Together, we create! Together, we transform! Together, we empower! Together, we inspire! Together, we connect! Together, we grow! Together, we create! Together, we transform! Together, we empower! Together, we inspire! Together, we connect! Together, we grow! Together, we create! Together, we transform! Together, we empower! Together, we inspire! Together, we connect! Together, we grow!

OGLAŠAVANJE

spot_img

ISPRATI

Kako mediji edukuju decu?

REGION – Stručnjaci tvrde da malo ko u Bosni i Hercegovini brine zbog najezde sapunica i drugih medijskih sadržaja sumnjivog kvaliteta. Posledice loših medijskih standarda mogle bi da budu dugoročne. Mediji razvijenih zapadnih država puno pažnje posvećuju obrazovnim emisijama dok u zapadnobalkanskim medijima, posebno u BiH i Srbiji, dominiraju politika i sapunice. Osiromašeni građani tih država, kako odrasli tako i deca, počeli su da se identifikuju sa sultanima, princezama, vojskovođama i raznim drugim likovima.
Eksperti tvrde da razlog za to treba tražiti i u nedostatku kvalitetnih domaćih sadržaja. Urednica dečijeg programa BH radija 1 Snježana Galić podseća da je u vreme nekadašnjeg Radio Sarajeva „čitava ekipa kreirala brojne sadržaje, razne emisije, reportaže, radio igre i kontakt programe“.
„Danas, BH radio 1 sadržaje za decu plasira subotom u jednosatnoj emisiji kontakt tipa „Ringišpil“. Imali smo i rubrike za jutarnji program, a od nove šeme u oktobru 2012. godine startovala je i emisija ‘Odrastanje’ u kojoj angažujemo čitav tim stručnjaka. U okviru dečijeg programa sada je angažovan samo jedn čovek i mislim da bi taj program trebalo kadrovski ojačati“, kaže Snježana Galić.
Ljiljana Zurovac Ljiljana Zurovac

Pogrešna edukacija i izopačeni standardi
Predsednica Veća za štampu BiH Ljiljana Zurovac podseća da bi mediji, posebno javni servisi, pored informativne i zabavne, trebalo da imaju i edukativnu ulogu. Ona tvrdi da su deca i mladi ljudi u BiH danas izloženi velikoj količini informacija koje je u vrednosnom smislu teško selektovati.
„Pogrešnom edukacijom nameću se vrednosti koje naši mladi ljudi slede i prema tome prave standarde. Mi imamo ogromnu količinu mladog sveta koji je polupismen, koji ne čita knjige, koji nema elokvenciju u izrazu upravo zato što mu niko ne govori da bi sebe trebalo da izgrađuje na drugačiji način, a ne samo na onaj na koji se može identifikovati sa lošim serijama, jeftinim ili besplatnim stranim programima koji nemaju nikakve veze s našom kulturom i našim podnebljem“, kaže Ljiljana Zurovac.
Nedostatak domaćeg, kvalitetnog programa usmerava decu ka drugim sadržajima koji im se nude na različitim medijima, najčešće na lokalnim stanicama, kablovskim mrežama i internetu.

Deca gledaju strane programe
Trinaestogodišnji Ahmed iz Sarajeva kaže da na televiziji često gleda zabavne i istorijske emisije na stranim kanalima kao što su „History“ i „Discovery“, a ponekad i muzičke kanale. „Vrlo retko gledam domaće TV kanale, jer njihov program čine uglavnom sapunice, rijaliti emisije i neki niskobudžetni filmovi. Malo je dečijih emisija, kako obrazovnih tako i zabavnih, a pogotovo nedostaju emisije za decu mog uzrasta“, kaže Ahmed.
Dvanaestogodišnja Azra iz Sarajeva ne voli da gleda sapunice i rijaliti emisije „kojih sada ima najviše na televiziji“. „Najviše gledam američke sitkome, zato što su zabavni, a kad sam bila manja volela sam da gledam emisije kao što su ‘Lutkokaz’ i ‘Žutokljunac’. Sada na televiziji baš i nema zabavnih ni obrazovnih dečijih emisija i veoma mi je žao što je tako“, kaže Azra.
Psihološkinja Selma Sinanović ističe da danas veliki uticaj na odgoj dece imaju mediji i društvene internet-mreže čiji sadržaji često sugerišu „pogrešne moralne principe“. „S obzirom na aktuelnu društvenu situaciju koju karakteriše i ‘prezaposlenost’ roditelja, deca su često prepuštena sama sebi tako da nema adekvatne cenzure nad sadržajima koje prate na medijima i socijalnim mrežama“, kaže Selma Sinanović.

Identifikovanje sa negativnim likovima
Kroz rad sa decom Selma Sinanović uočila je da se mladi često identifikuju sa „omiljenim“ likovima iz filmova i serija. „Kod devojčica se to ogleda kroz ‘slobodnije’ ponašanje, dok dečaci više ispoljavaju agresivnost, jer se najčešće identifikuju sa osobama koje glume ubice i druge negativne likove“, kaže Selma Sinanović. Stručnjaci zato upozoravaju da odgovorni moraju ozbiljno da se pozabave tim problemom, jer bi sve ono što proizilazi iz već nametnutih loših medijskih standarda i sadržaja moglo da ima dugoročne posledice.

Autor: Samir Huseinović
Izvor: Deutsche Welle

 

spot_img

PROJEKAT

spot_img

PROJEKAT

spot_img

Anketa

Koji projekat Marketing mreže Vam je omiljen ili se rado u njega uključujete?

Oceni tekst

0,00 od 5
1 Star2 Stars3 Stars4 Stars5 Stars
Loading...

Povezani tekstovi

POSTAVI KOMENTAR

Molimo unesite Vaše ime
Molimo unesite Vaš komentar!