Balans između PR-a i novinarstva je u opasnosti

To je ono što mi sada živimo, ali još ne znamo šta će ta kreativnost doneti i kako će mediji izgledati za deset godina – kaže u razgovoru za Danas Štefan Rus Mol, istrazivač i profesor na Fakultetu za komunikacije u Luganu, autor knjige „Novinarstvo“ koju su čitaoci na srpskom jeziku mogli da pročitaju u izdanju kuće Clio iz Beograda.

Za medije se smatra da su četvrti stub demokratije, jer im je uloga da kontrolišu vlast u ime javnosti. Kakvo je vaše mišljene, da li savremeni mediji zaista ispunjavaju taj svoj zadatak?
Zavisi od zemlje do zemlje, jer postoje velike razlike u tome koliko je novinarstvo slobodno, novinari nezavisni, ali i koliko je javnost spremna da plati za dobro novinarstvo. Mislim da je trenutno u svim zapadnim demokratijama najveći problem mala količina ljudi koji su spremni da plate za kvalitetno novinarstvo, a smanjeni su i prihodi od oglašivača, jer je internet doneo veću konkurenciju nego što je to bilo u tradicionalnim medijima. Sve to otežavama novinarima njihov zadatak da kontrolišu vlast, moćne i bogate i da doprinesu većoj transparentnosti u javnosti i među glasačima.

Pod jakim pritiskom političkih i tržišnih uticaja, da li danas i na koji način opstaje sloboda medija?
Organizacija „Reporteri bez granica“ svake godine objavljuje listu koja pokazuje koliko slobode štampe ima u zemljama širom sveta. Postoje velike razlike među zemljama, ali zanimljivo je da ako pogledate ovu listu i uporedite je sa listom koja pokazuje nivo korupcije u zemljama, shvatićete da što je više slobode štampe manja je korupcija. To nam govori da ako postoji sloboda štampe i ako novinartvo normalno funkcioniše, to pozitivno utiče na smanjenje korupcije u zemlji.

Internet je značajno izmenio okolnosti medijskog rada. Na koji način sve veći razvoj i upotreba interneta utiču na kvalitet novinarstva, kako rada tako i sadržaja koji se nudi publici?
Mnoge stvari se menjaju sa internetom. Novinarstvo postaje više interaktivno, feedback koji novinari dobijaju od konzumenata je intenzivniji. Internet novinarima olakšava i njihova istraživanja, ali te informacije su dostupne i publici, pa je veća i kontrola novinara. To značajno menja odnos između novinara i publike, koja je željna zabavnih informacija.

Savremeni fenomen je i sve češća koncentracija medijskih koncerna. Velike evropske medijske kompanije posluju i u Srbiji. Kako vi vidite tu medijsku koncentraciju moći?
Mislim da je medijska koncentracija veoma opasna. U mnogim zapadnim zemljama postoje medijski koncerni koji su postali previše moćni. Sa druge strane, u ovim društvenim promenama u istočnim zemljama, mislim da su neke od ovih medijskih kompanija donele minimum standarda medijske odgovornosti. U slučaju Srbije, ne znam da li bi bilo bolje da lokalni medijski magnati preuzmu tržište, jer oni imaju i svoje polititičke interese, dok evropski koncerni dolaze isključivo zbog zarade i nemaju interese da se mešaju u domaću političku situaciju.

Koliki je uticaj i gde je granica između savremenog PR-a i novinarstva, ko u tom odnosu snaga gubi?
Gde god pogledate profesionalizacija PR aktivnosti se povećava, kao i broj stručnjaka iz ove oblasti. Sa druge strane, smanjuje se broj redakcija i za sada balans između PR-a i novinarstva je u opasnosti. Mislim da je PR legitiman i u mnogim slučajevima koristan za novinarstvo, jer obezbeđuje mnogo informacija. Međutim, nije dobro ako PR postane sasvim dominantan i ako nema više novinara u redakcijama koji zaista postavljaju provokativna pitanja, istražuju, proveravaju i daju pozadinu informacija koje dobijaju od ovakvih službi. Tada PR aktivnosti postaju čista propaganda, a takvi kriterijumi su daleko od profesionalne etike novinara i objektivnog angažovanja.

Autor: Lana Bunčić
Izvor: Danas


Oceni tekst

0,00 od 5
Loading...

Komentari