Naslovnu stranu šestog broja krasi veliki intervju sa Milenom Đorić Gudurić, direktorkom Sektora za marketing i komunikacije AIK banke, koja govori o svojoj dosadašnjoj profesionalnoj karijeri, da li mladi treba da započnu karijeru u agencijama, šta se danas misli pod inovacijama, o položaju CMO u kompanijama, ali i o tome da li se rezultati danas jedino računaju.
Kako je započela Vaša karijera u marketingu? Jedna anegdota ili zanimljivost sa početka karijere?
Počelo je iz vrlo praktičnog razloga, kada sam shvatila da želim da počnem da radim i imam svoj novac. Zatim sam počela da razmišljam šta bih uopšte mogla da radim, jer sam tokom i nakon studija postepeno shvatala da je moja ideja o zanimanjima, za koja sam sticala akademska zvanja (novinarstvo i filmska & TV produkcija), zapravo bila različita od onoga što su ta zanimanja u stvarnosti. I onda, kao i uvek kada lutate, naletite na nešto što niste svesno ni tražili, a može da promeni tok vašeg života.
Do mene je došla knjiga “Glamorama” Bret Easton Ellis-a, koja mi je, bez obzira na kritički i satiričan prikaz sveta medija, marketinških agencija, selebritija, supermodela i konzumerizma, bila toliko zabavna da sam pomislila kako bih volela sve to da osetim na svojoj koži. Ubrzo sam počela da šaljem svoj prilično skroman CV na imejl adrese raznih agencija, dok jedna nije rekla – primljeni ste. I bila je to ljubav na prvi pogled, koja traje do danas, i ako je glamura bilo najmanje.
Da li je marketing Vaš dream job i zašto?
Definitivno jeste, pre svega, zato što sam u marketingu zaista pronašla način da izbegnem rutinu koja je upotpunosti suprotna mom karakteru, i priliku da mogu da stvaram sebe više puta, na više mesta, ispočetka.
Koji profesionalni izazov vam je bio najteži u karijeri i kako ste ga prevazišli?
Izazovi su, ma koliko veliki, zapravo sjajni učitelji, i to bih volela da shvate mladi ljudi koji kreću da se bave ovim poslom. Ljudski je neke stvari emotivno teže podnositi, naročito kada se sa njima susrećete po prvi put.
Na primer, trenutak kada sam prvi put morala nekome da komuniciram prekid radnog odnosa, za mene je to bio prvi zaista težak trenutak u poslu, pogotovo što se sa tim postupkom nisam upotpunosti slagala. Trebalo mi je dosta vremena da naučim da odvajam emotivno i racionalno, napravim balans između kompanijskih vrednosti koje neko nije ispoštovao, i naučim i sama da ih poštujem. Pokazalo se da, pored poslovnih znanja, kroz karijeru upoznajemo i neke strane svoje ličnosti za koje nismo ni znali da postoje.
Izazov su svakako bile i promene koje, u principu, volim. Posao sam menjala samo tri puta do sada i svaki put bilo je izazovno odlučiti se da odem kada osetim mogućnost nekog novog izazova, a da pri tom nisam nezadovoljna tu gde se nalazim, naprotiv. Veoma je važno prepoznati trenutak kada ste zakoračili u zonu komfora i kada je potrebno da iz nje iskoračite, da ne odustajete od svog daljeg razvoja i učenja zato što se negde osećate sigurno. I dok mi je bilo teško da napustim ono što mi je poznato, znala sam da je u isto vreme, bilo važno da upravo to uradim. U mom slučaju, što sam više razmišljala, često sam bila neodlučnija, tako da sam ovaj izazov najlakše prevazilazila tako što bih na kraju samo skočila.
Ko ili šta je najviše uticalo na Vaš profesionalni put?
Ljudi sa kojima sam radila. Dobar menadžer, koji zna svoj posao i bavi se svojim ljudima, vredniji je od bilo koje plate koju vam neko može dati, a da vas nakon toga nikada ne pogleda. Mislim da sam imala mnogo sreće sa ljudima sa kojima sam radila, jer su iz nekog razloga želeli i imali vremena da se bave samnom, da me inspirišu, ispravljaju, bodre i oblikuju. Svako je imao svoj stil i svaki od tih stilova bio je neprocenjiv u mom rastu. Neko od njih me naučio da budem brža u donošenju odluka, neko promišljenija, neko da budem fleksibilnija, neko da ne popuštam u ključnim trenucima, neko da ne shvatam stvari lično, neko je testirao granice mog strpljenja, neko me naučio da više cenim sebe, a neko da ne precenjujem sebe. Teorije se ponekad ne sprovedu u delo, praksa u marketingu se menja svakog dana, ali to kako razmišljate i pristupate stvarima se uči, i postaje baza koja se vremenom samo nadograđuje. Bilo bi mi drago da se ljudima koji su uticali na mene, danas dopada kako je sve to ispalo, i da su svesni koliko je svako od njih imao važnu ulogu u mom profesionalnom razvoju.
Na početku karijere radili ste u agenciji, a nakon nekoliko godina prelazite na klijentsku stranu. U kojoj meri vam je agencijsko iskustvo značilo nakon prelaska u kompaniju? Da li biste mladila savetovali put – prvo agencija, a nakon toga kompanija?
U mom slučaju agencijsko iskustvo bilo je ključno, jer je postavilo osnovu za sve dobro što je kasnije došlo. Mislim da neke perspektive nikada ne bih imala i verujem da se to vremenom i pokazalo i napravilo razliku. Imala sam priliku da radim sa sjajnim kreativcima i naučila to da cenim. Svesna sam koliko dobra ideja vredi i koliko daleko dobar agencijski tim može da vas odvede jednom kada postanete klijent.
Rad u agencijama se možda ne doživljava više kao nešto toliko “hot”, jer su se pojavile nove profesije, nova mesta za rad, mladi imaju početne plate do kojih je moja generacija, na primer, dolazila za tri do pet godina. Agencije, takođe, više nemaju budžete sa kojima bi mogle da priušte optimalan broj seniora u strateškim i kreativnim odeljenjima. Ali bez obzira na sve to, mladima koje ova industrija zanima, savetovala bih da krenu od agencije, jer je to sredina u kojoj cveta hiljadu cvetova, gde će upoznati ljude različitih profila, naučiti kako proces izgleda sa te strane, videti kako nastaje magija, i zapravo saznati da li sve to za njih uopšte predstavlja magiju.
Nakon toga, kada i ako pređu na stranu klijenta, učiće o celom tom procesu samo sa druge strane. Taj proces ide u dubinu, u razumevanje kako nastaju proizvodi i usluge, kolika je važnost procedura, kako se formiraju cene, kako se proizvodi testiraju, uspevaju ili propadaju, kao i kako se formiraju budžeti koji su potrebni za gore pomenutu magiju. Iako to nije mandatorno, oni koje smatram najpotpunijim profesionalcima, uglavnom su bili i na jednoj i na drugoj strani.
Godine 2022. osvojili ste priznanje Mark Awards u kategoriji Brand Innovator of The Year. Ko su danas inovatori u marketinškog industriji i kako ih prepoznati?
Ne bih rekla da se inovatori danas razlikuju od inovatora kroz istoriju. Okolnosti su različite, kao i mogućnosti, svakako, ali je način razmišljanja isti. Svaka inovacija došla je iz konkretne potrebe i osnovnog pitanja – kako. Kako rešiti problem, kako unaprediti servis, kako omogućiti dodatni benefit. Konkretno “kako” uvek je dolazilo iz istraživanja i osluškivanja potreba, radoznalosti, postavljanja gomile pitanja, razumevanja različitih pogleda na svet i razmene mišljenja. Nove ideje, nasuprot popularnom mišljenju, ne javljaju se ni od kuda. One su rezultat razmišljanja, iskustva i znanja, ali i hrabrosti da se pokrenemo i probamo nešto što pre nismo probali.
Dosadnjakovići, bubalice, entuzijasti, neustrašivi, zovite ih kako hoćete, ali to su inovatori.
Više od pet godina radili ste u kompaniji Mastercard gde ste vodili neke od najprepoznatljivijih i najnagrađivanijih projekata na tržištu. Danas ste na poziciji direktorke marketinga i komunikacija Aik banke. Kada govorimo o integrisanoj komunikaciji brenda sa ciljnom grupom – da li biste se pre opredelili za “nikad viđenu” inovativnu kampanju ili “siguricu” koja donosi dobar poslovni rezultat? Zašto?
Opredelila bih se i za jedno i za drugo. Oba pristupa su upotpunosti legitimna, a koji ćete izabrati zavisi od onoga šta je kompaniji, odnosno brendu, u tom trenutku potrebno.
Iako je od velike važnosti da u ovom poslu budemo kreativni, a ne da samo razumemo brojke i fanele, nikada ne smemo da zaboravimo da krajnji cilj našeg posla nije da budemo kreativni, već da koristimo kreativnost za postizanje određenog cilja. Iako ponekada ima oblik umetnosti i, pored raznih drugih alata koristi i umetničke, marketing ipak nije umetnost.
Isto važi i za inovativnost. Ne možete je juriti u svakom proizvodu i kampanji, i po svaku cenu. Da li je u suštini vašeg brenda da bude inovativan, kreativan ili da šokira? Ukoliko je odgovor “ne”, onda nije trenutak da na taj način pristupate kreiranju kampanje. Da li moramo pod hitno svi da počnemo da kreiramo kampanje uz pomoć AI-a? Ne moramo. Da li pre ili kasnije hoćemo? Svakako.
Ceo intervju pročitajte u Marketing mreža magazinu.
*Marketing mreža magazin dostupan je u štampanom i elektronskom izdanju uz pretplatu.
Loading...
