Kad god se pomene umetnost, kao čin kreativnog otelotvorenja ideja, uvek prolebdi pored imena umetnika neka vrsta strahopoštovanja i bojazni jer talenat je oduvek bio škakljivo pitanje za vascelo čovečanstvo. I uvek su umetnici bili ti koji su predvodili promene, davali sudove i bili koliko osporavani, toliko i cenjeni. Ali, uvek je bilo i onih koji bi išli u korak s vremenom i vredno koristili svaku blagodat tehnološkog napretka. Tako se tokom devedesetih godina prošlog veka među nekim umetnicima pojavila ideja da je savremene tehnologije moguće koristiti i u kreativne svrhe.
U to vreme, ideja povezivanja umetnosti i interneta bila je još prilično egzotična, a tradicionalne institucije, poput velikih svetskih muzeja, nisu ni sanjale da će jednog dana (tj. sada) imati više virtuelnih posetilaca, nego onih uživo. Danas, svaki muzej, galerija i umetnik, prepoznaju važnost prisustva svog rada na internetu. Zato se za svako umetničko delo, od pećinskih crteža pa do savremene umetnosti, sa sigurnošću može tvrditi da ga deli samo jedan klik od pogleda zainteresovanog vlasnika računara ili mobilnog telefona, povezanog na internet.
Internet nije samo mesto na kojem je moguće posetiti prezentaciju neke postavke ili umetnika, već i medij koji sam po sebi predstavlja mnogima inspiraciju i potencijalnu temu za umetničko promišljanje. Avangardni umetnici su oduvek prepoznavali mogućnosti koje su nove tehnologije nudile. Novi mediji pružaju i nove mogućnosti izražavanja, a umetnici, govoreći novim jezikom, stvaraju dela koja odgovaraju duhu vremena u kojem žive, a ponekad idu i ispred njega. Zanimljivo je da je jedan od začetnika internet-umetnosti (termin koji treba razlikovati od “umetnosti na internetu”) tzv. net-arta, bio Slovenac, rođen u Beogradu, Vuk Ćosić.
On je dalekih ‘90-ih, kada je u zvaničnim umetničkim krugovima još bilo neobično posedovati i običnu internet prezentaciju, shvatio mogućnosti koje je novi medij nudio.Njegove reinterpretacije čuvenih umetničkih slika ili klasičnih filmskih scena, poput one iz Hičkokovog “Psiha”, sastavljene od niza brojeva koji svojim prostornim rasporedom simuliraju oblike i scene, bile su osmišljene specijalno za globalnu mrežu. Ćosić je, kako kaže, u internetu video priliku za beg iz raznih “realnosti s kojima se nije slagao”, a jedna od njih bila je i institucionalizovani svet umetnosti. Naime, njegova dela bila su zamišljena da isključivo postoje virtuelno, na internetu, van sistema galerija i muzeja, samo s pravougaonim monitorom personalnog računara kao svojevrsnim ramom i vratima u onostrano. Priča o Vuku Ćosiću, koji je u svetu postao ključna ličnost svakog ozbiljnog teksta o internet-umetnosti, otkriva ivrlo važan, demokratski aspekt ovog medija: umrežavanje kompjutera je na određeni način decentralizovalo svet, pa samim tim i umetnost.
Više nije važno da li živite u Njujorku, Berlinu ili Beogradu. Ako imate šta da pokažete, globalna mreža vam nudi mogućnost da to i učinite. Odakle god poslali informaciju, ona će na isti način biti prezentovana potencijalnim korisnicima.
tema5 Internet umetnost uvek i svuda
SVI STVARAJU UMETNOST, SVI JE GLEDAJU – SAJBERSVEMIR JE, ZAPRAVO, VELIKI INTERAKTIVNI MUZEJ
Takođe, nije više potrebno da poznajete čuvenog galeristu ili likovnog kritičara da biste mogli napraviti izložbu i pokazati svoje kreativne radove. Internet-umetnost po svojoj prirodi zaobilazi galerije i muzeje – pa ove elitističke institucije postaju nepotrebne, što internet-umetnost čini posebno avangardnom.
Pošto dela internet-umetnosti nisu opipljiva, u fizičkom obliku, već samo na internetu, njih je praktično nemoguće kupovati ili prodavati. Ona se, realno posmatrano, ne nalaze ni u kakvom realnom prostoru, poput klasične slike ili skulpture, a opet su svuda prisutna.
O ovakvoj autonomiji umetnosti govorio je još i avangardni ruski umetnik Kazimir Maljevič, koji je suprematistički prostor, u kojem obitava čista umetnost, opisivao kao mesto bez dimenzije, gde ne postoji levo i desno, gore i dole, blizu i daleko – što se upravo čini kao najbolja definicija interneta i sajber-univerzuma!
Internet-umetnost ima značajnu osobinu koja je čini tako neuhvatljivom, a opet svima pristupačnom. Naime, kod dela internet-umetnosti ne postoji original, već je ona podložna beskonačnom umnožavanju (moguće ih je “linkovati”, kopirati na druge internet adrese, postavljati na zid Fejsbuka i slično). Original i kopija su istovetni, odnosno ne može se ni govoriti o ovim kategorijama.
tema1 Internet umetnost uvek i svuda
Fenomenima originala i kopije, u svom umetničkom radu, tokom devedesetih godina, bavila se i naša multimedijalna umetnica Žana Poliakov, koja je ovu osobenost interneta i digitalnog sveta upotrebila i za ukazivanje na slične pojave u današnjoj društvenoj realnosti. Iako većini nas elektronska pošta izgleda samo kao sredstvo za razmenu poslovnih i privatnih pisama, postoje umetnici koji se bave tzv. email umetnošću (email art), odnosno koriste elektronsku poštu za slanje umetničkih kompjuterskih grafika, animacija, skrinsejvera. Neki umetnici bave se i pravljenjem posebnih igrica, koje mogu biti originalne ili predstavljati umetničku viziju postojećih igrica. Publika je pozvana da igra ove igrice i uđe u interakciju s umetničkim delom, što je još jedna značajna karakteristika mnogih dela internet i generalno digitalne umetnosti. Mogućnost postavljanja raznih linkova, koji posmatrača mogu da odvedu svaki put u drugom pravcu, čini ovu umetnost uzbudljivom i aktuelnom. Mogućnosti za umetničko delovanje danas su neograničene, a masovna popularnost društvenih mreža i brzina kojom se na njima šire informacije praktično pretvara celi svet u potencijalnu publiku.
Nije retko da neka osoba postane preko noći popularna samo zbog video-snimka koji je postavila na YouTube. Naravno, nečija globalna popularnost ne znači automatski da je osoba umetnik, ali sama ova pojava govori o prednosti koje globalna mreža nudi kreativcima u plasiranju svoje umetničke ideje. Zahvaljujući činjenici da je internet vrlo demokratičan i otvoren za svakojaka kreativna istraživanja, danas je svima omogućeno da stvaraju, izlažu ili uživaju u umetnosti. Ne postoje institucionalne, prostorne, kulturne niti bilo kakve druge granice.
Iako neka dela internet-umetnosti, poput radova umetničke grupe Jodi (www.jodi.org), zahtevaju znatno poznavanje programiranja, za stvaranje internet-umetnosti nije obavezno potrebno posedovanje neke specijalne tehnologije ili znanja. Štaviše, mnogim umetnicima se izgleda dopada da istražuju šta je moguće stvoriti korišćenjem standardne tehnologije i aplikacija, dostupnih običnom korisniku računara, interneta ili čak i pametnog mobilnog telefona.
Filmovi, koje umetnica Žizel Bejgulman (www.desvirtual.com) postavlja na internet, sastoje iz kolaža video-zapisa snimljenih uobičajenim modelima mobilnih telefona, koje ona pravi svakodnevno, dok putuje gradskim prevozom ili kolima.
Dakle, nisu korišćene nikakve specijalne tehnologije, niti programi, već samo običan mobilni telefon – u rukama kreativne umetnice!
Kod nas postoji “Plavi zub” (plavizub.rs), pravi filmski festival filmova snimljenih mobilnim telefonom, na kojem može učestvovati svako, od školovanih umetnika pa do entuzijasta, koji na ovaj način snime film i aplouduju ga na internet stranicu organizatora.
U vremenu koje je pred nama razvoj interneta i pojava novih tehnologija ponudiće sigurno još više prostora za umetničko izražavanje. Protok informacija biće mnogo brži, a aplikacije koje će čak i nama, svakodnevnim korisnicima, biti na raspolaganju – još naprednije. Biće potrebno samo da probudimo kreativca u sebi i pokušamo da najbolje moguće iskoristimo inovacije koje nam donosi budućnost.
Čuveni pop-art umetnik Endi Vorhol izjavio je jednom da će “u budućnosti svako imati svojih 15 minuta slave”. Posmatrajući globalne fenomene kao što su YouTube ili Fejsbuk, svakako ne treba sumnjati da već sad svako od nas ima priliku da, ako ne svetski popularan, bude bar kreativan i tu svoju kreativnost podeli sa drugima.
Vaša fotografija predivnog pejzaža, slikana mobilnim telefonom i poslata prijateljima putem interneta možda neće imati vrednost Van Gogove slike, ali će sigurno mnogima preneti deo lepote, odnosno vaš doživljaj izuzetnog trenutka, koji ste hteli da podelite s drugima. (izvor: Telenor)
Izvor: Personal magazin
Loading...
