Okupljanjem porodica, kolega i prijatelja poginulih ispred spomenika „Zašto?“ u Tašmajdanskom parku obeležava se 13 godina od bombardovanja zgrade RTS-a. U Nato bombardovanju zgrade RTS 23. aprila 1999. godine, u 2.06 sati, poginulo je 16 radnika te kuće.
Reditelj Janko Baljak koji je napravi dva dokumentarna filma o stradanju radnika RTS je rekao da su „pravi krivci i dalje na slobodi“ i da je „Isti rukopis i ista tajna“ kao i kod političkih ubistava Slavka Ćuruvije, Dade Vujasinović i vojnika na Topšideru. „Ubeđen sam kada se jedan od ovih slučajeva reši da će se u nizu rešiti i svi ostali. U ovom slučaju potrebna je obnova procesa sa (bivšim direktorom RTS Dragoljubom) Milanovićem kao svedokom. Paradoksalno je da je on jedini odležao kaznu zbog ovoga“, rekao je Baljak za Radio B92.
Direktor RTS-a u vreme bombardovanja, Dragoljub Milanović, osudjen je 2002. godine na deset godina zatvora, zbog nepoštovanja naredjenja Savezne vlade, po kojem je zaposlene i tehniku trebalo da izmesti iz zgrade u Aberdarevoj ulici. U bombardovanju RTS-a poginuli su: Jelica Munitlak, Ksenija Bankovć, Darko Stojmenovski, Nebojša Stojanović, Dragorad Dragojević, Dragan Tasić, Aleksandar Deletić, Slaviša Stevanović, Siniša Medić, Ivan Stukalo, Dejan Marković, Milan Joksimović, Branislav Jovanović, Milan Janković, Tomislav Mitrović i Slobodan Jontić.
Udruženje novinara Srbije i Sindikat novinara Srbije su povodom Dana sećanja na 16 radnika ubijenih u NATO bombardovanju RTS-a, pozvale novinarske asocijacije i sindikate iz zemalja članica NATO-a da u svojim zemljama traže nezavisne istrage tog „ratnog zločina“.
„UNS i SINOS očekuju da Republičko javno tužilaštvo konačno utvrdi ko je sve u Srbiji i bivšoj SRJ odgovoran što nisu preduzete potrebne mere za bezbednost civila nakon najave iz sedišta NATO da je zgrada RTS-a legitimni vojni cilj“, piše u saopštenju Udruženja i Sindikata.
UNS i SINOS istakli su da su sve značajne globalne organizacije za zaštitu ljudskih prava osudile ubijanje civila u RTS-u, a da Amnesti internešenel nameran napad na zgradu RTS-a kao civilni objekat i ubijanje 16 medijskih radnika smatra ratnim zločinom. Dodaje se da je bombardovanjem RTS-a 1999. godine ustanovljena praksa upotrebe vojne sila protiv medija u medjunarodnim sukobima iako su oni civilni objekti i ne mogu biti vojni cilj.
Izvor: B92
Loading...
