Godine 1994. je prvi put neka veća kompanija u svojoj kampanji targetirala LGBT populaciju.
Po današnjim standardima prilično nedužna reklama koja prikazuje dva muškarca koji se motaju po prodavnici i kupuju trpezarijski sto, ali je odmah nakon prvog emitovanja iste kompanija bila zatrpana pozivima ljutitih kupaca, konzervativci su pozivali na bojkot njihovih proizvoda, a jedna od prodavnica u državi Njujork je morala da bude evakuisana zbog pretnji da je u nju postavljena bomba.
Pomislio bi naivan čovek te 1994. godine da će im taj revolt građanstva silno nauditi, ali evo više od 20 godina kasnije i nakon redovnog uvrštavanja pripadnika LGBT populacije u svoje reklame – bolje im je nego ikad.
Šalu na stranu, vremena su se promenila i gotovo da nema kompanije koja bilo specijalnim kolekcijama, bilo prefarbavanjem svog logoa u dugine boje, u junu ne slavi zajedno sa svojim LGBT radnicima i kupcima. I to ne samo zato što žele da budu etički ispravne i inkluzivne za sve svoje zaposlene, već i zbog toga što je krajem prošle godine kupovna moć pripadnika LGBT populacije procenjena na 3,7 triliona (to je valjda nešto s 12 nula) dolara. Ili samo zbog toga, reći će licemeri među nama.
Bilo kako bilo, to nije trend koji će proći, jer u stvari i nije trend – čovečanstvo oduvek ima i uvek će imati diverzititet koji se (naročito danas) ne može oslikati samo u četvoročlanim porodicama u kojima plavokosi atletski građeni heteroseksualni roditelji imaju istog takvog dečaka i devojčicu (srpski advertajzeri, u sve nas gledam!). Ako su se stvari svuda pomerile sa „picture perfect“ prikazivanja stvari i ako insistiramo na tezi da sadržaj mora emotivno da vas dira da bi bio efektan, šta onda u domaćem advertajzingu „dira“ oko 5 procenata stanovništva?
Dok svetski brendovi na srpskom tržištu i dalje neguju „neutralni“ pristup, to jest ne podržavaju javno lokalnu LGBT zajednicu iako u isto vreme to zdušno rade na drugim tržištima, domaći brendovi ni ne pomišljaju da odstupe od „srpski domaćin“ majndseta, pretpostavljam zbog straha da je to pucanj koji bi mogao da im rikošetira u nogu ili, pu pu pu, glavu. A ukoliko se zaista plašite da bi neko mogao da bojkotuje vaše proizvode zato što podržavate borbu za ljudska prava, onda bi taj neko morao da bojkotuje i Apple, H&M, Microsoft, Coca Colu, Ray Ban, Netflix, Colgate, HBO – a koji bi čestit Srbin danas istrpeo da ne gleda „Igru prestola“?
A ako vas sve to ne ubedi, evo krunskog argumenta – Tesla Motors je prošle godine suvereno bio na prvom mestu liste brendova koje LGBT populacija najpozitivnije doživljava. A to su proslavili prigodnom grafikom Tesla automobila u svim bojama duge. A nema tog građanina Srbije (a ni Hrvatske, for that matter) kome ne biste mogli da objasnite da sve što nosi „Tesla“ u svom nazivu radi najbolje stvari na svetu.
Autor teksta: Vanja Bahilj, Copywriter, Ovation BBDO
Loading...
