Pomoćnik ministra kulture za medije Dragan Kolarević izjavio je juče da će se država u roku određenom Medijskom strategijom povući iz vlasnišvta u medijima. Strategijom je, kako je rečeno na skupu posvećenom tom dokumentu, predviđeno da do marta 2013. bude usvojena regulativa o statusu državne agencije Tanjug, a povlačenje države iz vlasništva u svim javnim glasilima predviđeno je u roku od 24 meseca od utvrđivanja zakonskog osnova.
„Prema Medijskoj strategiji, jasno je da država mora da se povuče iz vlasništva u medijima i nastojaćemo da poštujemo rokove, uz široke javne rasprave i mišljenja stručnjaka“, rekao je Kolarević na skupu „Medijska strategija – šta dalje?“, održanom u pres centru Udruženja novinara Srbije (UNS).
Medijskom strategijom predviđeno je da do marta 2013. godine bude usvojena regulativa o statusu državne agencije Tanjug, a povlačenje države iz vlasništva u svim javnim glasilima predviđeno je u roku od 24 meseca od „utvrđivanja zakonskog osnova“, rekao je predsednik Nezavisnog udruženja novinara Srbije (NUNS) Vukašin Obradović. Kolarević je u prvom javnom nastupu od kada je postavljen za pomoćnika ministra istakao da Ministarstvo kulture i informisanja neće favorizovati ni državne niti privatne medije, jer na to nema pravo, a da je obaveza države da javnim servisima, Radio-televiziji Srbije i Radio-televiziji Vojvodine, obezbedi stabilan način finansiranja i uređivačku autonomiju.
„Privatnim medijima će biti ostavljeno sasvim dovoljno prostora da mogu slobodno i pozitivno da posluju na medijskom tržištu. Tu moramo voditi računa, to nam je već rečeno da o tome posebno brinemo i učinićemo sve da ne favorizujemo ni jedne niti druge, jer ministarstvo na to nema pravo“, rekao je Kolarević.
Dodao je da je u Evropi praksa da se javni medijski servisi finansiraju pretplatom, a da su dozvoljene reklame i budžetsko finansiranje, transparentno i namenski, i da bi u Srbiji javni servisi iz budžeta mogli da dobijaju novac za programe za inostranstvo, dijasporu i naučni i obrazovni program. Kolarević je naveo da će nova vlast u oblasti medijskog zakonodavstva nastaviti tamo gde je stala prethodna i da neće počinjati sve ispočetka.
Dodao je da su zakoni o javnom informisanju, elektronskim medijima, javnim televizijskim servisima, o akreditacijama i nedozvoljenom objedinjavanju i javnosti vlasništva javnih glasila u fazi prednacrta i da je reč o radnim verzijama o kojima će se raspravljati. Kolarević je najavio da će u Ministarstvu kulture i informisanja biti postavljen državni sekretar zadužen za medije.
Predsednik NUNS-a Vukašin Obradović rekao je da bi vlast odmah i bez odlaganja mogla da promeni način finansiranja državnih medija i da poštuje zakon o državnoj pomoći, kojim je zabranjena pomoć kojom se jedan subjekt dovodi u privilegovan položaj na tržištu. Obradović je istakao da je upravo to slučaj sa državnom novinskom agencijom Tanjug, koja dobija subvencije od države, čime su narušeni odnosi na tržištu na kojem posluju i dve privatne novinske agencije, Fonet i Beta. Predsednik NUNS-a je naveo da Medijska koalicija, koju čine medijska udruženja, očekuje od nove vlasti povlačenje države iz vlasništva u medijima i promenu načina finansiranja.
Predsednik Asocijacije nezavisnih elektronskih medija Saša Mirković rekao je da su medijska udruženja protiv osnivanja regionalnih javnih servisa ali da je prethodna vlast bez konsultovanja tih udruženja sačinila nacrt zakona o regionalnim javnim servisima. „Neverovatno je da je neko mogao da stane iza takvog teksta, jer se u njemu, između ostalog, ne pominju internet i nove tehnologije, a predviđeno je i da se na regionalne servise ne primenjuje procedura dobijanja dozvola za frekvenciju, dok se reklamno vreme povećava sa šest minuta na sat na devet minuta“, rekao je Mirković.
Predstavnik Nezavisnog društva novinara Vojvodine Čaba Presburger rekao je da je najveći problem medija nacionalnih zajednica politički pritisak od nacionalnih saveta nacionalnih manjina, ali da te medije ne bi trebalo privatizovati nego usvojiti rešenja koja će garantovati nezavisnost njihove uređivačke politike.
Izvor: EurActiv