Pojam “metaverzum” postoji već 30 godina – ovaj još uvek ne toliko precizno definisan virtuelni prostor prvi je zamislio američki pisac naučne fantastike Neal Stephenson u svom delu “Snow Crash” iz 1992. i može se reći da je, na neki način, tada sve počelo.
Imajući u vidu činjenicu koliko dugo postoji “tu negde”, neko bi pomislio da je metaverzum na vrhuncu svog razvoja. Ne bismo mogli da kažemo da je u finalnoj formi jer znamo da sve što na bilo koji način pripada digitalnom svetu konstantno evoluira, ali bilo kako bilo – izgleda da smo još uvek prilično daleko od “nove ere interneta”.
Danas, gde god se okrenete moći ćete da čujete da se govori o metaverzumu, a mnoge kompanije (kao što su Meta, NVIDIA, Epic Games, Microsoft, Decentraland, Unity, Roblox i druge) nadaju se da će upravo on biti novi način na koji doživljavamo internet, ali i potpuno drugačiji oblik komunikacije i interakcije u digitalnom svetu. Međutim, zanimljivo je da kolektivno i dalje nismo toliko sigurni šta metaverzum jeste, šta bi mogao da bude, koliki uticaj bi imao na naše živote i šta bismo tačno mi tamo mogli da radimo – metaverzum je i dalje nešto što je previše novo da bismo mogli precizno da ga definišemo. Ovo, naravno, ne mora da bude nužno loša stvar – tokom devedesetih i dvehiljaditih nismo mogli ni da pretpostavimo kako će izgledati internet dve do tri decenije kasnije, but here we are! Čak i ono što je tada delovalo nemoguće, sada je deo naše svakodnevice.
Uprkos tome što je metaverzum trenutno i dalje na nivou “hajpa”, budući da nam je dostupno izuzetno malo informacija o tome dokle su kompanije koje učestvuju u njegovom kreiranju stigle, već sada se mogu predvideti potencijalni izazovi.
Najprostije rečeno, metaverzum bi trebalo da predstavlja virtuelni ili 3D internet koji bi obuhvatio sve digitalne tehnologije i uvezao ih sa fizičkim svetom. Međutim, da bi se to desilo, tehnološki razvoj trebalo bi da bude na mnogo višem nivou nego što je to trenutno slučaj – pred 5G, AI, next-gen procesorima, kvantnim i edge računarstvom, AR i VR još mnogo je godina rasta i razvoja da bi se postiglo nesmetano funkcionisanje jednog ovako kompleksnog sveta. Dakle, čak i da smo mi kao korisnici spremni za metaverzum, tehnologija to i dalje nije. Neki stručnjaci čak predviđaju da će biti potrebno barem još deset godina da bi se dostigao potreban tehnološki napredak, s tim što je neophodno biti fleksibilan i stalno dolaziti do novih ideja i načina, kada stari ne ispune očekivanja.
Metaverzum se ne odnosi ni na jednu specifičnu vrstu tehnologije, već na celokupnu promenu u načinu na koji komuniciramo sa tehnologijom, ali i jedni sa drugima budući da ćemo u ovom okruženju moći da se povežemo na potpuno novom nivou. Za sada je jedini način da se pristupi Metaverzumu korišćenje VR headsetova, ali najveća primedba na njihov račun stiže zbog njihove nepraktičnosti i neudobnosti, kao i neprilagođenosti ženskoj fizionomiji, te je dizajn ovakvih uređaja još jedna stavka na kojoj treba raditi. Naravno, čak i da postanu ultra prijatni za nošenje i korišćenje, VR headsetovi ne bi smeli da predstavljaju jedinu mogućnost da se pristupi metaverzumu, naročito kada se u obzir uzme i njihova cena. Kada se kreira novi svet koji bi, prema rečima Marka Zuckerberga, trebalo da bude “naslednik” interneta, ekskluzivnost jednostavno nije opcija.
Foto: Unsplash
Upotrebom VR headsetova da bismo pristupili metaverzumu gubimo kontakt sa “stvarnim”, fizičkim svetom što za mnoge predstavlja znak za uzbunu. Zato se i veruje da je budućnost metaverzuma pre u proširenoj i mešovitoj realnosti, nego u virtuelnoj, kako bismo dobili najbolje iz oba sveta, a samim tim sebi obezbedili i najbolje korisničko iskustvo.
Internet kakav danas poznajemo povezuje skoro svaku državu na planeti, 40 hiljada mreža, milione aplikacija, preko sto miliona servera, skoro dve milijarde sajtova, desetine milijardi uređaja – impresivno, zar ne? Pa ipak, koliko god bio razvijen u odnosu na svoje početke, razmena sadržaja zapravo je i dalje ograničena da je pravo čudo što je moguće igrati online igre sa više učesnika, a verujemo da ste se svi makar jednom iznervirali zbog nestabilnosti video poziva. Metaverzum bi trebalo da nadoknadi sve ove nedostatke i obezbedi naprednije živo, interaktivno iskustvo, naročito kada je u pitanju 3D.
Ipak, da bi metaverzum zaista bio ono što mi (valjda) želimo da bude, važno je postići sličnu povezanost između pojedinih virtuelnih svetova iliti “pod-metaverzuma”, odnosno, stvoriti homogeno okruženje u kom će korisnici nesmetano moći da prenose i dele virtuelna sredstva i iskustva sa jedne na drugu platformu. Metaverzum treba da bude pogodan za pristup ljudima na najrazličitije načine, treba da bude dovoljno zanimljiv da bi mu se korisnici stalno vraćali i, naravno, treba da teži stalnom napretku i kreiranju elemenata koji će ga zapravo razlikovati od fizičkog sveta – potrebno je da pruži nešto novo. Metaverzum treba da bude više od igara kao što je Fortnite i definitivno više od današnjeg interneta – možda je ovo još uvek teško postići, ali mogućnost da se trud na kraju isplati i te kako postoji.
Još jedan od uslova da priča o metaverzumu bude priča o uspehu, a ne o još jednoj propaloj investiciji u istoriji tehnologije, jeste prepoznavanje pretnji i nastojanje da se one preduprede i regulišu.
Pitanje privatnosti još je važnije u metaverzumu jer na raspolaganje stavljamo mnogo više osetljivih informacija uključujući i one koje se još direktnije odnose na to šta gledamo, koliko dugo i kako se ponašamo. Ukoliko ste mislili da je zastrašujuće na koji način “klasičan” internet prati vaše aktivnosti, u metaverzumu je to podignuto na viši nivo budući da je njihova sama priroda dosta drugačija.
Metaverzum može probuditi dodatnu zabrinutost roditelja za ponašanje dece na internetu budući da oni ne mogu imati pristup njihovim VR headsetovima, te ne mogu da znaju šta se dešava u njihovom virtuelnom svetu. Ovde se postavlja i pitanje bezbednosti svakog od korisnika jer je u ovakvom okruženju, čini se, još jednostavnije ponašati se nasilno, bez snošenja odgovornosti.
Foto: Unsplash
S obzirom na to da je koncept metaverzuma, makar za sada, takav da se distanciramo od fizičkog sveta te bežimo u virtuelni, mnogi smatraju da to može da stvori problem zavisnosti (naročito kod dece i tinejdžera), ali i takozvanu VR sadness – tugu i nezadovoljstvo stvarnim svetom koji nije ni nalik onom virtuelnom. Zbog toga je važno mudro dozirati život u dva sveta, ali i biti svestan šta svaki od njih predstavlja.
Na kraju, još jedan od potencijalnih izazova sa kojima se metaverzum može suočiti jeste sajber kriminal koji može da uključuje različite aktivnosti – od krađe identiteta, preko hakovanja servera i gubitka podataka, pa sve do ozbiljnijih virtuelnih dela za koja se ne može sa sigurnošću reći da li predstavljaju zločin ili ne. Upravo zato, metaverzum ne sme da bude “siva zona” zakona, već je važno usvojiti posebnu regulativu koja će precizno pokriti ova pitanja i zahvaljujući kojoj će biti moguć monotoring ogromnog broja korisnika za koje se predviđa da će rado pristupiti “novom internetu”.
Sa druge strane, koliko god, možda, delovao zastrašujuće, metaverzum ima potencijal da preoblikuje naše živote u najrazličitijim oblastima – na nama je da se postaramo da to bude nabolje.
Za sada, predviđa se da će metaverzum najpre pronaći svoju primenu u radnom okruženju, što je od velike važnosti za sve remote poslove. Rad od kuće više nikada neće biti isti jednom kada usvojimo ovakav način povezivanja i lako prevazilaženje svih fizičkih i geografskih ograničenja. Naravno, ovakve bolje i naprednije online interakcije ne moraju da se odnose samo na posao, već i na svakodnevno korišćenje interneta i društvenih mreža.
Metaverzum će, nesumnjivo, doneti nove biznis prilike i pritom ne mislimo samo na ekonomiju, marketing i monetizaciju, već i na sve one poslove koji će se nužno razviti kako se i ovaj virtuelni svet bude razvijao.
Uz metaverzum, online gaming biće znatno unapređen, a zahvaljujući virtuelnim turama, turizam i putovanja moći ćemo da iskusimo na potpuno novom nivou što, ipak, može da bude zanimljivo.
Predviđa se da će metaverzum biti od velike važnosti za unapređenje online učenja i raznih edukacija, a osim u obrazovanju, svoju ulogu imaće i u zdravstvenom sistemu. Zahvaljujući virtuelnoj realnosti bićemo u stanju da vidimo više i otkrijemo više, da učinimo dostupnim stvari koje do sada nismo mogli, da predvidimo ishode naših aktivnosti, vršimo istraživanja, eksperimente, obuke… A, ako sve ovo uspe, metaverzum lako može da pronađe svoj put i do mejnstrim tržišta i masovne upotrebe.
“Pored faktora zabave, metaverzum ima ozbiljan potencijal za biznis i promenu načina na koji brendovi i kompanije razvijaju i promovišu svoje proizvode”, navodi Milivoj Đorđić, General Manager Adria Region, SmartPoint Adria. “Izuzetno je značajno osmisliti proizvode koje će milioni i milioni ljudi moći da koriste kako u metaverzumu, tako i u stvarnom svetu”, smatra Đorđić ističući da je ovakav prostor kao stvoren za modnu, ali i industrije poput automobilske koje mogu unaprediti svoju proizvodnju i celokupno poslovanje zahvaljujući brojnim virtuelnim simulacijama.
Foto: Unsplash
E-commerce takođe može biti unapređen ukoliko šoping najpre iskusimo kroz metaverzum – na primer, pre nego što naručimo fizički komad odeće ili nameštaja, možemo videti na koji način se on uklapa u naš stil i enterijer, objašnjava Đorđić.
Mišljenja o metaverzumu su, očekivano, podeljena. Dok sa jedne strane imamo ljude poput kreatora PlayStation-a Kena Kutaragija koji ne vide poentu metaverzuma i želje da živimo u izmišljenom svetu u kome smo samo avatari, a ne ono što zaista jesmo, postoje entuzijasti koji se raduju mogućnostima koje ovakvo okruženje može da donese.
Milivoj Đorđić, General Manager Adria Region, SmartPoint Adria ističe da bi trebalo da budemo svesni na koji način situaciju možemo okrenuti u svoju korist. “Činjenica da ćemo u nekom trenutku u virtuelnom svetu imati milione ljudi iz celog sveta otvara toliko mogućnosti za kreiranje i promociju proizvoda i usluga, njihovo testiranje, simulaciju raznih stvari na mnogo naprednijem nivou nego što to možemo u ovom trenutku, u stvarnom svetu”, objašnjava Đorđić i dodaje da zaključci dobijeni na osnovu analize na koji način ljudi reaguju i funkcionišu u virtuelnom svetu mogu biti korisni za predviđanje promena u stvarnom svetu.
Neki stručnjaci veruju da će do 2040. godine metaverzum biti deo svakodnevnog života za pola milijardi ili čak i više ljudi, dok istraživanja pokazuju da generacija Z, milenijalci i generacija X očekuju da će u narednih pet godina provoditi četiri do pet sati dnevno u metaverzumu.
Svi važni aspekti našeg života digitalizovani su – dok smo nekada napolju igrali basket sa komšijama, danas na kompjuteru igramo Fortnite sa ljudima širom sveta. Svidelo se nama ovo ili ne, izvesno je da će se metaverzum desiti, iako ne možemo da predvidimo kako će on izgledati i u kojoj meri će biti zastupljen.
Do tada, možemo da pratimo profil @metav3rse i polako se pripremamo za budućnost od koje ne možemo pobeći.
Foto: Milivoj Đorđić, General Manager Adria Region, SmartPoint Adria
Za Marketing mrežu tekst napisala: Ivana Tomić, Brand Specialist, SmartPoint Adria
Loading...
