Mreža koju 10 godina gradimo zajedno! Mreža koju 10 godina gradimo zajedno! Mreža koju 10 godina gradimo zajedno! Mreža koju 10 godina gradimo zajedno! Mreža koju 10 godina gradimo zajedno! Mreža koju 10 godina gradimo zajedno! Mreža koju 10 godina gradimo zajedno! Mreža koju 10 godina gradimo zajedno! Mreža koju 10 godina gradimo zajedno! Mreža koju 10 godina gradimo zajedno! Mreža koju 10 godina gradimo zajedno! Mreža koju 10 godina gradimo zajedno! Mreža koju 10 godina gradimo zajedno! Mreža koju 10 godina gradimo zajedno! Mreža koju 10 godina gradimo zajedno! Mreža koju 10 godina gradimo zajedno!

Oglašavanje

spot_img

Oglašavanje

spot_img

POSAO & PRAKSA

Društvene mreže u službi profita

U situaciji kada broj korisnika Fejsbuka u Srbiji dostiže četiri miliona, a Tvitera nekoliko stotina hiljada, ove najpopularnije društvene mreže počele su da utiču i na poslovanje najvećih kompanija u našoj zemlji.
Korišćenjem marketinškog alata, radi uvećanja profita i privlačenja novih korisnika, najveće firme u našoj zemlji troše velike sume novca. Kako saznajemo, velike kompanije plaćaju od 500 do 1.000 evra za vođenje samo jednog profila na društvenim mrežama. A za usluge vodećih pi-ar agencija koje obuhvataju i ovaj posao, mesečno izdvajaju od 1.500 pa do sedam ili osam hiljada evra.
Ukoliko izuzmemo izjave iz najvećih firmi, da na ovaj način „izlaze u susret potrebama potrošača i osluškuju glas kupaca”, oni na ovaj način zapravo nastoje da stvore što bolji imidž u javnosti i što brojniju i verniju armiju sledbenika na društvenim mrežama. Krajnji cilj ove svojevrsne reklame je, naravno, veća zarada.
I dok su u ovome ranije prednjačile firme iz oblasti novih tehnologija i telekomunikacija, danas u kreiranje što bolje slike na društvenim mrežama „ulažu” i kompanije koje se bave proizvodnjom hrane i pića ili čak poljoprivredom.
– U Srbiji i Crnoj Gori koristimo Fejsbuk, Tviter, Ju-tjub i imamo po jedan glavni nalog za obe države. U Srbiji smo aktivni u poslednjih godinu dana i društvene mreže nam koriste kao najbrži način komunikacije sa domaćom publikom – kaže Tanja Tatomirović, koja je u „Microsoftu” zadužena za odnose sa javnošću i zajednicom za teritoriju Srbije i Crne Gore, dodajući da njihove naloge na društvenim mrežama vodi pi-ar agencija, ali da su u to uključeni i zaposleni iz „Microsofta”.
Milan Obradović iz „Telenora” kaže da oni na Tviteru odgovaraju na pitanja korisnika ili im pomažu u rešavanju problema.
– Društvene mreže su veoma korisne, jer kompanije odmah imaju povratnu informaciju o tome kako korisnici reaguju na njihove usluge i proizvode. Naravno, i nama se dešavalo da pogrešimo i da to shvatimo tek nakon komunikacije sa korisnicima – navodi on.
U „Telekomu” kažu da imaju specijalizovanu Službu za digitalne komunikacije za ove poslove. – Zaposleni u toj službi samostalno osmišljavaju i kreiraju sadržaje za društvene mreže i odgovaraju na korisnička pitanja. Služba za digitalne komunikacije mesečno odgovori na oko 2.000 pitanja i ona se najčešće odnose na cene telefona i uslove potpisivanja postpejd ugovora, podešavanje mobilnih telefona i druge usluge – rekli su u „Telekomu”.
„Delta” i kompanije u njenom sastavu imaju ukupno 64 profila i naloga na mrežama. – Društvene mreže vidimo kao priliku da čujemo mišljenje potrošača, klijenata, poslovnih partnera i budućih radnika. Ali, sve se to radi u skladu sa Strategijom komunikacije na društvenim mrežama koju smo usvojili 2013. godine. Najveći deo aktivnosti na društvenim mrežama realizuju naši zaposleni – rekli su u „Delti”.
Olivera Jokić iz „Don kafe” navodi da je pojava društvenih mreža u velikoj meri uticala na marketinške aktivnosti ove firme. – Ukoliko sprovedete istraživanje, shvatićete da je teško pronaći kompanije koje nisu na društvenim mrežama. Na taj način se obraćamo potrošačima, informišemo ih o novitetima, ali možemo i direktno od njih da čujemo šta žele, pa da u skladu sa time profilišemo i svoje poslovne poteze – zaključuje Jokić.
U VIP-u navode da na Fejsbuku imaju oko 420.000 pratilaca, a na Tviteru više od 8.500. – Imamo poseban tim koji je zadužen za prisustvo kompanije u digitalnom okruženju i komunikaciju sa korisnicima. Ali, imamo i spoljnu agenciju za digitalne komunikacije – rekli su u VIP-u.

Dolazi vreme digitalne ekonomije
Dolazi vreme digitalne ekonomije, a to znači da razvoj tehnologije menja način na koji kupujemo robu, plaćamo usluge ili radimo. Sve je to vođeno razvojem tehnologije, koji je promenio i ekonomiju, rekla je nedavno u intervjuu za „Politiku” Kejt Dej, direktorka u IT kompaniji „Cisko”.
– Tehnologija je promenila i način na koji radimo sa partnerima koji su u drugim zemljama. Danas imate video konferencije koje zamenjuju sastanke i može delovati čudno, ali vrlo je verovatno je da će se ubuduće manje putovati zbog posla. Jer, možete da držite sastanke u realnom vremenu i sa odličnom rezolucijom. To je brže, efikasnije i jeftinije. Osim toga, napredak tehnologije je promenio i način na koji kompanije vode svoje knjige. Sve je to digitalna ekonomija – objasnila je ona.

Izvor: Politika

Autor: S. Despotović

OGLAŠAVANJE

spot_img

PROJEKAT

spot_img

PROJEKAT

spot_img

Anketa

Koji projekat Marketing mreže Vam je omiljen ili se rado u njega uključujete?

Oceni tekst

0,00 od 5
1 Star2 Stars3 Stars4 Stars5 Stars
Loading...

Povezani tekstovi

POSTAVI KOMENTAR

Molimo unesite Vaše ime
Molimo unesite Vaš komentar!