Premijer Srbije je odlučan, država se povlači iz medija i svi idu u jednaku tržišnu utakmicu. Može li se za sve njih naći kupac koji će nastaviti osnovnu medijsku delatnost, informisanje javnosti, pitanje je na koje teško iko može dati odgovor.
I mediji drugačije gledaju na najvljenu privatizaciju. U Tanjugu kažu da su oni već ušli u tržišnu utakmicu jer se državne subvencije iz godine u godinu smanjuju i da veruju da će biti veoma poželjni potencijalnim kupcima.
„U poslednjih par godina obezbedili smo izvanrednu poziciju na tržištu, imamo odlične profesionalce. To će biti dobra prilika da pokaže svoju snagu na tržištu da vidimo koliko vredi“, kaže Branka Đukić, direktorka Tanjuga. Dok u Tanjugu kažu da spremno čekaju privatizaciju, u Studiju B upozoravaju da bi tu kuću privatizacija uništila.
„Bukvalno smo kroz 44 godine postali ustanova značajna za građane, javni servis grada Beograda ili medijski. Neka privatna televizija sigurno ne bi iznedrila nekog Duška Radovića ili Đoku Vješticu ili ostale velikane ove kuće“, smatra Ljubiša Živanić iz Sindikata Studija B.
Sličan problem ističu i mediji na jezicima nacionalnih manjina za koje i nacinalni saveti veruju da neće moći da opstanu na tržištu, da neće biti zanimljivi kupcima, a da su sa druge strane neophodni.
U novinarskim udruženjima smatraju da je privatizacija nužno rešenje pre svega kako bi se uspostavili ravnopravni uslovi na tržištu, ali i kako bi se onemogućio neprimereni politički uticaj vladajućih struktura na medije. S druge strane, upozoravaju da je neohodno učiniti sve kako bi se mediji koji su do sada radili u javnom interesu sačuvali od propasti.
„U Srbiji, činjenica, ima previše medija i biće slučajeva u ovoj privatizaciji i medija koji neće opstati. Ja mislim da je važno da dražava sistemskim merama pomogne da mediji koji to zaslužuju opstanu na tržištu. A ne da propadnu i oni koji su se sticajem oklonosti našli u državnom vlasništvu i onda dobili za vlasnike poslastičare i neke druge ljude van medijskog sektora“, kaže Vukašin Obradović, predsednik NUNS-a.
Strah od privatizacije medija je opravdan, jer je veliki broj privatizovanih javnih glasila propao zbog nezaintersovanosti novih vlasnika za njihovu osnovnu delatnost. Više su ih interesovale nekretnine tih preduzeća nego informisanje. U ministarstvu kulture kažu da svi mediji moraju imati jednake startne pozicije, ali da će se voditi računa da bude što manje loših primera.
„Mi treba da se učimo na grešakama koje su učinjene u prethodnom periodu i da se, u skladu sa time trudimo da se te greške ne ponove. Ja sam sasvim siguran da će Ministarstvo kulture i informisanja zajedno sa Ministrstvom privrede i Agencijom za privatizaciju učiniti sve da bude što je moguće manje tih loših primera, a što je moguće više dobrih primera privatizacije, odnosno izlaska iz vlasništva medija“, kaže Saša Mirković, pomoćnik ministra kulture i informisanja.
Udruženja upozoravaju da je u novom krugu privatizacije neophodno voditi računa o tome ko može da kupi medije i da se obezbedi socijalni program za višak zaposlenih, jer jedno je sigurno – Srbija ne može da izdrži ovako veliki broj medija. U ovom trenutku u Srbiji je registrovano gotovo hiljadu i po medija, a 80 ih je u državnom vlasništvu.
Izvor: B92
Loading...
