Novi v.d. direktora Direkcije FEST-a Dragan Marinković izjavio je da počinje mandat u optimističkoj atmosferi i da ima ideje o promeni u koncepciji tri gradska festivala za koje je ta ustanova zadužena, da bi se išlo u korak sa vremenom. Marinković je podsetio da je u vreme osnivanja Direkcije Festa (2001) bio u funkciji v.d. direktora gotovo dve godine, a posle nastavio u marketingu FEST-a. „Kada je kolegi Milošu Paramentiću istekao mandat, našao sam se tu, kao neko ko već ima iskustva u organizaciji, da preuzmem posao“, rekao je on.
Na pitanje da li će nešto menjati u radu Direkcije FEST-a, odgovorio je da je sada u fazi upoznavanja i primopredaje dužnosti. „Ima nekih ideja, nešto će sigurno morati da se promeni, a najviše u koncepcijama samih festivala, da idemo malo u korak sa vremenom“, istakao je on.
Direkcija radi sa samo četvoro zaposlenih, uz povremene honorarce. „To nije dovoljno, odnosno u ovoj konstelaciji jeste, ali moramo u budućnosti da uključimo nove medije, društvene mreže. Za to će nam trebati još neko. Do leta ćemo napraviti neki plan, bar osnovnu skicu kako bi trebalo da izgleda organizacija sledećih festivala“, rekao je Marinković. On je dodao da i kod osnivača, Skupštine Beograda, postoji zainteresovanost da se nešto promeni na bolje. Jedna od ideja je da se FEST ne veže samo za datum održavanja, nego da se u toku godine organizuju programi pod njegovim plaštom. Marinković je ocenio da od pomenuta tri festivala kod FEST-a „ima najmanje prostora za promene jer je publika naviknuta na koncept festival festivala, što znači da sve što je bitno u svetu prethodne godine mora da se prikaže“. „Naravno, nešto možemo da poboljšamo u samoj produkciji festivala, to je sigurno. Što se gledalaca tiče, vrlo smo zadovoljni. Više od 100.000 prodatih karata, to je stvarno redak uspeh u ovom vremenu“, rekao je on.
Kao problem FEST-a naveo je tanku listu stranih gostiju. „Potrudićemo se da privučemo veći broj gostiju, prevashodno iz evropske filmske industrije, pošto nije realno da dovodimo goste iz Holivuda, sem na privatnoj osnovi, ako neko od nas uspe nekog da ‘dovuče’. To jeste najveći problem FEST-a“, izjavio je Marinković. On je, međutim, napomenuo da je to i problem cele države koja duže vreme nije bila baš popularna i izrazio nadu da će se „sa procesom pristupanja Evropskoj uniji podići kredibilitet cele zemlje, a samim tim i FEST-a“. „Mi imamo šta da pokažemo“, naglasio je on i naveo „fenomenalnu salu Sava centra, koja će za sledeći FEST biti tehnički još unapređena“.
Što se tiče „kratkog metra“, koji počinje 30. marta, osnovni problem već nekoliko godina jeste manjak publike. „To je praktično najstariji festival na ovom prostoru. Ovo je 59. izdanje. Možda je pravi trenutak da za sledeći, jubilarni, napravimo malo drugačiju koncepciju. Filmovi su odlični, ali fali publika“, rekao je Marinković. On je najavio da će biti dva takmičarska programa – međunarodni sa 52 i domaći sa 38 filmova. „Po meni je najvažnija medijska podrška. Za FEST postoji veliko medijsko interesovanje, a za ‘kratki metar’ prethodnih godina nije bilo toliko. Drugi problem je prostor, ali ove godine smo to prevazišli zahvaljujući Domu omladine, koji je renoviran i koji sada ima sve uslove za maksimalan kvalitet projekcije, organizaciju konferencija i svih ostalih pratećih programa“. Marinković nije hteo da otkrije detalje o novom konceptu, rekavši samo da umetnički direktor Janko Baljak ima neke sjajne ideje.
„Kada se završi ovaj 59. festival, onda ćemo zajedno sa Sekretarijatom za kulturu i Odborom festivala da probamo da napravimo koncept za sledeći, 60. ‘kratki metar’. Da bude i jubilarni, ali i neki korak unapred“, najavio je on. Govoreći o Sofestu, istakao je da za tu manifestaciju „vlada veliko interesovanje i medija i ljudi iz struke, mnogi vole da dodju tamo“. „To je jedan odličan festival, malo izmešten iz Beograda. Jedini problem je što je ta sala (u Centru za kulturu Sopot) u kojoj se sve dešava – mala. Postoji ideja da se napravi neki otvoreni amfiteatar, gde bi publika u većem broju mogla da dodje, ali ne znam kada će to biti realizovano“, rekao je on.
Marinković smatra da nemamo puno festivala. „Bitno je samo da ima gledalaca. Znate koliko festivala ima u svetu, svakog dana se po tri otvaraju. Toga nikad nije puno, ako ima odgovora publike“, izjavio je on. Prema njegovom mišljenju, „predstoji nova kinofikacija Srbije, jer je sramota da po velikim gradskim centrima u Srbiji nemate praktično ni jednu dvoranu“, što je srećom počelo da se menja sa otvaranjem novih sala u više gradova. Na pitanje o novim domaćim filmovima Marinković je odgovorio da nam je scenario slaba strana, a da dobro stojimo sa brojem filmova. „Dobro je i što ima sve više mladjih autora koji se uključuju i novih producenata koji guraju filmove po stranim festivalima. To je način da se srpska kultura prezentuje u svetu. Pozitivan je i sve veći broj koprodukcija, kako sa evropskim zemljama, tako i sa zemljama u okruženju. To podiže kvalitet samog filma i uključuje resurse iz celog okruženja“, istakao je on.
Izvor i foto: Tanjug
Loading...
