Glass Ceiling – barijera predrasuda

Nedavno me koleginica iz jednog medija ubeđivala da treba da napišem nešto na temu o kojoj često diskutujemo, a to su žene menadžeri. Odbijala sam, prvenstveno smatrajući da se o položaju žena u poslednje vreme često govori u javnosti, a svoju ličnu potrebu za razmenom mišljenja na tu temu sam sasvim zadovoljavala u našim razgovorima.

Medutim, tema se ovih dana sama nametnula. Knjige, konferencije i razna istraživanja teraju na razmišljanje o neophodnosti da se o zastupljenosti i položaju žena u crnogorskom društvu više javno govori.

Muški i ženski poslovi
Na početku karijere baveći se bazama podataka nailazila sam povremeno na skeptičnost i pitanja upućena mojim kolegama da li sam, s obzirom da sam žensko, dovoljno kompetentna za taj posao, koji se oduvek smatrao pretežno muškim, ali na sreću taj period je brzo prošao i moje bavljenje računarima više nije bilo predmet čuđenja, kao ni objavljivanje stručne literature na temu Business Intelligence and Data Warehouses koju sam napisala sa još dve koleginice.

Dolaskom u Direct Mediju gde više od dve trećine zaposlenih naše kacelarije čine žene, pitanje zastupljenosti kao i bilo kog vida ravnopravnosti se nikada nije dovodilo u pitanje. Takođe, sarađujući sa medijima često sam kao poslovne partnere imala žene.

Šta kažu statistike?
Naravno, znala sam statistike, i da moj utisak o zastupljenosti žena, kako to obično biva kad sudimo o nečemu samo na osnovu ličnog iskustva, ne predstavlja realnu sliku društva i sredine u kojoj živim i radim. U Crnoj Gori ima svega oko 8 odsto menadžerki, oko 10 odsto preduzetnica i samo 15 odsto žena poseduje nepokretnosti. Sledeće pitanje koje se nametalo u mom radu sa medijima, u kojima jeste bilo dosta žena, je fenomen poznat kao glass ceiling odnosno gde je ta nevidljiva granica posle koje žene postaju sve ređe zastupljene na višim pozicijama u kompanijama. Dok većinu marketing menadžera u medijima čine žene, na mestima direktora medija one su još uvek retke. Poslednjih pet godina njihov broj raste, ali i dalje u ovoj branši je to očigledno granica koju žene teško prelaze. I među portalima, čiji broj u poslednje vreme najbrže raste, izuzetno je mali broj u ženskom vlasništvu.

Slično stanje je u ostalim oblastima društva. Podaci istraživanja o ženama u biznisu i menadžmentu u Crnoj Gori pokazuju da su žene najzastupljenije na srednjem menadžerskom nivou, gde su prisutnije od muškaraca. Na višim nivoima veće je učešće muškaraca nego žena, i upravo na najvišem hijerarhijskom nivou ta je razlika najveća. Ni na globalnom nivou situacija nije mnogo drugačija. Ne čudi da u ravnopravnosti polova u svim segmentima društva, pa i u biznisu prednjače nordijske zemlje, gde na Islandu recimo, 44% žena ima funkcije u upravnim odborima kompanija. Kada se pogleda svetski prosek, i dalje je jednocifren procenat žena koje se nalaze na CEO pozicijama u svetskim kompanijama.

Bez izgovora
Ovakva situacija nam svakako ne sme biti izgovor da ne težimo boljem. Naravno, potrebno je usvajati nove zakone i standarde, ali najvažnija promena treba da se odigra u nama, tek kad promenimo sebe, način shvatanja uloge žene u društvu, imaćemo pravo da kažemo da smo stvarno napravili korak napred. I Holivud je konačno progovorio o ravnopravnosti polova, što se na neki način može smatrati presedanom u njegovoj istoriji.

Naravno da treba više da pričamo o promenama koje želimo da se dese.

Autor teksta: Suzana Đukić-Vukčević, Media Buying Director, Direct Media Crna Gora


Oceni tekst

0,00 od 5
Loading...

Komentari