U situaciji kada broj korisnika Fejsbuka u Srbiji dostiže četiri miliona, a Tvitera nekoliko stotina hiljada, ove najpopularnije društvene mreže počele su da utiču i na poslovanje najvećih kompanija u našoj zemlji.
Korišćenjem marketinškog alata, radi uvećanja profita i privlačenja novih korisnika, najveće firme u našoj zemlji troše velike sume novca. Kako saznajemo, velike kompanije plaćaju od 500 do 1.000 evra za vođenje samo jednog profila na društvenim mrežama. A za usluge vodećih pi-ar agencija koje obuhvataju i ovaj posao, mesečno izdvajaju od 1.500 pa do sedam ili osam hiljada evra.
Ukoliko izuzmemo izjave iz najvećih firmi, da na ovaj način „izlaze u susret potrebama potrošača i osluškuju glas kupaca”, oni na ovaj način zapravo nastoje da stvore što bolji imidž u javnosti i što brojniju i verniju armiju sledbenika na društvenim mrežama. Krajnji cilj ove svojevrsne reklame je, naravno, veća zarada.
I dok su u ovome ranije prednjačile firme iz oblasti novih tehnologija i telekomunikacija, danas u kreiranje što bolje slike na društvenim mrežama „ulažu” i kompanije koje se bave proizvodnjom hrane i pića ili čak poljoprivredom.
– U Srbiji i Crnoj Gori koristimo Fejsbuk, Tviter, Ju-tjub i imamo po jedan glavni nalog za obe države. U Srbiji smo aktivni u poslednjih godinu dana i društvene mreže nam koriste kao najbrži način komunikacije sa domaćom publikom – kaže Tanja Tatomirović, koja je u „Microsoftu” zadužena za odnose sa javnošću i zajednicom za teritoriju Srbije i Crne Gore, dodajući da njihove naloge na društvenim mrežama vodi pi-ar agencija, ali da su u to uključeni i zaposleni iz „Microsofta”.
Milan Obradović iz „Telenora” kaže da oni na Tviteru odgovaraju na pitanja korisnika ili im pomažu u rešavanju problema.
– Društvene mreže su veoma korisne, jer kompanije odmah imaju povratnu informaciju o tome kako korisnici reaguju na njihove usluge i proizvode. Naravno, i nama se dešavalo da pogrešimo i da to shvatimo tek nakon komunikacije sa korisnicima – navodi on.
U „Telekomu” kažu da imaju specijalizovanu Službu za digitalne komunikacije za ove poslove. – Zaposleni u toj službi samostalno osmišljavaju i kreiraju sadržaje za društvene mreže i odgovaraju na korisnička pitanja. Služba za digitalne komunikacije mesečno odgovori na oko 2.000 pitanja i ona se najčešće odnose na cene telefona i uslove potpisivanja postpejd ugovora, podešavanje mobilnih telefona i druge usluge – rekli su u „Telekomu”.
„Delta” i kompanije u njenom sastavu imaju ukupno 64 profila i naloga na mrežama. – Društvene mreže vidimo kao priliku da čujemo mišljenje potrošača, klijenata, poslovnih partnera i budućih radnika. Ali, sve se to radi u skladu sa Strategijom komunikacije na društvenim mrežama koju smo usvojili 2013. godine. Najveći deo aktivnosti na društvenim mrežama realizuju naši zaposleni – rekli su u „Delti”.
Olivera Jokić iz „Don kafe” navodi da je pojava društvenih mreža u velikoj meri uticala na marketinške aktivnosti ove firme. – Ukoliko sprovedete istraživanje, shvatićete da je teško pronaći kompanije koje nisu na društvenim mrežama. Na taj način se obraćamo potrošačima, informišemo ih o novitetima, ali možemo i direktno od njih da čujemo šta žele, pa da u skladu sa time profilišemo i svoje poslovne poteze – zaključuje Jokić.
U VIP-u navode da na Fejsbuku imaju oko 420.000 pratilaca, a na Tviteru više od 8.500. – Imamo poseban tim koji je zadužen za prisustvo kompanije u digitalnom okruženju i komunikaciju sa korisnicima. Ali, imamo i spoljnu agenciju za digitalne komunikacije – rekli su u VIP-u.
Dolazi vreme digitalne ekonomije
Dolazi vreme digitalne ekonomije, a to znači da razvoj tehnologije menja način na koji kupujemo robu, plaćamo usluge ili radimo. Sve je to vođeno razvojem tehnologije, koji je promenio i ekonomiju, rekla je nedavno u intervjuu za „Politiku” Kejt Dej, direktorka u IT kompaniji „Cisko”.
– Tehnologija je promenila i način na koji radimo sa partnerima koji su u drugim zemljama. Danas imate video konferencije koje zamenjuju sastanke i može delovati čudno, ali vrlo je verovatno je da će se ubuduće manje putovati zbog posla. Jer, možete da držite sastanke u realnom vremenu i sa odličnom rezolucijom. To je brže, efikasnije i jeftinije. Osim toga, napredak tehnologije je promenio i način na koji kompanije vode svoje knjige. Sve je to digitalna ekonomija – objasnila je ona.
Izvor: Politika
Autor: S. Despotović
Loading...
