Dobra i loša PRaksa u Srbiji u 2013. godini

PR je veliki izazov. Neki to shvataju, neki ne. Nije lako baviti se komunikacijama u Srbiji ni u 2013, jer mnogi direktori i menadžeri još uvek nisu shvatili značaj PR struke.
Primeri dobre prakse u 2013:

1. Air Serbia – Promovisanje nove avio kompanije izazvalo je veliku pažnju, svi su za to saznali, od poslovne javnosti do građana. Dakle, to nije kampanja od 30 dana pa “da se razilazimo”, već se radi kontinuirano. Kompletna PR komunikacija je dobro osmišljena, promovisane su kvalitetne poruke (zapošljavanje “naših ljudi”, nastavak tradicije JAT-a, uspešan brend, vrednost investicije…).
2. Jugoslovensko dramsko pozorište (JDP) – Sva pozorišta imaju poznate glumce i zvučna rediteljska imena, većina se finansira iz gradskih budžeta, ali se jedino ističe komunikacija JDP-a. Oni su ove godine proslavili 65 godina rada, premijerno izveli Andrićevu “Gospođicu” i “Zločin i kaznu” Dostojevskog, ugostili Isidoru Žebeljan na BEMUS-u i predsednika Hrvatske Ivu Josipovića. Sve su to komunicirali na pravi način, sa merom, imali reportaže u najudarnijem TV Dnevniku, o njima se piše, priča, imaju dobru posetu. Pravi primer osmišljene, planirane komunikacije (a znam da se time konkretno bavi samo JEDNA žena).
3. TV Prva, Tvoje lice zvuči poznato – Ono što će vam svi reći ako se bave televizijom, to je da je teško održati pažnju gledalaca i javnosti. Kao i svaki nov TV format, i “Tvoje lice zvuči poznato” je bio najavljen, o tome su ljudi pričali, a onda je interesovanje javnosti poraslo i traje i dalje velikim intenzitetom. Vešto se plasira u javnosti ko će imitirati koju ličnost, kako je ko reagovao, da li se neko od učesnika povredio i slično. Čak i oni koji ne gledaju taj šou, sigurno su čuli za njega. Konstantno prisustvo u medijima izazvalo je pažnju onih koji to možda i nisu gledali na početku emitovanja. Dokaz da je PR pre svega dobra PRIČA.

Primeri loše prakse u 2013:

1. Ministarstvo spoljnih poslova – slučaj “savetnica”. Na žalost slučaj savetnice u ministarstvu koja ima na internetu obnažene fotografije dobio je takve razmere da je o tome pisao čak i “Daily Mail”. Primer da je prvo interna a zatim i eksterna komunikacija u Minstarstvu vrlo nesređena. Ministar nije reagovao na pravi način, dozvolio je čak i da neke njegove dodatne izjave dobiju dalju krizni crtu, a sami službenici takođe nisu imali znanje ni instrukcije kako da komuniciraju kada im se neko obrati. Jedan od primera je bila i šala Naxi radija, kada su zvali Mistarstvo spoljnih poslova da bi pitali da zaposle jednu svoju atraktivnu koleginicu, a na pitanje da li neko treba da “pogura” potencijalnu kandidatkinju za posao, odgovor službenice glasio je “Ja stvarno ne bih znala da Vam kažem” . Toliko o internim procedurama. A radi se o ministarstvu koje je odgovorno za predstavljanje Srbije u svetu i diplomatsku aktivnost…
2. Aflatoksin u mleku – možemo samo da zaplačemo nad nespretnošću komunikacije tadašnjeg ministra poljoprivrede Kneževića, ali i celog Ministarstva i svega što se dešavalo. Izazvana je panika da je mleko otrovno, a znamo da su deca glavni konzumenti tog napitka, dve trećine mleka je povučeno sa tržišta, pala je cena kukuruza, a zapravo nije objašnjeno da dolazi do usklađivanja sa propisima Evropske unije gde postoji niži procenat tolerancije na aflatoksin. Naravno, izazvana je dodatna panika da se hrana zapravo i ne kontroliše i da je u prodaji “ko zna šta”. Dakle, ispijanje mleka na konferenciji za štampu nije odavalo utisak da je ministar siguran da je mleko zdravo već je to kreiralo dodatnu sumnju i zaličilo je na pokušaj obmane javnosti “marketinškim trikovima”. To je potez ubeđivanja javnosti da je sve u redu koji će se pamtiti dugo, kao i primanje (sporne) vakcine protiv gripa nekadašnjeg predsednika Tadića u sivoj majici na bretele.
3. Ministar rudarstva i javna svađa sa medijima – Ministar rudarstva Bačević izazvao je pažnju medija oko svojih izjava da je bezbedno eksploatisanje nikla u Srbiji. Bilo da je zaista rekao da je nikl opasan koliko i voda, ipak nije bilo baš mudro organizovati konferenciju za medije i pričati o tome da je žrtva medijskih spekulacija dnevnog lista. Šta se desilo? Dobio je dodatnu pažnju javnosti (poslata je poruka koja se percipira: “Ovde zaista nešto nije u redu. Šta je taj nikl? Možda velike korporacije hoće da nas potruju”) i umesto da se spor sa medijskom kućom reši sastankom 1 na 1 ili sudski ako je to potrebno, sve je otišlo u javnost.

Naravno, sve to se tiče svih nas koji živimo na ovom tlu koje se zove Srbija, tako da sada ne znamo šta će nas prvo pokositi: otrovno mleko ili zatrovano zemljište, jer su takve poruke koje dobijamo.

Autor teksta: Jasmina Krstić Latinović
PR Manager, preduzetnica
PRO PR agencija

Izvor: DSOJ