Da odmah dam odgovor – naučili smo da nismo zajedno u ovome.
A šta je bio problem sa ovom porukom?
Ljudi su u ovom periodu pokazali veliku količnu besa, prevashodno zato što se tako manifestovala njihova tuga. O tome više mogu da govore psiholozi, ja samo uzimam informaciju koju sam čula i pročitala na toliko mesta da nema smisla da navodim izvore. Preporučujem guglanje.
Zatvoreni u kuće, imali su (smo) jaču potrebu da se izraze na društvenim mrežama, što je i logično zbog veće količine vremena koja im je bila na raspolaganju i činjenice da drugi izlasci u svet nisu bili mogući. U virtuelnom prostoru haos je bio očigledan.
Hejt na preteranu produktivnost i solidarnost
Veliku količinu hejta izazvalo je (očekivano) insistiranje na produktivnosti, ali i poruke poznatih ličnosti i brendova u We are in this together maniru. U prvom momentu, ljudi su želeli da osete povezanost i izjednačenost sa ovim bogatim, lepšim svetom, ali je iritiranost s vremenom rasla.
Razlozi su očigledni – ljudi su ostajali bez posla, novca da plate svoje račune i kirije, bez mogućnosti da posete lekara, totalno uronjeni u svoj strah.
I tada poznate ličnosti i influenseri pokušaju da pošalju poruku solidardnosti iz svojih vila.
Ili brendovi pošalju pomenutu poruku.
I sve deluje namešteno i lažno, a tajming ne može biti gori.
I svima nam to teško padne na želudac, jer u ovakvim okolnostima nismo u stanju da progutamo takvu neistinu. Da se ne lažemo, zvučalo je otprilike ovako.
Naravno, zapitamo se i o marketinškim timovima koji su podržali ovakve i slične poruke, jer neko je unutar njih valjda morao da ima bar neki dodir s realnošću. Ili nije.
Put your money where your mouth is!
Brendovi su bili u obavezi da priznaju trenutnu situaciju, još je veća greška bila ignorisati je, praviti se da se ništa ne događa i nastaviti sa redovnim aktivnostima, pošto više ništa nije bilo u skladu s planovima.
Najjednostavniji savet koji je svaki marketinški stručnjak trebalo da pruži je bio i najočigledniji i najljudskiji – put your money where your mouth is.
Ovakve okolnosti čine da razlike između bogatih i siromašnih budu očigledne. Ako neko ima sredstva, nije dovoljno da deli pesme i pohvale zdravstvenim radnicima i radnicima u prodavnicama (koji, uzgred, nemaju izbora osim da budu tu gde jesu).
U ovom periodu svi su imali prilike da pokažu šta su i čega se plaše. A brendove vode ljudi, koji moraju da razmišljaju o posledicama onoga što govore i rade. Nekima od tih ljudi je zapravo stalo do običnog sveta koji kupuje njihove proizvode i, u krajnjoj liniji, omogućava im da postoje. Neki su i pokazali to, drugi su samo poslali poruku koju niko nije bio spreman da kupi.
Autorka teksta: Natalija Jovanović, Senior Content Manager, FCB Afirma
Loading...
