Uticajni mediji u Srbiji su između dva kruga predsedničkih izbora favorizovali kandidata Demokratske stranke Borisa Tadića, a po količini nekritičkog izveštavanja mogu se uporediti samo sa medijima u Azerbejdžanu i Tadžikistanu, rečeno je danas na predstavljanju izveštaja o medijima organizacije BIRODI.
„Većina medija izveštavala je u korist Tadića, osim lista Pravda, koji je favorizovao kandidata Srpske napredne stranke (SNS) Tomislava Nikolića, a list Blic je primer jednostranog izveštavanja u korist Tadića i protiv Nikolića“, rekao je na konferenciji za novinare u Medija centru Ivan Godarski (Godardsky) iz slovačke organizacije MEMO 98, koja prati medije tokom izborne kampanje širom sveta. Godarski je istakao da novinari u Srbiji nisu spremni da političarima postave neprijatna pitanja, iako je to uloga novinara, nego samo prenose izjave, što je zapravo pi-ar (skraćenica od public relations – odnosi sa javnošću), i istakao da slobodni mediji nisu samo pi-ar.
U istraživanju su posmatrane centralne informativne emisije televizija B92, Radiotelevizije Srbije, Prve srpske televizije, Pinka, Studija B i Televizije Vojvodina, kao i dnevni listovi Politika, Blic, Večernje novosti, Danas i Pravda.
Analitičar Biroa za društvena istraživanja (BIRODI) Zoran Gavrilović rekao je da nisu presudni vreme u vestima televizija ili prostor u dnevnim novinama posvećeni strankama, nego ton u kojem su kandidati predstavljeni, i dodao da su se mediji u kampanji „sklonili u stranu“ i pustili političare da promovišu sami sebe. Gavrilović je kao primer naveo centralne informativne emisije Radiotelevizije Srbije, koju pretplatom finansiraju građani, u kojima je koalicija oko DS pozitivno predstavljena u 92,8 odsto od ukupnog vremena posvećenog toj koaliciji, dok je koalicija oko SNS pozitivno predstavljena u 73,7 odsto od ukupnog vremena.
Naveo je i primer vesti televizije Studio B, koja se finansira iz budžeta Beograda, u kojima je koalicija oko DS pozitivno predstavljena tokom 99,2 odsto vremena, a koalicija oko SNS tokom 82,6 odsto vremena. „To su procenti kakvi postoje samo u Azerbejdžanu i Tadžikistanu. Izgleda da smo pored kredita iz Azerbejdžana dobili još nešto“, rekao je Gavrilović. Dodao je i da je Radiotelevizija Vojvodine favorizovala DS i Tadića.
Na pitanje da li je vreme u kojima su DS i SNS predstavljeni negativno rezultat kritičkog tona novinarskog priloga, Gavrilović je odgovorio odrečno i naveo da se to vreme odnosi na negativan stav onoga čija je izjava samo preneta.
„Mediji nisu doprineli izgradnji demokratskog društva i čini se kao da smo birali lidera Srbije i Boga pravde iz srpske himne, a ne predsednika koji će da bude na čelu institucije“, rekao je Gavrilović. Gavrilović je naveo da je u štampanim medijima zabeležen manjak neutralnosti a da su u Blicu tekstovi bili najmanje neutralni.
U izveštaju se navodi da je Tadić u Blicu pozitivno predstavljen na 82,3 odsto od ukupnog prostora posvećenog tom kandidatu, dok je Nikolić pozitivno predstavljen na 14,4 odsto od ukupnog prostora posvećenog kandidatu SNS-a. „Blic“ je iskoristio svoje legitimno pravo da se opredeli i na svoj ‘skener’ stavi kandidata SNS-a Nikolića“, navodi se u izveštaju. Sa druge strane, list Pravda je više prostora posvetio koaliciji oko SNS-a i u tim novinama Nikolić je za 11 odsto više prostorno zastupljen od Tadića, mereno u kvadratnim centrimetrima na stranicama novina, dok je koalicija oko SNS u Pravdi četiri puta zastupljenija od koalicije oko DS.
Gavrilović je naveo da su Nikolić i Tadić u listovima Politika i Danas predstavljeni gotovo jednako, dok su Večernje novosti favorizovale DS i Tadića. Izvršni direktor BIRODI-ja Pavle Dimitrijević rekao je da je mlaka reakcija Republičke radiodifuzne agencije na gostovanje Tadića u zabavnoj emisiji Prve srpske televizije pred prvi krug izbora dovela do toga da su pred drugi krug izbora na toj televiziji u zabavnim emisijama gostovali i Tadić i Nikolić, iako je to u suprotnosti sa obavezujućim uputstvom RRA.
Celo istraživanje dostupno je na sajtu www.mediamonitor.rs. Istraživanje su sproveli Biro za društvena istraživanja i slovačka organizacija MEMO 98, a finansirala ga je američka nevladina organizacija Nacionalna zadužbina za demokratiju (NED).
Izvor: Beta
Loading...
