Mreža koju 10 godina gradimo zajedno! Mreža koju 10 godina gradimo zajedno! Mreža koju 10 godina gradimo zajedno! Mreža koju 10 godina gradimo zajedno! Mreža koju 10 godina gradimo zajedno! Mreža koju 10 godina gradimo zajedno! Mreža koju 10 godina gradimo zajedno! Mreža koju 10 godina gradimo zajedno! Mreža koju 10 godina gradimo zajedno! Mreža koju 10 godina gradimo zajedno! Mreža koju 10 godina gradimo zajedno! Mreža koju 10 godina gradimo zajedno! Mreža koju 10 godina gradimo zajedno! Mreža koju 10 godina gradimo zajedno! Mreža koju 10 godina gradimo zajedno! Mreža koju 10 godina gradimo zajedno!

Oglašavanje

spot_img

Preporučujemo

Intelektualna svojina u digitalnom okruženju

Lakša dostupnost informacija svakako je jedna od glavnih posledica razvoja Interneta, ali je ona sa sobom donela i jednostavnije načine kršenja prava intelektualne svojine. O autorskim pravima mnogi od nas ne razmišljaju previše, pa iako znamo da skidanje filmova i muzike sa različitih sajtova predstavlja povredu intelektualne svojine, neki od nas to i dalje čine.
„Zakonodavci ne uspevaju da prate dinamiku razvoja Interneta, tako da danas ne postoji neki dovoljno efikasan mehanizam koji bi adekvatno odgovorio na količinu kršenja prava intelektualne svojine na globalnoj mreži. Da li je povreda prava učinjena na Internetu, to samo po sebi ne menja način zaštite, koja se nezavisno od oblika kršenja vrši sudskim putem. Zaštita od takvih oblika kršenja zahteva puno rada ‘na terenu’, sa dosta prepreka, jer je Internet nedefinisano prostranstvo, bez državnih međa kakve postoje u realnom svetu“, rekao je za Marketing mrežu Dejan Đukić, rukovodilac Sektora za opšte i pravne poslove Registra nacionalnog internet domena Srbije (RNIDS). Đukić objašnjava da u jednom momentu možete da ustanovite povredu vašeg prava intelektualne svojine, uspešno okončate sudski postupak kojim se to potvrđuje, ali već narednog momenta možete da ustanovite da postoji čak i identična povreda prava, a koja sa svojim vezivnim elementima (nacionalnost prekršioca, mesto nalaženja servera gde je postavljen sporni sadržaj i sl.) upućuje na potpuno drugu jurisdikciju.
Posebna vrsta zaštite prava intelektualne svojine, kada se povreda vrši na Internetu, ne postoji. U Srbiji za ovu oblast, stručne poslove i poslove državne uprave, zadužen je Zavod za intelektualnu svojinu. Što se tiče regulative, Srbija prati svetske i evropske tokove zaštite intelektualne svojine i na celovit način uređuje sve oblasti koje tu spadaju, a jedan od zakona koji uređuje ovu oblast je i Zakon o autorskim i srodnim pravima. „Pitanje primene zakona je stvar sudske prakse, zahteva obimniju analizuju i nezahvalno je dati neku generalnu, a uz to i objektivnu ocenu. Jedan deo regiona je već u EU, a drugi usklađuje svoje zakonodavstvo u cilju pristupanja. EU ovim pitanju pridaje veliki značaj i konstantno unapređuje regulativu, međutim slučajevi povrede prava koji uključuju više jurisdikcija je nešto što nije ni malo jednostavno rešiti“, ocenjuje Đukić.
U svetu savremenih komunikacija sastavni deo identiteta kompanije je i naziv internet domena. Međutim, postoje i firme ili pojedinci koji registruju domene sa nazivima tuđih firmi ili brendova, kako bi ih kasnije skupo preprodali. Dinamičan razvoj Interneta naterao je pre više od decenije WIPO (Svetsku organizaciju za intelektualnu svojinu) i ICANN (Internet korporaciju za dodeljene nazive i brojeve) da razviju mehanizam za brzo rešavanje sporova u vezi naziva domena (UDRP). Ti sporovi se rešavaju alternativno pred, uslovno rečeno, arbitražama. „Rešavanje sporova na ovakav način zadržano je samo na očigledne slučajeve cybersquattinga, dok se slučajevi koji zahtevaju dublju analizu i dalje rešavaju pred sudovima. Isto tako, sporovi koju su rešeni na ovakav način ne isključuju sudsku zaštitu, pa nezadovoljna strana može da pokrene spor pred nadležnim sudom radi utvrđenja svojih prava. Za rešavanje sporova u vezi .rs i .срб naziva domena postoji postupak sličan opisanom. Kod nas se ti sporovi rešavaju pred Komisijom za rešavanje sporova u vezi naziva nacionalnih internet domena pri Privrednoj komori Srbije“, objašnjava naš sagovornik iz RNIDS-a i dodaje da je više poznatih kompanija, kao što su Google, Yahoo i Volvo, vodile sporove pred ovom Komisijom, a velika većina njih su uspeli u postupku i ostvarili pravo na prenos naziva domena.
U Registru nacionalnog internet domena Srbije napominju da kada je neko titular žiga, to mu ne daje automatski i pravo prednosti da registruje istovetni naziv domena. Nazivi domena se registruju prema pravu prvenstva i ne vrši se prethodna provera da li lice koje zahteva registraciju ispunjava neke posebne uslove. Ukoliko je takav naziv domena već registrovan od strane drugog subjekta, potrebno je da titular žiga svoje pravo na registraciju naziva domena dokaže u sudskom postupku ili pred specijalizovanim telom za rešavanje sporova u vezi naziva domena. „Savetovao bih kompanijama i pojedincima da pažljivo razmotre svoje potrebe za nazivima domena i da iste registruju još u fazi razvoja ideje, pa čak i neke za koje nisu sigurni da će im stvarno trebati, jer već kada ih nekom saopšte, javno objave ili registruju firmu, može da bude kasno. I tada to nije nerešiva stvar, ali iziskuje određene troškove, koji uz minimum razmišljanja unapred mogu da budu izbegnuti“, kazao je Đukić.
Pored „trgovine“ nazivima domena, razvojem Interneta pojavio se veliki broj blogova, informativnih portala i drugih sajtova, a sa njima i problem objavljivanja i preuzimanja sadržaja u digitalnom formatu, bez navođenja izvora/autora. Savet onlajn izdavača Srbije (SOIS) usvojio je nedavno Kodeks dobre poslovne prakse u onlajn izdavaštvu na domaćem tržištu, samoregulatorni dokument, koji ima zadatak da reguliše ovu oblast autorskih prava na Internetu. „Kodeks ima za cilj da propiše pravila najbolje prakse u digitalnom izdavaštvu, kako bi svi digitalni izdavači koji posluju na teritoriji Republike Srbije međusobno regulisali i uzajamno poštovali pravila fer, etičke i dobre profesionalne prakse u vezi sa kreiranjem i objavljivanjem sadržaja, proizvoda i usluga koje nude preko svojih digitalnih medija. Svim svojim odredbama Kodeks poziva na poštovanje važećeg zakona Republike Srbije u domenu zaštite prava intelektualne svojine, medija i oglašavanja, elektronskih medija, kao i svih ostalih važećih zakona i drugih pravnih akata“, rekla je za Marketing mrežu Andrijana Mazinjanin, predsednica Saveta onlajn izdavača Srbije. Prema njenim rečima, Kodeks je primenjiv, pre svega, na potpisnike istog, a svaki od njih dobija na korišćenje digitalni bedž koji potvrđuje da sajt posluje u skladu sa odredbama Kodeksa. Kodeks mogu da potpišu svi onlajn mediji, bez obzira na to da li su članovi IAB Serbia i SOIS ili ne, ali samo članovi mogu da učestvuju u pisanju i dopunama teksta Kodeksa. Mazinjanin je dodala da otkako je Kodeks ušao u zvaničnu proceduru potpisivanja od strane online medija, nije bilo prijava kršenja autorskih prava potpisnika. „Mislim da je kršenje autorskih prava na Internetu zastupljeno u jednakoj meri kao i u ostalim medijima. Razlika je u tome što možda baš zahvaljujući Internetu možete brže i lakše da pronađete eventualno kršenje pomenutih prava i reagujete“, ocenila je naša sagovornica.

Autor: Ivana Parčetić Mitić

Foto: Wired

Forum

spot_img

PROJEKAT

spot_img

Anketa

Koji projekat Marketing mreže Vam je omiljen ili se rado u njega uključujete?

Oceni tekst

0,00 od 5
1 Star2 Stars3 Stars4 Stars5 Stars
Loading...

Povezani tekstovi

POSTAVI KOMENTAR

Molimo unesite Vaše ime

Molimo unesite Vaš komentar!