Nezavisno društvo novinara Vojvodine i Organizacija za evropsku bezbednost i saradnju objavili su Istraživanje o digitalnim vestima, koje primenjuje model i upitnik Reuters instituta za globalnu studiju Digital News Report. Ovo je verovatno izveštaj koji pratite, ali Srbija nije obuhvaćena u 46 zemlje koje oni ispituju.
Istraživači su njihove metode prilagodili našem medijskom pejzažu i ispitali motive, mišljenja, stavove i navike ljudi kada su u pitanju digitalne vesti.
U ovom tekstu istaknuti su neki od najbitnijih nalaza, a za više informacija pročitajte potpuno istraživanje — u njemu se nalaze podaci o poverenju i gledanosti specifičnih medija, o popularnosti različitih društvenih mreža za različite društvene grupa i drugi relevantni podaci za svakog profesionalnog komunikatora.
Kakav je odnos prema vestima u Srbiji?
Zainteresovanost za vesti nije jednaka među svima, ali je ih u proseku pratimo veoma redovno — 66% ljudi konzumira vesti više puta dnevno, a 23% to čini jednom u toku dana. Ovo znači da u Srbiji 89% stanovništva prati vesti barem jednom dnevno.
Kada pogledamo njihovo interesovanje za vesti, kod nas je najbrojnija grupa koji su donekle zainteresovani (46), a samo 39% ljudi vrlo ili izrazito zainteresovano za vesti, čime je stanovništvo Srbije ispod globalnog proseka od 51%. Ipak, u mnogim zemljama ovo interesovanje opada.
Kao razloge za praćenje vesti ljudi najčešće navode obrazovne potrebe, iza kojih slede informativne, zabavne i socijalne funkcije. Samo 20% ljudi smatra informisanost njihovom građanskom dužnošću i nečim što ih motiviše.
Još jedan fenomen vredan pomena jeste namerno izbegavanje vesti koji je među građanima Srbije izrazito zastupljen. Ovo je registrovano u mnogim zemljama širom sveta, ali u Srbiji samo 11% ljudi nikada ne izbegava vesti. Čak jedna petina ispitanika često namerno izbegava vesti, a ostali to čine povremeno (45%) ili retko (23%).
Ovo znači da čak 65% stanovništva izbegava vesti u značajnoj meri (često ili povremeno), a to najčešće čine žene, ljudi srednjeg ili visokog obrazovanja i pristalice opozicije.
Kada to uporedimo sa drugim nacijama, Srbija zauzima prvo mesto među svih 46 koje su obuhvaćene Reuters globalnim istraživanjem. Slične rezultate vidimo u Brazilu (54%), Bugarskoj (58%), Turskoj (56%) i Hrvatskoj (51%), a najnižu stopu izbegavanja možemo naći u Japanu (14%).
Ljudi kao glavne razloge za ovo ponašanje navode da vesti negativno utiču na njihovo raspoloženje, da mediji previše izveštavaju o politici ili koronavirusu, da ih količina vesti iscrpljuje ili da vesti vode ka raspravama koje žele da izbegnu.
Gde se građani Srbije informišu?
Najčešće korišćeni izvori vesti su društvene mreže (83%), TV dnevnici (72%) i sajtovi/aplikacije dnevnih novina (57%). Međutim, glavni izvor vesti je za trećinu građana ipak televizija, a društvene mreže i sajtovi dnevnih novina kao glavni izvor koriste 25% i 22% građana.
Upoređivanjem sa rezultatima globalnog istraživanja, vidimo da je korišćenje društvenih mreža za informisanje o važnim događajima kod nas rasprostranjenija nego u bilo kojoj drugoj evropskoj zemlji. One su u ove svrhe vrlo zastupljene među svim generacijama — preko 90% ljudi od 25 do 44 godine ih koriste, kao i 73% starijih od 55. Međutim, u Srbiji su one često sporedan izvor informisanja ili mesto slučajne izloženosti vestima.
Najstariji ispitanici koriste TV dnevnik kao glavni izvor informisanja, a najmlađi društvene mreže. TV dnevnik bira 52% najstarijih ispitanika, i samo 17% najmlađih. Situacija je obrnuta kada je reč o društvenim mrežama — 45% najmlađih ih bira kao glavni izvor, naspram 12% najstarijih.
Ujednačavanje između generacija vidimo kod upotrebe online portala, koje najčešće upotrebljavaju ljudi između 35 i 45 godina starosti (29%).
Pored godina, na odabir izvora informacija utiče rod, tip naselja, obrazovanje, radni status i partijske preferencije — TV je glavni izvor za muškarce (39), žene su podeljene između televizije i društvenih mreža (oba 30%), a ljudi koji žive na selu češće gledaju TV dnevnik od ljudi u gradu.
Što se radio programa tiče, kratke vesti češće slušaju mladi od starijih, a štampani mediji su sve manje čitani.
Postoje značajne razlike i u odabiru konkretnih medija za informisanje, o čemu možete pročitati više u istraživanju.
Ljudi u Srbiji informišu se i putem podcasta — 49% ispitanika pratilo je podcast barem jednom u toku meseca. Od tema su najpopularnije životni stil (hrana, moda, putovanja ili zabava), stručne teme (nauka, tehnologija, umetnost, zdravlje) i na kraju vesti, sport i savremeni život. Što se njuzletera tiče, popularnost ovog formata je dosta niska — njih samo 8% ispitanika koristi za informisanje u toku nedelje.
Medijima, generalno, ne verujemo
Zabrinjavajući nalazi pokazuju da građani izražavaju nisko poverenje u vesti i medije, sve više ih namerno izbegavaju, a briga o dezinformacijama je na vrhuncu.
Srbija u ovom pogledu nije izuzetak — zabeležen je globalno nizak nivo poverenja u medije u mnogim zemljama, ali se uočavaju velike razlike između država kao što su Finska, Danska i Norveška, sa jedne strane, i Slovačke, Grčke i Francuske sa druge.
Ono što je istraživanje otkrilo je da u Srbiji samo 29% građana smatra da se vestima generalno može verovati. Najviše je onih koji smatraju da im se ne može verovati (36%), a poslednju trećinu čine oni koji nisu sigurni.
Ovo opšte nepoverenje izraženije je među mlađom populacijom — više od polovine njih (57%) ne veruju vestima, a urbane sredine, posebno region Beograda, ima veći udeo ljudi koji ne veruju.
Ceo tekst pročitajte na sajtu kliping.rs.
Loading...
