Da li znate koji je video za manje od nedelju dana pogledalo više od 22 miliona ljudi, a na Fejsbuku je „zaradio“ 121.480 šerova, 53.000 lajkova i 5.700 komentara?
Ne, nije u pitanju “Redtube“ ostvarenje, niti je neka modna blogerka prošetala nove krpice. U pitanju je kratki video Harvard Medical Univerziteta, koji opisuje kako bakterije Ešerihije koli postaju rezistentne na antibiotike.
Sad, pošto ste se povratili od šoka, verovatno se pitate: Kako je visoko naučni sadržaj uspeo da privuče toliku pažnju i praktično postane viralan? Harvard je uradio osnovnu stvar u online komunikaciji (zapravo u svakoj dobroj komunikaciji): Prilagodili su svoju poruku krajnjem primaocu poruke, upoznali su svoju publiku, izabrali odgovarajuće kanale i upotrebili ih pametno.
Anatomija Harvardovog viralnog videa
Ovaj slučaj je sjajan da plastično objasnimo zašto je važno da u zajedničkom radu na online sadržajima agencija uvek dobro zna šta radi, zašto to radi i da to svim silama brani pred klijentom.
- Jedan globalno važan problem, razvoj otpornosti bakterija na antibiotike, prikazan je na način i uz pomoć kanala koji su omogućili da ovaj sadržaj bude jednostavan, razumljiv i što je još važnije, interesantan ogromnom broju ljudi.
- Koliko vas bi pročitalo saopštenje Harvarda o njihovoj zabrinutosti povodom narastajućeg broja bakterija koje su otporne na antibiotike?
- Zapitajte se, koliko vas bi pogledalo video u kojem neki naučnik visoko stručnim jezikom objašnjava da su bakterije sve otpornije i da moram da pažljivo koristimo antibiotike, jer uskoro neće biti delotvorni na „mutirajuće“ bakterije.
Umesto toga, ljudi sa Harvarda su izgradili ogromnu Petrijevu šolju i pokazali kako bakterije prežive i 1.000 puta veću dozu antibiotika od početne. Bum!
Zašto je Harvard „razbio“ svojim videom?
Jedan veoma komplikovan proces prikazan je jednostavnim kanalom, videom. Video traje manje od dva minuta, ima snažnu storiteling notu i budi emocije u vama. Bukvalno vas prolazi jeza dok gledate kako bakterije nezadrživo kuljaju i antibiotici im ne mogu ništa.
Video ima naraciju u pozadini, ali je fokus na slici, tj onome što se događa u videu. Dodatni elementi su muzika i transkript koji je ubačen samo na određenim kanalima (YT) koji olakšava praćenje videa.
Pamerno su ciljali medije – našli su novinare, influencere, pa i pojedince koje ova tema zanima. Na primer, na popularnoj FB stranici I fucking love science video je pogledan više od 11 miliona puta!
Akcija je bila pažljivo koordinisana, pa čim je opalo interesovanje za video kroz jedan kanal, oni su koristili sledeći i ponovo podizali pažnju javnosti.
Pitanja pre kampanje
Pitanja na koja morate da odgovorite pre nego što krenete u formulisanje bilo koje kampanje na internetu za svoje klijente su:
- Šta je sadržaj važe poruke?
- Kome je ona namenjena?
- Gde je vaša publika i kakva je ta publika – koje su njene navike i sklonosti?
- Koje kanale dominantno koristi vaša publika i da li su ti kanali pogodni za slanje vaše poruke?
- Kako da prilagodite poruku da bi stigla do cilja i bila shvaćena?
- Znate li da pričate jezik vaše publike?
Klijent (ni)je uvek u pravu
Teorijski, na ova pitanja mora da ima precizan odgovor svaka onlajn kampanja. Ali, u praksi, često se susrećemo s faktorom „klijent je uvek u pravu“ i „klijentova je poslednja“.
Gotovo svaka novina u poslu, pa i internet alati, prelazi mukotrpan put od inovacije do širenja baze korisnika, da bi ulaskom u mejnstrim često postala i predmet pomodarstva. Većina kompanija u Srbiji danas ima predstavu da je dobro imati Fejsbuk, da moraju da imaju sajt, da ako nisi na prvoj strani Gugla da to nije dobro za tvoj posao, a bez hiljade pratilaca na Instagramu i Tviteru nema budućnosti u biznisu. Činjenica je da su klijenti ponekad u situaciji da znaju da bi trebalo da nešto rade onlajn, ali ne znaju tačno šta, ni kako. A ni zašto.
Ceo tekst pročitajte na sajtu agencije New Moment New Ideas Company.
Autor teksta: Angelina Radulović
Loading...
