Turbulentna 2014. godina je za nama, a sumiranje utisaka i priča koje nam je donela su dobar putokaz kako i šta (ne) bismo trebali da radimo u ovoj 2015. godini. Prethodna godina je ukazala na to da je rad u sferi komunikacija i dalje otežan, da se značaj PR-a i dalje potcenjuje i ne razume u potpunosti. Verujem da se svako od nas može setiti barem jednog lošeg primera komuniciranja s javnošću u protekloj godini, a broj takvih primera je dominantniji u državnom sektoru u odnosu na privatni.
Neophodnost i značaj dobrog PR-a se ogleda u efektima i rezultatima dobrih, odgovornih i pozitivnih primera. Ovo su neki od primera dobre prakse u 2014. godini:
– Jugoslovensko dramsko pozorište (kampanja „Drama u taksiju“, agencije McCann Beograd) je i tokom protekle godine nastavilo sa trendom pozitvnih iznenađenja, dobro osmišljenom i isplaniranom komunikacijom. Interaktivna i moderna kampanja „Drama u taksiju“ je potencijalnoj publici na kreativan i pristupačan način približila repertoar pozorišta. Svako ko se bavi komunikacijama u sferi kulture i umetnosti zna da je promovisanje istih prilično kompleksan i osetljiv posao u kome je veoma važno imati meru. Kampanja je izazvala veliku pažnju, pozitivnu rekaciju javnosti i medija, a povećala je i interesovanje publike za ovo pozorište. Na efektivan način je preneta poruka da ova vrsta umetnosti može biti zabavna, uzbudljiva i zanimljiva.
– UG „Srbija u pokretu“, UG „Roditelj“ i UG „Centar za mame“ – kampanja „P(B)ravo za mame“ bila je odlično iskomunicirana, a može se reći da je pokazala značaj dobro isplaniranog, koordiniranog i realizovanog aktivizma. Jasno postavljeni ciljevi i adekvatno edukovane aktivistkinje u oblasti javnog zagovaranja i lobiranja postigle su prikupljanje 150 glasova poslanika koji bi trebali da glasaju ZA unošenje izmena u Zakon o finansijskoj podršci porodici, kada dođena skupštinsko izglasavanje. Kampanja je privukla pažnju i podršku javnosti i izazvala brojne diskusije u offline i online svetu o uslovima i položaju porodilja u društvu i finansijskim problemima sa kojima su se susretale zbog neadekvatnog Zakona. Medijske kuće su o kampanji izveštavale u pozitivnom tonu.
– Infostudova kampanja „Kako preživeti grozan posao ili pronaći bolji“ pokazala je kako se ozbiljan problem može iskomunicirati na kreativan i šaljiv način, a da se ciljna grupa podstakne na razmišljanje o promeni svog statusa na bolje i pokrene na akciju. Istraživanje koje je prethodilo pokretanju ove kampanje je pokazalo da 70% ispitanika razmišlja o promeni posla. Naoko praktičnim, a zapravo apsurnim savetima i aktivacijama, ljudi su podstaknuti na razmišljanje koliko je mudrije i dostojanstvenije naći drugi posao nego trpeti nepodnošljiv. Reakcija javnosti je pokazala da kreativno prikazan izazov, kao i pojedinačan i sistematski pristup medijima, mogu dati veoma dobre rezultate.
Prošlogodišnji loši primeri PR prakse mogu poučiti kako ne bi trebalo raditi i na posledicama ukazati zašto je PR važan i da profesionalno osmišljen i vođen nije „prodavanje magle“ kako to određen deo javnosti smatra:
– 20. Kanjiža Jazz Festival je festival koji se od ostalih džez festivala u Srbiji razlikuje po tome što promoviše free i avangard jazz. Činjenica je da se obraća užoj ciljnoj grupi ljubitelja džeza, ali je takođe činjenica da organizatori nisu iskoristili unikatnost svog festivala kako bi došli do publike i potencijalnih sponzora. Publika postoji, ali je neinformisana zbog nemara organizatora da je pronađe i informiše o svom programu. Ne možete očekivati da vam neko dođe na dešavanje, ako za njega ne zna. Dakle, opšta informisanost javnosti o događaju bila je veoma oskudna, nastup u medijima nikakav, jedna najava na RTV-u i to dan uoči početka festivala. Nastup i komunikacija na društvenim mrežama veoma loši. Nedelju dana pred sam festival objavljen je program, a promotivne kampanje mimo kreiranog Fejsbuk događaja praktično nije ni bilo. Na ovom primeru se jasno može videti šta se dešava kad misliš da je za uspeh festivala dovoljno da imaš kvalitetan program, ali ne i nekoga ko će ga plasirati javnosti.
– Afera „Limun“ predstavlja još jednu u nizu kriznih situacija i primera loše komunikacije Ministarstva poljoprivrede koji je rešavan na neadekvatan način. Umesto da Ministarstvo odmah po objavljivanju tekstova u medijima da je cena limuna drastično pala zbog toga što je uvezen limun čija kora sadrži kancerogene materije, izađe sa stavom, činjenicama i dokazima da je limun ispravan, pribeglo se ignorisanju i konfuznom načinu komuniciranja. Ovakav pristup je plodno tlo za stvaranje dezinformacija i glasina. Sličan scenario smo gledali i tokom 2013. godine sa aferom oko aflatoksina.
– Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja se krajem protekle godine našlo u središtu pažnje javnosti zbog nepravilnosti oko raspisanog konkursa za dodelu sredstava udruženjima građana kako bi se unapredio sistem socijalne zaštite. Nakon ukazivanja javnosti na neregularnost konkursa koje je resorno Ministarstvo raspisalo, umesto da revidira konkurs i time koliko toliko smiri novonastalu krizu, ministar ulazi u verbalni duel sa civilnim sektorom i svojim izjavama doprinosi produbljivanju krize. Pokušaji da se PR tekstovima u pojedinim dnevnim novinama „ispegla situacija“ predstavljaju dobar primer spinovanja, jer su skrenuli priču sa neregularnosti konkursa i svega što ga je kasnije pratilo na činjenicu da će taj novac biti preusmeren u Fond za lečenje bolesne dece.
Za Marketing mrežu tekst napisala: Snežana Subotić
Loading...
