Broj domaćinstava u Srbiji koja imaju kablovsku televiziju, IPTV ili neku drugu platformu koja omogućava veći broj TV kanala dostigao je 60 odsto. Poređenja radi, 2012. godine broj domaćinstava sa kablovskom i zemaljskom televizijom bio je izjednačen. Zanimljivo je, takođe, da se i dalje beleži tendencija širenja kablovske mreže u Srbiji, istaknuto je na konferenciji Danas konferens centra „Kablovski programi i tržište oglašavanja u Srbiji“.
Govoreći o trendovima kablovske televizije u Srbiji, Predrag Lozović iz agencije Nilsen Audience Measurement Serbia ukazao je na činjenicu da se najviše domaćinstava (čak 87 odsto), koji koriste više televizijskih kanala, nalazi u Beogradu. Slede severna Vojvodina sa 66 odsto, pa centralna Srbija sa 60 odsto domaćinstava. On je dodao da gledanost nacionalnih TV stanica opada i taj trend prisutan je od 2010.
– Prema podacima za period od januara do aprila 2013, nacionalne TV stanice učestvuju u ukupnoj gledanosti sa više od 75 odsto. S druge strane, u kablovskom sistemu nacionalne stanice imaju udeo u gledanosti od 62 odsto. Ostatak prostora „rezervisan“ je za kanale koji se emituju samo u kablovskom sistemu. Ipak, u ukupnoj gledanosti kablovski programi učestvuju sa 13 odsto, ali i beleže konstantan trend rasta – objasnio je Lozović.
Prema rezultatima merenja agencije Nilsen, TV Pink je ove godine prvi put posle mnogo godina prestigao prvi kanal RTS-a po gledanosti, dok se na trećem mestu našla Prva televizija. Od kablovskih programa najgledaniji je Pink 2, potom dečiji kanali Ultra i Minimaks, pa Diskaveri, Sportklub i Eurosport. „U aprilu su najgledaniji bili kanali koji emituju filmski i serijski program. Slede dečiji, dokumentarni, pa sportski programi. Nijedan od kablovskih kanala, međutim, nije dominantan po gledanosti“, ukazao je Lozović. On je izneo još nekoliko podataka koji ukazuju na to da domaćinstva u Srbiji poseduju ukupno 3,6 miliona televizora, da 61 odsto njih ima samo jedan TV aparat, svaki treći ima dva, a osam odsto ima tri i više uređaja.
Aleksandar Gajović, savetnik u Ministarstvu kulture i informisanja, konstatovao je da u javnosti postoji zabluda da građani koji imaju kablovsku televiziju „plaćaju dve pretplate“. Prema njegovim rečima, kablovskim operatorima se plaća „dovođenje usluga do svakog potrošača“, dok je pretplata za javni servis „obaveza koja postoji u svim evropskim zemljama“. Gajović je naglasio da je pretplata za javni servis obavezna, a da li će tako ostati, „videće se nakon javne rasprave o medijskim zakonima koji su u pripremi“. Usledio je i komentar da su kablovski operatori građanima učinili uslugu s obzirom na to da ne moramo da se penjemo na krov i nameštamo antenu, a uz to imamo dobar signal i brz internet.
On se osvrnuo i na opštu situaciju na medijskoj sceni Srbije, ukazujući da trenutno postoji veliki broj medija u zemlji, kao i da je teško reći koliki je tačan broj jer se situacija menja iz dana u dan. Sve to, kako kaže, diktiraju ekonomski uslovi.
– Kada je reč o oglašavanju, treba podsetiti da oglašivači plaćaju prostor onome ko se najviše gleda, odnosno najviše čita, mada je gotovo nemoguće utvrditi koliki je tačan tiraž novina u Srbiji. Informacije koje iznose mediji o svojim tiražima treba uzeti sa zadrškom i sumnjom, utoliko pre što nije svaki list svakog dana najčitaniji i najtiražniji kao što tvrde. Što se gledanosti tiče, u Srbiji zasad postoji samo jedna agencija koja se bavi merenjem auditorijuma – istakao je Gajović.
Mihailo Jovanović, direktor direkcije za IT i elektronske komunikacije PTT Srbija, predstavio je novi projekat PTT Srbija „PoštaNet“, u okviru kojeg su integrisani kablovska televizija i internet, odnosno KDS i PTT Net, koji je već u ponudi od 1. juna. On je rekao da će od septembra građani moći da se prijave za ovu uslugu na svim šalterima Pošte, kao i da do kraja godine traje promocija u okviru koje priključenje na mrežu košta jedan dinar.
– PTT Srbija nudi potencijalnim korisnicima naših usluga ugovore na 12 i 24 meseca, ali postoji i opcija koja ne podrazumeva tu vrstu obaveze. Pošta je drugi po veličini kablovski operator u Srbiji i trenutno broji više od 130.000 korisnika. Prošle sedmice PTT Srbija dobila je dozvolu za bežični prenos TV signala, što će omogućiti jeftiniju tehnologiju i bolji prenos digitalnog signala. Naš plan je da u narednom periodu širimo svoju mrežu, naročito u gradovima u kojima nisu rasprostranjene naše usluge kablovske televizije i interneta. U ostvarivanju tog cilja oslanjamo se na razvijenu infrastrukturu i na činjenicu da imamo oko 1.500 šaltera u Srbiji, odnosno jedinice poštanske mreže – objasnio je predstavnik PTT Srbija.
Nataša Mitić, direktorka prodaje oglasa Foks International Channels Serbia, iznela je podatak da je Srbija na vrhu liste evropskih zemalja po gledanosti televizije, po čemu je jedino Rumunija u regionu ispred nas, dok su odmah iza Srbije Mađarska i Hrvatska. Poredeći zemlje po pokrivenosti kablovskom televizijom, ona je istakla da je na prvom mestu u Evropi Holandija sa 98 odsto pokrivenosti, dok se Srbija nalazi negde na sredini sa pokrivenošću od 51 odsto, prema podacima iz prošle godine. Na dnu lestvice nalaze se Francuska sa 28 odsto i Španija sa samo 23 odsto pokrivenosti „kablom“. Mitićeva je istakla i da medijska kuća Foks broji više od 350 kanala u svetu, 37 TV brendova i da je prisutna u 181 zemlji. Prema podacima koje je iznela na konferenciji, ova medijska kuća u Srbiji ima trenutno deset kanala, kao i da odnedavno na šest prodaju reklamni prostor. „Foks lajf“ namenjen je ženskoj populaciji od 15 do 34 godine, „Foks krajm“ ženama od 25 do 54 godine, dok je „Nešnal džiografik“ namenjen u muškarcima i ženama od 18 do 54 godine. S druge strane, kako je navela kanal „24 kičen“ namenjen je svim uzrastima, kao i „Foks muviz“.
– Kanal Foks, koji promovišemo pod sloganom Pametna zabava sa stavom, ima ciljnu populaciju od 18 do 35 godina starosti, i ovaj kanal se u istom formatu emituje u 103 države na više od deset jezika. U Srbiji je ovaj kanal tek odnedavno počeo da se emituje, tako da se tek očekuje njegova ekspanzija – navela je Nataša Mitić i dodala da u Srbiji raste broj reklama na kanalima kojima se plaćaju (Pej TV), odnosno na kablovskim programima.
Danasova konferencija bila je prilika za direktora SOS kanala Dragišu Kovačevića da javno postavi pitanje: kako je Telekom mogao da otkupi sportske kanale Arena, kada je zakonom zabranjeno javnim preduzećima da budu vlasnici medija. On je upitao i marketinške agencije kako to da se reklame za sportsku prognozu puštaju na kanalima Arene, kad je SOS kanal gledaniji od sva četiri kanala Arene zajedno. – Kako se reklame raspoređuju po TV stanicama, odnosno prema kojim kriterijumima, pitam marketinške agencije. Novim zakonima trebalo bi da se zabrane reklame iz Srbije na inostranim kablovskim programima. Očekujem da svi emiteri imaju iste uslove za rad – naveo je Kovačević, koji je podsetio na slučaj SOS kanala, kojem je 2006. dodeljena neispravna frekvencija za emitovanje u Beogradu, pa se sada program emituju samo putem kablovskog sistema.
Direktor SOS kanala dodao je i da oko 53 kablovska operatora u Srbiji distribuira program ove TV stanice, jer „ne postoji sličan program u zemlji“. „Samim tim, SOS kanal u ovom trenutku ima daleko veću gledanost nego što je imao kada je dobio frekvenciju“, konstatovao je Kovačević.
Izvor: Danas
Autor: Bojan Cvejić
Loading...
