U petak u Beogradu u pres centru Tanjuga održana je konferencija za novinare i predstavljanje rezultata istraživanja o upotrebi Interneta koje je sprovelo Centar za razvoj Interneta. Istraživanje je sprovedeno tokom prvih deset dana aprila 2012. godine na uzoraku od 1239 ispitanika, putem nekoliko poznatih srpskih internet portala i blogova, kao i na društvenim mrežama Fejsbuk i Tviter.
Istraživanje je pokazalo da je prosečan ispitanik aktivan korisnik interneta starosti između 18 i 39 godina (75.7%), od kojih je 27% studenata, a ostali su uglavnom zaposleni prosečnih mesečnih primanja do 35.000 dinara. Velika većina, čak 88% živi u gradskoj sredini.
Prosečan ispitanik ove ankete na internetu provodi više od tri sata dnevno čak 74.4%, jednako sa posla kao i od kuće. Internet uglavnom koriste za praćenje aktuelnih vesti (63%), informisanje po raznim pitanjima i obrazovanja. Veliki broj ispitanika dosta vremena provodi na društvenim mrežama, ali je interesantno da od toga mali broj igra popularne internet igrice – čak 47% ispitanih nikad nije igralo neku od tih igara. U oblasti e-uprave i komunikacije sa političarima, rezultati su pokazali da građani ove stvari vide bitno drugačije od političara. Čak 80% ispitanih smatra jako značajnim komunikaciju i razmenu informacija sa državnim institucijama preko interneta, isti procenat ispitanih žele da sve poslove koje imaju sa državom mogu završiti preko interneta, 68% takođe smatra jednako bitnim da se preko interneta vrši objavljivanje informacija od javnog značaja u svrhu kontrole rada institucija.
Građani visoko vrednuju usluge e-uprave koje postoje, pa čak više od 70% usluga koje koriste ocenjuju najvišom ocenom. Međutim, na pitanje da navedu državne institucije za koje znaju da građanima pružaju usluge preko interneta, ispitanici su najviše navodili opštine (zbirno svega 9% ispitanih). Prepoznate su opština Savski Venac za čije usluge e-uprave zna 2.7% ispitanih, za kojom sledi opština Zvezdara sa 2.2% . Pored opština, prepoznati su MUP Srbije sa 7.3% , pa Agencija za privredne registre sa 6.3%.
Iz ove ankete jasno proizilazi da smo uprkos jasnoj potrebi i svesti građana u korišćenju e uprave daleko od zemalja čiji bismo nivo želeli da dostignemo kao i zaključak da će građani iskoristiti sve mogućnosti e-uprave koje im se ponude. Iako 82% ispitanika smatra da razvoj brzog interneta mora biti jedan od prioriteta Vlade Srbije veliki problem leži u tome što ispitanici nemaju poverenja u to da je političarima u Srbiji to bitno. Čak 80 % ispitanih misli da se ovim pitanjem ne bavi ni jedna politička partija.
Kao kontrolno pitanje u anketi je ostavljena mogućnost ispitanicima da se izjasne, da li bi u slučaju da postoji neka nova politička opcija koja je nazvana “Internet pokret”, a koja bi se zalagala za informatičku modernizaciju Srbije, i to pre svega u četri segmenta; reformi i smanjenju državne uprave, razvoju e-uprave, razvoju i omogućavanju e-biznisa, i pravljenju širokopojasne mreže i dostupnosti interneta velike brzine svakome u Srbiji. Čak 73.3 % ispitanika se izjasnilo da bi glasali za takvu političku opciju. Zanimljivo je da se prošle godine na isto pitanje samo 33.9% ispitanika izjasnilo pozitivno. Što se e-biznisa tiče, kad uporedimo rezultat ankete od prošle i ove godine vidimo rast od skoro 6% u broju korisnika Interneta koji kupuju, prodaju ili na drugi način elektronski posluju. Ono što čini poseban problem jeste što tih 64% korisnika interneta i dalje nema mogućnost korišćenja svetskih servisa za posredovanje u plaćanju poput Pajpala.
Iz cele ankete jasno se da zaključiti da građani naše države svakako imaju potencijal, jer su očigledno funkcionalno obrazovani, sposobni i raspoloženi da rade i posluju sa svetom. U proteklom periodu stvorena je osnova za ePoslovanje, što je rezultiralo skokom za 30 mesta na rang listi UN-a, ali sigurno je neophodno da se u narednom periodu ovoj oblasti posveti još veća pažnja, budući da sve zemlje u svetu intenzivno rade na unapređenju digitalne infrastrukture, usluga i obrazovanja.
Istraživanje Internet revolucija – Srbija 2.0 u .PDF formi možete preuzeti ovde.
Izvor: Digitalna agenda
Loading...
