Kopije „luj viton“ torbica, „guči“ sunčanih naočara, „kartije“ satova, „pjaćoti“ cipela ili „lankom“ krema samo su neki od proizvoda koji se bez teškoća prodaju na buvljacima i u buticima širom Srbije. Falsifikovana roba već se godinama slobodno nudi u kineskim radnjama, ali i ekskluzivnim buticima. Posebno mesto lažnjaci zauzimaju i na internetu, gde je ih je sve više. U Upravi carina ističu da ulažu velike napore da spreče prodor krivotvorene robe u Srbiju, ali na naše tržište stižu plagijati svih vrsta. Falsifikatori su sve veštiji, jer su stekli decenije iskustva, a posao im olakšava i situacija u kojoj nosilac prava na neki žig u Srbiji nema ovlašćenog zastupnika. Postupak nema ko da pokrene, pa trgovini nema prepreke.
– U 2012. godini carinici su na graničnim prelazima zaustavili uvoz više 780.000 komada različitih odevnih predmeta, kozmetičkih preparata i parfema, igračaka – kažu u Upravi carine. – U tom periodu povreda prava intelektulne svojine nedvosmisleno je utvrđena za 22.243 proizvoda i ta količina sada čeka na uništenje. Uz „Luj Viton“ i „Guči“, najpoželjnije brendove za kopiranje, slede „Barberi“, „Tifani“, „Prada“, „Hermes“, „Šanel“, „Dior“, „Iv Sen Loran“ i „Kartije“. U ponudi su sve poznate marke, pa lažna tašna „prada“ ili „luj viton“ može da se pazari ne samo na buvljaku, nego i u centru Beograda, ali po ne tako niskoj ceni. Razliku između originala i kopije sve je teže primetiti. Visoka cena, međutim, nije garant da je tašna original, jer su se plagijatori izveštili u proizvodnji.
– Na meti falsifikatora je gotovo sve – od odeće, kozmetike, pa do hrane, lekova i auto-delova – kaže Petar Bogosavljević, predsednik Pokreta potrošača. – Problem je u tome što su i država i proizvođači tolerantni prema takvim pojavama. Proizvođač treba da reaguje, da obavesti potrošače, jer tako ih štiti i dobija poverenje. Ako proizvođač blago reaguje na falsifikat, onda se može sumnjati da i on u tome učestvuje.
„MADE IN CHINA“
Čak dve trećine kupaca u Srbiji povremeno kupuje kopije poznatih brendova. Falsifikovana roba mahom se pravi u Kini, Južnoj Koreji, Tajvanu, odakle se potom transportuje na Bliski istok ili u istočnu Evropu, gde se pakuje u ambalažu koja je identična originalnoj i potom se distribuira na tržišta zapadne Evrope.
Izvor: Novosti
Loading...
