Miša Lukić, Founder & Chief Business Designer, New Startegy, održao je predavanje u sklopu SAM Akademije, koju organizuje Srpska asocijacija menadžera. Izdvajamo najvažnije zaključke.
Biznis strategija = inovativna strategija
Kada pričamo o strategiji, dva ključna elementa za uspešnu strategiju su detaljan opis ciljanog tržišta i vrednost koju brend/kompanija donosi. Da bismo bilo šta uradili, moramo da znamo kome se obraćamo i koja je to vrednost koju dajemo. Ciljna grupa nisu uvek samo potrošači. Kada se uključi inovacija, unose se novi proizvodi i sa novim mogućnostima inovacije menja se i ciljno tržište, potencijalni klijenti, ali ne samo oni već i konkurencija, saradnici, već se menja i sama kompanija i ceo kontekst. Ako pravimo vrednost, ne možemo samo misliti na jednu strnu, pa makar to bili i potrošači.
Kada pravimo strategiju, kontinuirano se bavimo budućnošću. Ono što radimo danas, planiramo za budućnost, a inovacija više nije sama sebi smetnja poslovanju, već pokretačka snaga konkurentnosti i diferencijacije. Inovacija je ključni element korporativnog starteškog planiranja. Kada planirate, odaberete ciljnu grupu, vrednost, procese strateške, u svakom od tih od elemenata možete da inovirate i svaki da unapređujete. Zato je poslovna strategija jednaka inovativnoj strategiji jer svaki od elemenata biznisa može da se unapređuje. Inovacija je biznis, a inovativna strategija je poslovna strategija.
Inovacija više nije opcija nego dužnost – inoviraj ili nestani
Tri najvažnije stvari koje su se promenile i koje se menjaju i zbog kojih je inovacija ključna su promene potreba potrošača, tehnologija, globalna konkurencija jer sada svako može da vam bude konkurent. Inovacija zato više nije opcija nego dužnost. Nema posla koji na ovaj i onaj način neće biti automatizovan, kažu da su promene koje sada doživljavamo samo vrh ledenog brega. Sve će izuzetno doprineti do mogućnosti da se i naša industrija promeni. Svakoj od inovacija vi morate da uzmete desetak tehnoloških promena kakva je veštačka inteligencija, osnova za automatizaciju, jer nema posla koji na ovaj ili onaj način neće biti automatizovan.
Kada je globalna konkurencija u pitanju, sve se više smanjuju barijere u globalnoj trgovini, sve ukazuje na to da ćemo svi biti jedno tržište, što će biti nezgodno lokalnim kompanijama. Kompanije će morati zato da budu inovativne, pogotovo lokalne jer će imati velike konkurente na globalom tržištu. Kada govorimo o potrebama potrošača, prvi put imamo u istoriji da pet generacija zajedno radi. Produžava se i radni vek, tu je i zet generacija, nova generacija dolazi, a i potrebe potrošača se menjaju. Na njih imate i pet različitih perspektiva, pet generacija koje se susreću u radu. Sa jedne strane to je teško, ali je i odlična prilika da se inovira. Svi alarmi su uključeni, inovacije su postale svakodnevica i borba za opstanak. Ključna reakcija na sve ovo je inovativnost. Zaključak: inoviraj ili nestani.
Inovacija nije kreativnost već disciplina
Poreklom iz latinskog jezika, inovacija znači obnoviti, izmeniti, načiniti nešto novim. Jedna od definicija inovacija je da je je efektno i efikasno rešenje problema koje je novo u određenom kontekstu i vremenu i u kojem se kreira vrednost za korisnike i inovatore. Dakle, inovacija mora da bude nova i korisna, prihvaćena od onog za koga je namenjena. Inovacija nije izum, ne možete da je donosite samo, za to vam je potreban mnogo veći tim. Izum može da postane inovacija, ali samo kada se usvoji. Ni kreativnost nije inovativnost, ona je samo alat, a ideja mora da se fokusira na neki određen problem, ona mora da bude korisna, da se implementira. Bez problema nema prihvatanja, bez prihvatanja nema uticaja, bez uticaja nema inovacije. Inovacija nije nešto što se radi nasumično, nije puka kreativnost, već disciplina. Inovacija ne prestaje, ona je sada, to je kontinuirana delatnost i cela organizacija učestvuje u njoj. Inovacija nije za odabrane, svaki deo kompanije treba da učestvuje u jednom njenom delu.
Loading...
