Imala sam prilike da na ovogodišnjem forumu regionalnih komunikacionih lidera IZAZOV 2021 govorim o reputaciji tokom i nakon „što nas prođe COVID 19“, iz jednog vrlo zanimljivog ugla – poljuljanog poverenja.
Prema nedavnom istraživanju Weber Shandwick i KRC Research, na kategoriju poverenja danas utiče – SVE. Naspram standardnog paketa od pre par godina koji su činili plata, zadovoljstvo zaposlenih, kvalitet proizvoda, danas govorimo o našem nastupu na društvenim mrežama, finansijskoj stabilnosti, profilima kandidata koji nam se javljaju na oglase za posao. Zahvaljujući tim pokazateljima, možemo svoj proizvod naplatiti više, a dve trećine savremenih lidera svoj uspeh u prodaji direktno pripisuju baš – poverenju.
Zajednički imenitelji i pitanje koje svi treba da postavimo je – prema ovom istraživanju, kako mi komuniciramo vrednosti našeg poslovanja koje utiču na poverenje? Jer, osam od deset menadžera smatra da je izuzetno važno pravilno komunicirati vrednost za koju se kompanija zalaže. Dakle, ne pričamo o sekciji veb sajta, niti o lepo dizajniranoj brošuri, već načinu na koji, sa našim zaposlenima, živimo ono za šta se deklarativno zalažemo.
A kad znamo šta utiče na poverenje, trebalo bi da razumemo one od kojih se najviše očekuju da veruju u nas – potrošači i zaposleni. I investitori, partneri, lokalne zajednice…
Ali…
Prema istraživanju agencije Edelman iz ove godine, tokom COVID-19 pandemije, opalo je poverenje u Vladu, u brendove, u medije, u menadžment. Najznačajnije svetske ekonomije, poput američke i kineske su ovo iskusile u sopstvenim redovima. Ne veruje se više ni CEO-ovima, čak ni u razvijenim ekonomijama poput japanske ili francuske. Ne veruje se ni organizacijama civilnog društva, ali ni religijskim vođama.
Kad je reč o medijima, najveći pad poverenja zabeležili su tradicionalni mediji (53%), a zatim društvene mreže (41%). 57% ispitanika veruje da novinari namerno navode ljude da veruju u lažne vesti, preko 60% veruje da mediji nisu objektivni. Rastući je talas pogrešnih informacija i nepoverenja koje preti (poslovnom) oporavku od korone, a ljudi su duboko sumnjičavi i nepoverljivi.
Svetlo na kraju tunela postoji za biznis! Preko 80% ispitanika veruje da CEO-ovi treba da preuzmu “vođstvo” i popune rupe koje su napravile upravo ove grupe kojima se manje veruje. Za sve nas to znači da bi trebalo da počnemo da se bavimo najrazličitijim problemima, koji nisu usko vezani za naše dnevno poslovanje. Moramo da sagledavamo širu sliku i donosimo kompleksnije odluke.
Kako to iskorisiti na najbolji način, možemo li? Kako sprečiti dalju “eroziju poverenja”?
Odgovor leži u tri, relativno jednostavne oblasti komunikacija i razvoja: internim komunikacijama, pripremi i učenju i kreativnom razmišljanju.
Transparentnost je bila reč 2020. godine, a izgleda da će biti i ove godine. Ako ste kao kompanija krenuli u ovom pravcu – nastavite. Budite transparentni do kraja: na rečima, delima, a ne na papiru. Vaši zaposleni su i dalje uplašeni za zdravlje, bezbednost, finansije, reputaciju kompanije u kojoj rade. U ovakvoj atmosferi, od lidera se očekuje prisustvo i jak fokus na kontinuitet poslovanja i strategiju. Jasna komunikacija lidera pomaže da ostanemo na dobrom putu.
Krize su zlatne prilike da se uči. Pogledajte samo koliko smo svi zajedno savladali novih stvari. Lideri koji ovo uvide i pomognu svojim zaposlenima da usvoje nova znanja su oni koji će napraviti razliku. Stoga, eksperimentišite, usvajajte nova znanja, a posebno kada je komunikcija u pitanju. Kako komuniciramo za zaposlenima, kako sa drugim javnostima, kako lider gradi lični brend na mrežama, kako odgovaramo na krizu su samo neke od oblasti koje treba savladati.
I na kraju, kreativnost, koja je kao i znanje uvek u modi. Posebno u vremenu hipersenzitivnih potrošača, koji očekuju da im brendovi pruže stabilnost, nadu, reše probleme i donesu najbolje iskustvo. Davno više na današnje potrošače, posebno one iz generacije Z i milenijalce, ne utiču cena i kvalitet, niti se brendovi bore sa konkurencijom, već pre svega sa najboljim iskustvom koje je potrošač do sada imao.
Stoga iskoristimo velike mogućnosti online komunikacije koja nam je pomogla da ograničenja nametnuta poslednjih godinu dana pretvorimo u mogućnosti i prilike. Digitalne zajednice će nastaviti da rastu, i danas više niko ne može da spori rastući uticaj digitalnih komunikacija.
Pričajte priče, plasirajte originalan i autentičan sadržaj, radite sa influenserima, uvezujte online i offline iskustva, istražujte platforme koje dozvoljavaju da eksperimentišete, igrajte se, kreirajte svoje dijaloge u zajednicama, i pre svega – ne bojte se inovacije. Znanje, razgovori i novi poduhvati i dalje ostaju „najstariji trik u knjizi“ uz pomoć koga možemo da vratimo poverenje.
Video prezentaciju pogledajte ispod:
Autor teksta: Jelena Mikić, Director, Represent Academy
Loading...
