U razvijenim zemljama štampani mediji će nestati 2017, a u Srbiji 2034. godine – tvrdi Frensi Guri, prvi čovek Svetske organizacije za intelektualno vlasništvo.
Nije vreme za kukanje nad sopstvenom profesijom, ali je trenutak da se bez uvijanja priopšte neki podaci koji, između ostalog, upućuju na zaključak da će se novine i knjige sve manje čitati u ovakvoj formi. Elektronika napada bez milosti, tvrdi Guri.
Prema istraživanjima, 77 odsto mladih u Srbiji, do 25 godina, na internetu gleda filmove, sluša radio i, dabome, „prelistava“ najnovije vesti. Oko 400.000 primeraka dnevnih novina kupi se u Srbiji, a jedan primerak ima prosečno 1,7 čitalaca, pa to znači da se pročita 674.000 primeraka novinskog proizvoda.
Čuveni „Njujork tajms“ ima 807.000 digitalnih čitalaca, dok je 779.730 ostalo verno novinskoj hartiji. Malo optimizma donose dva sledeća podatka. U Indiji novine tradicionalno čita više od sto pedeset miliona ljudi, i taj trend se, iz godine u godinu, povećava. Na Islandu se 820 novina proda na hiljadu stanovnika. I to je svojevrsni rekord.
Nevesele su prognoze i u oblasti izdavanja knjiga. Međutim, uprkos svetskoj ekonomskoj krizi, u Velikoj Britaniji na milion stanovnika izađe 2.870 novih naslova. Ovaj podatak Britaniju svrstava u svetskog rekordera po broju objavljenih knjiga.
Interesantno je da Crna Gora godišnje objavi 1.854 naslova, dok Srbija stabilno drži dobru poziciju sa 10.500 svežih naslova svake sajamske sezone.
Autor: Milomir Kragović
Izvor: Novosti
Loading...
