Kako se radio preselio na Internet?

Uprkos velikoj finansijskoj krizi koja je zahvatila radijsku industriju u Srbiji, izuzetno je malo onih stanica koje su uspele da je bezbolno prebrode, a još je manji broj onih koje su na vreme prepoznale mogućnosti Interneta kao novog izvora zarade i uticaja.
U eri tog novog medija od kojeg su svi zaposleni u tradicionalnim medijima strepeli, a pokazalo se i opravdano jer je naneo štetu štampi i televiziji, na radio i nije imao tolikog uticaja. Nije opala slušanost niti je opao procenat novca uloženog u radio u okviru ukupnog marketinškog kolača. Svakako, ovde se ne misli na smanjene ili potpuno ukinute budžete za oglašavanje tokom krize koji su najveću štetu naneli lokalcima, kao i onim velikim stanicama koje nisu dobro procenile visinu potencijalnih prihoda u odnosu na skupe i precenjene zamisli.
Prva stvar u kojoj je Internet ozbiljno pomogao stanicama u poslednjih nekoliko godina je dolazak do nove, pre svega mlađe publike. Ujedno je učinio ovaj mistični medij daleko vidljivijim, a oni malo ozbiljniji koji su držali do informativnog programa kao važnog sastavnog dela radija, uspeli su i da povećaju svoje prihode. Ipak, uprkos svim prednostima udvajanja ova dva medija, i dalje je daleko više onih stanica koje su na Internetu prisutne tek da bi prikazale svoju „ličnu kartu“.
Ne računajući velike RTV sisteme poput B92 ili javnih servisa RTS i RTV, većina nacionalnih i lokalnih stanica prednosti Interneta iskoristila je za pravljenje manje-više sličnih veb stranica. Oni koji su odlučili da odvoje novac za nešto ozbiljniji sajtove, a to su pre svega uspešne komercijalne stanice (TDI, Index, AS, Prvi…), išli su na klasični sadržaj kojim predstavljaju ono što rade u etru, uz određene dodatke. Tako na takvim sajtovima dominiraju sadržaji iz programske šeme uz nezaobilazno razne akcije i nagradne igre, top-liste, mogućnosti preslušavanja raznih plej-lista, eventualno neke foto galerije ili vesti iz domena zabave. Mogućnost uživo slušanja se podrazumeva.
Naravno, najvažniji momenat u celoj priči je taj da je publika sve više na Internetu i da danas ima puno onih koji radio slušaju isključivo preko globalne mreže, da li direktno na sajtu ili putem aplikacije. Agencije za istraživanje slušanosti od skora su slušanje radija putem Interneta uvrstili kao relevantan podatak. Zato svaka iole ozbiljnija stanica ima danas svoju stranicu na internetu i mogućnost slušanja putem striminga.
Ipak, ove stanice mnogo više pažnje posvećuju društvenim mrežama, gde se u stvari i nalazi njihova publika, pa tako TDI ima skoro milion fanova. Milion je ogroman broj i pitanje je koliko je realan i koristan jer tih fanova nema u tolikom broju na istraživanjima slušanosti. A nema ih ni na sajtu, a trebalo bi ako se publika usmerava kako treba.
Ono što je činjenica je da gore navedene forme nemaju i dodatni momenat, a to je zarada i na drugom mediju kad već postoji. Jednostavno, nemaju sadržaje koji su interesantni publici da bi svakodnevno tu dolazila. A kada sajt nema posetu, onda ni oglašivač nema razlog da se tu oglašava. Neke stanice su uspele da ulože malo više napora i da komercijalizuju sadržaje na Internetu poput zagrebačke Antene koja je vrlo aktivna u objavljivanju vesti i animiranju publike u akcijama od interesa za lokalnu zajednicu. Najdalje su ipak otišli Slovenci. Tako je nacionalni Radio 1 napravio neku kombinaciju news i radijskog portala, ima dobru posetu, pa samim tim i dosta reklama.
Ali, najdalje su otišle dve srpske radio stanice, nacionalni S i novosadski Radio 021, a primeri su različiti.
Radio S, dok nije postao deo grupe od četiri stanice (S, Index, Pingvin, Gradski radio) pokrenuo je snažan informativni portal, koji je za vrlo kratko vreme došao do velike publike i samim tim „dunuo dodatni vetar u leđa radiju“ koji je dobio dobru reklamu na samom sajtu i doživeo ekspanziju na Fejsbuku. Ipak, ulaganja na Internetu nisu se vratila, pa se vlasnik ubrzo odlučio da sajt sa autorskim sadržajima pretvori u sajt koji objavljuje vesti drugih. On i dalje ima veliku posetu i solidne prihode od oglašavanja, ali uz mnogo manje troškove.
S druge strane, novosadski 021 predstavlja najuspešniji primer stanice koja je sačuvala uticaj koji je imala s kraja prošlog i početka ovog veka veka, pre svega jer su na vreme prepoznali snagu Interneta. Oni nisu toliko obraćali pažnju na predstavljanje radijskih sadržaja, već su svoju najveću snagu, novinarsku redakciju, usmerili na internet novinarstvo. Danas su najposećeniji lokalni news portal u Srbiji sa oko 40 hiljada posetilaca dnevno, samim tim i najuticajniji u Novom Sadu i Vojvodini, što im se isplatilo jer ostvaruju odlične prihode od sadržaja na internetu.
„Mislim da je to bila dobra odluka jer smo razvojem jakog informativnog sajta zauzeli poziciju broj jedan kao najrelevantniji izvor vesti sa našeg područja. To znači da naše vesti preuzimaju svi portali, od nacionalnih i lokalnih, do regionalnih. Mahom kao izvor navedu da je to Radio 021, a šta će vam veća promocija radio stanice od te. Takođe, publika koja dolazi iz Novog Sada i okoline na sajt veća je od bilo kog perioda postojanja radija, i uglavnom su to korisnici interneta koje zanimaju vesti, pa ih kod nas iz Novog Sada ima koliko i na velikim news portalima. Naša je prednost što lokalne kampanje nisu interesantne oglašivačima na nacionalnim sajtovima, već isključivo na lokalnim gde je usko profilisana publika. Samim tim je vernija i odlučnija“, rekao je za Marketing mrežu Slobodan Krajnović, glavni i odgovorni urednik ovog medija.
Radio i Internet su danas dva usko vezana medija i nipošto ih ne treba odvajati. Pitanje je samo koji je krajnji cilj menadžmenta stanice, a na osnovu toga koncept se može lako odrediti.