Da li nešto propuštam?

Šta je Pinterest? I da li će Summly biti hit ove godine? Da li je to stvarno važno? Mnogi će vam odgovoriti „baš me briga”. Ti ljudi možda čak odbijaju da se priključe društvenim mrežama i klone se smartfona i tableta. Ali sve je više poslova zbog kojih ćete morati da obratite pažnju na novitete u svetu tehnoloških dostignuća.
Ako odete na razgovor za posao iz oblasti marketinga, odnosa s javnošću, novinarstva, dizajna, finansija, čak i u akademskom sektoru, možete delovati pomalo smešno ako kažete da nemate pojma o tehnološkom stanju stvari. O usko definisanom tehnološkom sektoru da i ne govorimo. A zamislite posao policajca. Jedan detektiv 2005. najverovatnije nije nikad čuo za Facebook. Detektiv u 2012. će pod obavezno da pretraži aktivnost žrtve na društvenim mrežama. Ako ste na čelu Nastavničkog veća i ne shvatate implikacije porasta veb sajtova i aplikacija koje se bave lokacijama, poput Foursquarea, možda ćete jednog dana zažaliti.
Malkom Gladvel je pre više od decenije pisao o „prelomnoj tački”, trenutku kada određeni fenomen odjednom postane „veliki”. Svakako će doći vreme kada treba da znate neke stvari. A što pre saznate, to bolje. Izluđujuća nervoza koja se javlja u dnu mozga da nešto propuštate može se nazvati „strahom od trendova”.
U jednom intrevjuu koji je 1999. Daglas Adams dao za Sunday Times, on se našalio sa preovlađujućim stavom o novim tehnologijama i trendovima. Sve što postoji na svetu u trenutku kad se rodite je normalna stvar, kazao je Adams. Sve što nastane između vašeg rođenja i 30. godine je neverovatno uzbudljio i kreativno i, uz malo sreće, možete od toga da napravite karijeru. Ali šta god da je izmišljeno posle vaše 30. je protiv prirodnog poretka stvari i početak kraja civilizacije kakvu poznajete – sve dok ne bude prisustno oko vas nekih desetak godina, kada ćete ga postepeno prihvatiti kao neizbežnost. Čak i sam jezik predviđanja može da ostavi mnoge ljude zapanjenim. Možda ste zbunjeni novim izrazom „dvostrukog gledanja u ekran” (double screening) – istovremenog gledanja TV-a i slanja instant reakcija na Twitter.
Na drugom kraju ovog tehnološkog spektra je dramaturg Tom Stopard koji je nedavno otkrio da nema kompjuter ili „twitter mašinu”. Britanska vlada se dosta bavi onima – najčešće starijim i siromašnim – koji propuštaju stvari, jer nemaju pristup internetu. Ljudi koji nisu uspešni scenaristi teško će dobiti posao ako makar ne znaju da koriste email, Google, Word, Excel ili Powerpoint, kaže dr Džon Mekgark, savetnik na Institutu za kadrovski razvoj. A mnogo je poslova gde se traži više od ovoga. Na univerzitetima se uči o društvenom umrežavanju, a neki profesori teško to prihvataju, kaže Mekgark. „Svima je savetovano da se povežu sa svojim studentima na društvenim mrežama, ali neki su prestravljeni jer ne znaju kuda to vodi”.
Naravno, oni koji se plaše da će propustiti nove trendove koji bi mogli da utiču na njih u profesinalnom smilu, takođe, svesni su da neki tredovi mogu da postanu promašaji i ne ispune očekivanja. Ako se novim gedžetima bavite samo u dokolici, ne želite da slobodno vreme trošite na tehnološke ćorsokake i kulturne slepe ulice. A toliko toga treba da se isprati. Eksplozija sajtova, aplikacija i društvenih mreža, koji se međusobno hrane u „realnom vremenu”, učinila je praćenje težim no ikad. To unosi nervozu jer više nismo svi jednaki kad je reč o informacijama, kaže digtalni strateg Nik Njuman. „U eri masmedija svako može sve da dozna u isto vreme. Sada je razlika u tome što, sa tim novim informativnim kanalima, neki saznaju vesti čim se dese. Ali ljudi van tih mreža ih ne čuju”. Ili, što bi jedan twitter korisnik rekao: „Skoro da se osećaš uskraćenim kad čitaš vest o tome u medijima, umesto da je pratiš dok se odvija u digitalnim medijima”.
Nekada davno, svaka velika inovacija bila je zabeležena u Times-u. Sada taj glas može da stigne odasvud. Filozof Gotfrid Lajbnic je u 17. veku smatrao da već ima previše knjiga da bi čovek mogao da ih pročita u svom životnom veku. A danas je ta lestvica pretrpanosti sasvim druge vrste.
Spajanje GPS tehnologije i mobilnih je omogućilo poplavu aplikacija koje se tiču lokacija. Sajtovi sa popustima poput Groupona sada mogu da ljudima koji kupuju u određenom šoping centru šalju „namenske” ponude. Oni sa informacijama o stanju na putevima znaće tačno koje maršrute vas zanimaju. Prekobrojnost sajtova i aplikacija lako će u vama pokrenuti strah od pretrpanosti informacijama. Zite, aplikacija za iPhone, identifikuje koji podaci zanimaju određenog korisnika i „uči” vaš telefon da preuzima samo relevantan sadržaj. Ono što pojačava neuhvatljivost trendova jeste to što mnogi novi sajtovi imaju „nevidljiva lansiranja”. Google+ je otišao korak dalje tako što je pozivnice poslao samo onima za koje je njihov algoritam izračunao da su ljudi od uticaja. To je stvorilo osećaj „društvenog odobravanja za one koji su pozvani i odbacivanja onih koji nisu”, kaže Njuman.
„Šerovanje” takođe sve više uzima maha. Pinterest, već među 10 najpopularnijih društvenih mreža u SAD, je online oglasna tabla sa fotografijama privlačnih poslastica, frizura ili nasumičnih znakova i izreka, između ostalog. Flipboard je vrsta magazina od nečijeg sadržaja sa društvene mreže, dok Zeebox omogućuje ljudima da kombinuju gledanje televizije sa komentarisanjem programa u društvu online prijatelja. „A povrh svega toga, vaši prijatelji na Facebooku vide sve što radite, recimo šta ste pročitali na sajtu nekog medija”, kaže Njuman.
Kolumnista Evening Standarda Sem Lit, opisuje društvene mreže kao „fantastične hranitelje zavisti zbog trendova”. Britanska kolumnistkinja Marina O’Lohlin se slaže. „Imala sam trenutak parališuće anksioznosti kada je stigao Google+ i ljudi koje sam pažljivo okupljala na Twitteru samo su zbrisali. ‘O Bože, više nisam bitna’, pomislila sam”.
Dr Berni Hogan, istraživač na Institutu za Internet na Oksfordu, kaže da društveni mediji mogu u nekome da pojačaju osećaj da propuštamo najnovije trendove. „Ljudi su vrlo selektivni kad je reč o tome šta stavljaju online. Ali lako je zaboraviti na tu selektivnost i pomisliti da se tamo negde uvek održava žurka koju propuštaju.” Teško je da pobegnete od svega toga, smatra Džejms Glejk, autor dela The Information: a History, a Theory, a Flood (Informacija: istorija, teorija, poplava). Informaciono doba nije samo neka prolazna faza u istoriji čovečanstva. Biće tu zauvek. „Nema leka za to. Osećaj stalne uznemirenosti zbog trendova će uvek biti prisutan”, kaže Glejk.
Ali ako vam ništa drugo ne uspe, probajte da isključite sve svoje uređaje i uzmete u ruke onu knjigu iz 1850. koju nikako da počnete sa čitanjem.

 Autor: Tom de Kastela

Izvor: BBC, B92


Oceni tekst

0,00 od 5
Loading...

Komentari