Gledam Džarmušov, nedavno premijerno prikazan, dokumentarac o grupi The Stooges, „Gimme Danger“, i u datoj sceni sledi momenat totalnog ushićenja i unutrašnjeg vrištanja oduševljenja.
Instagram lik, koga sam smatrala potpunim anonimusom, čiji me postovi baš zabavljaju, u filmu Džima Džarmuša… pomislih predobro! Ne radi se o glavnoj ulozi, naravno, već je Džarmuš upotrebio prepoznatljiv jezik Scorpion Daggera, u nedostatku dokumentarnog materijala, da popuni biografske rupe benda. Odabir SD-a za izradu animacije filma ne treba da čudi, upravo zbog nostalgične atmosfere prisutne u njegovim digitalnim kolažima za 70-im i 80-im godinama prošlog veka.
Pojava njegovih animacija u ovom filmu me je naterala na razmišljanje… Znači li to da se ovaj duhoviti i koketni autor animacija infiltrirao u vizuelnu kulturu današnjice?
Džejms Ker poreklom iz Montreala, poznatiji je kao autor digitalnih kolaža u GIF formatu pod imenom Scorpion Dagger. Svakodnevno postavljanje GIF-ova na Tumblr tokom 2012. godine, pretvorilo se u višegodišnji projekat. Akteri njegovih GIF-ova preuzeti su iz renesansnih slika Italije i severa Evrope. Na svom Instagram profilu animacije je upotpunio isečcima pesama 70ih i 80ih godina prošlog veka. Tražeći izvor inspiracije u pregledima istorije umetnosti, autor se zamislio šta se događa sa akterima slika kada „napuste“ slikarsko platno.
Nekad i doslovno.
Zanimalo ga je kako izgleda njihova svakodnevnica, čime se bave i šta ih zabavlja? Tako im je udahnuo život i počeo da ih smešta u najrazličitije svakodnevne kontekste, koji su često autobiografski. Neki od omiljenih likova su mu Hans Memlingov portret Martina Njuvenhovea (Maarten Nieuwenhove) i biblijske ličnosti poput Isusa Hrista, Bogorodice, apostola i drugih.
Scorpion Dagger se kroz svoje animacije osvrće na istorijske događaje i savremeno doba. Humor je glavno izražajno sredstvo njegovih digitalnih kolaža, kojim iskazuje svoje stavove pre svega o modernom načinu života, potrošačkom društvu, masovnoj kulturi i umetnosti. Iako svojim pseudonimom sugeriše na otrovni škorpijski bodež, čini se, ipak, da kroz svoje animacije ne upućuje strogu društvenu kritiku, već da ga samo humoristički komentariše. Upotrebljava prepoznatljive simbole potrošačkog Američkog društva poput hrane, sporta, muzike, načina zabave, i td. kako bi banalizovao biblijski narativ i visoku umetnost. Na taj način potvrđujući svoj ulogu potrošača u tom društvu.
Džejmsu je zanimljivo kako tako ograničavajući digitalni format, kao što je GIF, ipak pruža mogućnost ljudima da se izraze kroz različite stilove i time ga učine vitalnim činiocem web popularne kulture. Proizvodnja novog oblika života slika velikih majstora prošlosti, njihova svesna banalizacija je osnova njegove, ustručavam se da kažem, umetnosti. Ali ni Džejms nije siguran u umetničke vrednosti svojih animacija.
„GIF je postao vrsta umetnosti, i smatram da knjiga na neki način legitimiše tu ideju. Možda?“
Knjiga koju je izdala izdavačka kuća Anteism 2015. godine, Do You like Relaxing?, omogućava čitaocima upotrebu aplikacije za proširenu realnost (AR). Ona je plod autorovog istraživanja načina na koje GIF može da se izmesti sa interneta u prostor koji mu nije prirodno namenjen.
Još jedan pokušaj legitimizacije svoje umetnosti GIF-a je virtuelna izložba STOP AND GO. The art of animated GIFs u savremenoj online galeriji asa nisi masa. Međutim, na osnovu te izložbe može se reći da uprkos pristalicama ove ideje i dalje nije dovoljno ubedljiv.
Može se pomisliti kako je on zapravo predani baštink klasične umetnosti, ali, moja “zlobna” strana ličnosti koja se sjedinila sa mojom profesijom mora da negoduje ovu misao. Džejms joj, istina, daje nov oblik egzistencije, ali to nije nužno dobro. Digitalno doba je u stalnom razvoju i umetnosti je omogućeno da poprima nove forme.
U moru različitih sadržaja, teško je napraviti distinkciju u kvalitativnim vrednostima istog. Afirmativno prihvatanje svakakvog sadržaja je znak odsustva kritičkog odnosa prema umetnosti koji, po mom mišljenju, dovodi do osrednjosti kao kriterijuma.
I pored pažnje koju svakodnevno privlači na mreži, nameće se pitanje da li je to dovoljno da se Džejmsovo stvaralaštvo zaista može nazvati umetnošću? Da li mu je potrebna institucionalna potvrda umetničke legitimnosti ? Ja bih ipak razdvojila popularnu kulturu i umetnost, ali GIF kao medij ne bih podcenila.
Izvor: Designed.rs
Autor: Katarina Stradner
Loading...
