telefona” godišnje zarađuju 26,5 miliona evra. Pre njih, godinama su imali više nego uspešnu i unosnu saradnju sa “Opelom”.
Iza Bajerna je Mančester siti i sponzorstvo “Itihada”. I klub i kompanija su vlasništvo Šeika Mansura bin Zajeda, pa je jasno da je ovo način da se novac legalnim tokovima upumpa u klub, bez kršenja zakona o finansijskom fer-pleju.
Četvrti je Real Madrid, koji svake dve-tri godine menja glavnog sponzora. Sada je to onlajn kladionica “Bet end vin”, a ranije su bili “Teka”, “Simens”… Inače, “Bet end vin” bio je i sponzor italijanskog Milana pre nego što su “roso-neri” sklopili četverogodišnje partnerstvo sa “Flaj Emirejtsom” vredno 60 miliona evra. I kada posle ovih cifara pogledamo naše klubove, konkretno dva najveća, shvatimo ko smo i šta smo u fudbalskom svetu i gde smo na mapi. Velom tajne obavijen je famozni Zvezdin ugovor s ruskim “Gaspromom”. Ruski gigant je dobio reklamu na skoro svaka tri koraka na “Marakani”, spekuliše se o milionima, a klub s “Marakane” sve dublje upada u finansijski kanal. Ako je zaista istinita priča o 4,4 miliona evra godišnje, kako to da Zvezda nema pare da u ovom prelaznom roku kupi “krštenog” fudbalera, a klupski dug je iz godine u godinu sve veći.
Partizan već godinama ne može ni da nađe sponzora. Ima predsednika koji je biznismen i ima jaku kompaniju, ali mu se baš ne zavlači ruka u džep da svom voljenom klubu za realnu sumu prišije na dres reklamu firme. Tako je Partizan prošle sezone proveo sezonu bez sponzora, a pretprošle ga je dobio tek posle ulaska u Ligu šampiona i pomoći države preko “Elektroprivrede Srbije”. Taj ugovor vredeo je 800.000 evra za sezonu. O ostalim klubovima da i na trošimo reči, jer bi verovatno reklamirali i lokalnog bricu ili buregdžinicu ako bi imali neku zaradicu…
Ni ostalim manjim klubovima u Evropi ne cvetaju ruže. Tako prosečna vrednost glavne reklame na dresovima španskih prvolihgaša, ne računajući Real i Barsu, iznosi samo 0,5 miliona evra.