Aleksandra Martinović, Direktor direkcija za multimediju, Telekom Srbija, na forumu IZAZOV 2023 biće jedna od panelista na temu „Za sve su krivi Sopranosi„. Tim povodom, za Marketing mrežu govori da li je hiperprodukcija mač sa dve oštrice i da li zbog hiperprodukcije kvalitetni sadržaji ostaju ispod radara publike.
Zašto je hiperprodukcija mač sa dve oštrice?
Na samom početku bih krenula od definicije reci hiperprodukcija ili overproduction gde je Oxfordski rečnik definiše kao proizvodnju, produkciju nečega u većoj meri, nego što je potrebno. Ako ćemo krenuti od toga, onda hiperprodukcija ima dve oštrice u sledećem kontekstu, s jedne strane ona oštri kvalitet, jer kada imate industriju kojoj je udahnut život, kao što je slučaj sa kinematografijom kod nas, i kada je ceo kreativan, produkcijski, glumački, rediteljski, scenaristički tim angažovan da kreira njihovo viđenje igranog sadržaja, to neminovno dovodi do podizanja konkurencije, podizanja standarda, pa i samog kvaliteta. Najbolje dobijate iz veće konkurencije, a obaveza nas koji se time profesionalno bavimo i učestvujemo u produkciji i distribuciji je da razlikujemo i izaberemo ono što je vrhunski proizvod i što zavređuje našu pažnju. Više ideja i predloga dovode do toga da konkurencija postaje ozbiljnija, odgovornija, a sve to podiže standarde od kojih na samom kraju benefit imaju naši krajnji korisnici odnosno konzumenti tog sadržaja. S druge strane, kanali za plasiranje kontenta su danas prisutniji i raznovrsniji, više nego ikada. Pored distribucije velikog broja televizijkih specijalizovanih kanala, tu su i ott, streaming platforme, kojima možete pristupiti bilo kada i sa bilo kog mesta, što znači da ljudi iz svih delova zemlje (urbani, ruralni predeli) imaju podjednaku mogućnost da pristupe najkvalitetnijim i raznovrsnim žanrovima. Broj konzumenta contenta se, sa razvojem novih tehnologija, neminovno povećava, a onda se povećava i potreba za količinom, ali i kvalitetom kontenta, jer content is king, but distribution is queen. Telekom Srbija ima oba.
Zašto sve reklame, filmovi i serije liče jedna na drugu?
Nisam sigurna da sve liči na sve, jer da je tako onda ne bi postojala ovolika potreba za konzumacijom kontenta. Da li postoje trendovi u žanrovima, u načinu promocije itd, to svakako DA, ali to je neminovnost. Živimo u digitalnom vremenu kada jednim klikom možemo da uporedimo i napravimo kvalitativnu analizu sadržaja, ne samo na lokalu već globalno i da automatski povučemo paralele i zaključke da jedno liči na drugo, ali svakako je preoštra je ocena da svi filmovi lice jedni na druge ili sve serije ili reklame. Liči način promocije, liči dominantna tema koja se obrađuje, liči dinamika igranog sadržaja, ali su to sve neki pilari kojima svaki od autora daje poseban pečat i autentičnost.
Da li je hiperprodukcija sadržaja ubija ili podstiče kreativnost?
Ljude koje hiperprodukcija demorališe ili na bilo koji način ograničava neće sigurno pronaći svoje mesto u ovom biznisu. Ako verujete u svoj proizvod, onda vas tržišna utakmica neće obeshrabriti, već će vam dati dodatni motiv da budete bolji. Odlična je i vrlo inspirativna situacija koja se trenutno dešava u Srbiji kada je reč o proizvodnji igranog sadržaja, zato što se krug nekada ODABRANIH otvorio i dao je šansu svima, da se bore i da daju najbolje od sebe i od svog umetničkog opusa i tako svi zajedno, oni kroz kreativan i umetnički pristup, a mi ispred produkcijskog biznisa, dižemo lestvicu kvaliteta.
Da li zbog hiperprodukcije kvalitetni sadržaji ostaju ispod radara publike?
Mnogi su razlozi koji mogu da dovedu do toga da kvalitet sadržaj ostane ispod radara, ali pre će na to uticati način na koji je sadržaj plasiran, trenutak kada je plasiran itd, nego što je to hiperprodukcija. U Srbiji i regionu nikada nismo imali ovako i ovoliko kvalitetan lokalan sadržaj koji može da konkuriše evropskim standardima, a kao dokaz tome jeste upravo i činjenica da je Telekom Srbija ostvario saradnju sa nekim od vodećih streamig platformi kao sto je Amazon prime u okviru kojeg se prikazuje naša serija Zlatni dečko ili Disni plus. Naše serije su prodate i gledaju se na 5 kontinenata od Brazila, Severne Amerike, a u budućnosti nas očekuju i inostrane koprodukcije sa nekim od najznačajnijih imena. Sve to daje potvrdu da ono što se u Srbiji dešava i ono što Telekom Srbija radi sa svojim partnerima ima težinu i otvara nam vrata Evrope i sveta. Mi ćemo insistirati na lokalnom sadržaju. To je put koji je teži, koji zahteva mnogo rada i ulaganja, nego da budete klasičan agregator već postojećeg, inostranog sadržaja, ali to je put koji je, s druge strane, autentičniji i koji stvara dodatnu vrednost za sve nas.
Loading...
