Mreža koju 10 godina gradimo zajedno! Mreža koju 10 godina gradimo zajedno! Mreža koju 10 godina gradimo zajedno! Mreža koju 10 godina gradimo zajedno! Mreža koju 10 godina gradimo zajedno! Mreža koju 10 godina gradimo zajedno! Mreža koju 10 godina gradimo zajedno! Mreža koju 10 godina gradimo zajedno! Mreža koju 10 godina gradimo zajedno! Mreža koju 10 godina gradimo zajedno! Mreža koju 10 godina gradimo zajedno! Mreža koju 10 godina gradimo zajedno! Mreža koju 10 godina gradimo zajedno! Mreža koju 10 godina gradimo zajedno! Mreža koju 10 godina gradimo zajedno! Mreža koju 10 godina gradimo zajedno!

Oglašavanje

spot_img

Preporučujemo

Šta smo tokom karantina naučili o „We are in this together“ marketinškim porukama?

Da odmah dam odgovor – naučili smo da nismo zajedno u ovome.

A šta je bio problem sa ovom porukom?
Ljudi su u ovom periodu pokazali veliku količnu besa, prevashodno zato što se tako manifestovala njihova tuga. O tome više mogu da govore psiholozi, ja samo uzimam informaciju koju sam čula i pročitala na toliko mesta da nema smisla da navodim izvore. Preporučujem guglanje.

Zatvoreni u kuće, imali su (smo) jaču potrebu da se izraze na društvenim mrežama, što je i logično zbog veće količine vremena koja im je bila na raspolaganju i činjenice da drugi izlasci u svet nisu bili mogući. U virtuelnom prostoru haos je bio očigledan.

Hejt na preteranu produktivnost i solidarnost
Veliku količinu hejta izazvalo je (očekivano) insistiranje na produktivnosti, ali i poruke poznatih ličnosti i brendova u We are in this together maniru. U prvom momentu, ljudi su želeli da osete povezanost i izjednačenost sa ovim bogatim, lepšim svetom, ali je iritiranost s vremenom rasla.

Razlozi su očigledni – ljudi su ostajali bez posla, novca da plate svoje račune i kirije, bez mogućnosti da posete lekara, totalno uronjeni u svoj strah.
I tada poznate ličnosti i influenseri pokušaju da pošalju poruku solidardnosti iz svojih vila.
Ili brendovi pošalju pomenutu poruku.
I sve deluje namešteno i lažno, a tajming ne može biti gori.
I svima nam to teško padne na želudac, jer u ovakvim okolnostima nismo u stanju da progutamo takvu neistinu. Da se ne lažemo, zvučalo je otprilike ovako.

Naravno, zapitamo se i o marketinškim timovima koji su podržali ovakve i slične poruke, jer neko je unutar njih valjda morao da ima bar neki dodir s realnošću. Ili nije.

Put your money where your mouth is!
Brendovi su bili u obavezi da priznaju trenutnu situaciju, još je veća greška bila ignorisati je, praviti se da se ništa ne događa i nastaviti sa redovnim aktivnostima, pošto više ništa nije bilo u skladu s planovima.

Najjednostavniji savet koji je svaki marketinški stručnjak trebalo da pruži je bio i najočigledniji i najljudskiji – put your money where your mouth is.

Ovakve okolnosti čine da razlike između bogatih i siromašnih budu očigledne. Ako neko ima sredstva, nije dovoljno da deli pesme i pohvale zdravstvenim radnicima i radnicima u prodavnicama (koji, uzgred, nemaju izbora osim da budu tu gde jesu).

U ovom periodu svi su imali prilike da pokažu šta su i čega se plaše. A brendove vode ljudi, koji moraju da razmišljaju o posledicama onoga što govore i rade. Nekima od tih ljudi je zapravo stalo do običnog sveta koji kupuje njihove proizvode i, u krajnjoj liniji, omogućava im da postoje. Neki su i pokazali to, drugi su samo poslali poruku koju niko nije bio spreman da kupi.

Autorka teksta: Natalija Jovanović, Senior Content Manager, FCB Afirma

Forum

spot_img

PROJEKAT

spot_img

Anketa

Koliko je kreativna industrija važna za razvoj privrede Srbije?

Oceni tekst

0,00 od 5
1 Star2 Stars3 Stars4 Stars5 Stars
Loading...

Povezani tekstovi

POSTAVI KOMENTAR

Molimo unesite Vaše ime

Molimo unesite Vaš komentar!