Mreža koju 10 godina gradimo zajedno! Mreža koju 10 godina gradimo zajedno! Mreža koju 10 godina gradimo zajedno! Mreža koju 10 godina gradimo zajedno! Mreža koju 10 godina gradimo zajedno! Mreža koju 10 godina gradimo zajedno! Mreža koju 10 godina gradimo zajedno! Mreža koju 10 godina gradimo zajedno! Mreža koju 10 godina gradimo zajedno! Mreža koju 10 godina gradimo zajedno! Mreža koju 10 godina gradimo zajedno! Mreža koju 10 godina gradimo zajedno! Mreža koju 10 godina gradimo zajedno! Mreža koju 10 godina gradimo zajedno! Mreža koju 10 godina gradimo zajedno! Mreža koju 10 godina gradimo zajedno!

Oglašavanje

spot_img

POSAO & PRAKSA

Balans između PR-a i novinarstva je u opasnosti

To je ono što mi sada živimo, ali još ne znamo šta će ta kreativnost doneti i kako će mediji izgledati za deset godina – kaže u razgovoru za Danas Štefan Rus Mol, istrazivač i profesor na Fakultetu za komunikacije u Luganu, autor knjige „Novinarstvo“ koju su čitaoci na srpskom jeziku mogli da pročitaju u izdanju kuće Clio iz Beograda.

Za medije se smatra da su četvrti stub demokratije, jer im je uloga da kontrolišu vlast u ime javnosti. Kakvo je vaše mišljene, da li savremeni mediji zaista ispunjavaju taj svoj zadatak?
Zavisi od zemlje do zemlje, jer postoje velike razlike u tome koliko je novinarstvo slobodno, novinari nezavisni, ali i koliko je javnost spremna da plati za dobro novinarstvo. Mislim da je trenutno u svim zapadnim demokratijama najveći problem mala količina ljudi koji su spremni da plate za kvalitetno novinarstvo, a smanjeni su i prihodi od oglašivača, jer je internet doneo veću konkurenciju nego što je to bilo u tradicionalnim medijima. Sve to otežavama novinarima njihov zadatak da kontrolišu vlast, moćne i bogate i da doprinesu većoj transparentnosti u javnosti i među glasačima.

Pod jakim pritiskom političkih i tržišnih uticaja, da li danas i na koji način opstaje sloboda medija?
Organizacija „Reporteri bez granica“ svake godine objavljuje listu koja pokazuje koliko slobode štampe ima u zemljama širom sveta. Postoje velike razlike među zemljama, ali zanimljivo je da ako pogledate ovu listu i uporedite je sa listom koja pokazuje nivo korupcije u zemljama, shvatićete da što je više slobode štampe manja je korupcija. To nam govori da ako postoji sloboda štampe i ako novinartvo normalno funkcioniše, to pozitivno utiče na smanjenje korupcije u zemlji.

Internet je značajno izmenio okolnosti medijskog rada. Na koji način sve veći razvoj i upotreba interneta utiču na kvalitet novinarstva, kako rada tako i sadržaja koji se nudi publici?
Mnoge stvari se menjaju sa internetom. Novinarstvo postaje više interaktivno, feedback koji novinari dobijaju od konzumenata je intenzivniji. Internet novinarima olakšava i njihova istraživanja, ali te informacije su dostupne i publici, pa je veća i kontrola novinara. To značajno menja odnos između novinara i publike, koja je željna zabavnih informacija.

Savremeni fenomen je i sve češća koncentracija medijskih koncerna. Velike evropske medijske kompanije posluju i u Srbiji. Kako vi vidite tu medijsku koncentraciju moći?
Mislim da je medijska koncentracija veoma opasna. U mnogim zapadnim zemljama postoje medijski koncerni koji su postali previše moćni. Sa druge strane, u ovim društvenim promenama u istočnim zemljama, mislim da su neke od ovih medijskih kompanija donele minimum standarda medijske odgovornosti. U slučaju Srbije, ne znam da li bi bilo bolje da lokalni medijski magnati preuzmu tržište, jer oni imaju i svoje polititičke interese, dok evropski koncerni dolaze isključivo zbog zarade i nemaju interese da se mešaju u domaću političku situaciju.

Koliki je uticaj i gde je granica između savremenog PR-a i novinarstva, ko u tom odnosu snaga gubi?
Gde god pogledate profesionalizacija PR aktivnosti se povećava, kao i broj stručnjaka iz ove oblasti. Sa druge strane, smanjuje se broj redakcija i za sada balans između PR-a i novinarstva je u opasnosti. Mislim da je PR legitiman i u mnogim slučajevima koristan za novinarstvo, jer obezbeđuje mnogo informacija. Međutim, nije dobro ako PR postane sasvim dominantan i ako nema više novinara u redakcijama koji zaista postavljaju provokativna pitanja, istražuju, proveravaju i daju pozadinu informacija koje dobijaju od ovakvih službi. Tada PR aktivnosti postaju čista propaganda, a takvi kriterijumi su daleko od profesionalne etike novinara i objektivnog angažovanja.

Autor: Lana Bunčić
Izvor: Danas

OGLAŠAVANJE

spot_img

PROJEKAT

spot_img

PROJEKAT

spot_img

Anketa

Koji projekat Marketing mreže Vam je omiljen ili se rado u njega uključujete?

Oceni tekst

0,00 od 5
1 Star2 Stars3 Stars4 Stars5 Stars
Loading...

Povezani tekstovi

POSTAVI KOMENTAR

Molimo unesite Vaše ime
Molimo unesite Vaš komentar!