Fondacija „Registar nacionalnog internet domena Srbije“ (RNIDS) i Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu organizovali su konferenciju na temu „Intelektualna svojina i Internet“, na kojoj su bili predstavljeni radovi objavljeni u istoimenom tematskom zborniku. Konferenciju su otvorili prof. dr Sima Avramović, dekan Pravnog fakulteta, Danko Jevtović, direktor RNIDS-a, Nevenka Novaković, v.d. direktora Zavoda za intelektualnu svojinu Republike Srbije i prof. dr Dušan Popović, predsednik Komisije za rešavanje sporova povodom registracije naziva nacionalnih internet domena, a održano je i uvodno predavanje advokata Džonatana Koena (Jonathan Cohen), člana Grupe za intelektualnu svojinu u okviru Internet korporacije za dodeljene nazive i brojeve (ICANN).
Osnovne teme skupa bile su „Nazivi internet domena i žigom zaštićene oznake“, kao i „Autorsko pravo i Internet“, a konferencija je organizovana pod pokroviteljstvom ICANN-a.
Dejan Đukić, rukovodilac Sektora za opšte i pravne poslove RNIDS-a, rekao je za Marketing mrežu da je lakša dostupnost informacija svakako jedna od glavnih posledica razvoja Interneta, ali koja je sa sobom donela i jednostavnije načine kršenja prava intelektualne svojine. „Zakonodavci ne uspevaju da prate dinamiku razvoja Interneta, tako da danas ne postoji neki dovoljno efikasan mehanizam koji bi adekvatno odgovorio na količinu kršenja prava intelektualne svojine na Internetu. Da li je povreda prava učinjena na globalnoj mreži, to samo po sebi ne menja način zaštite, koja se nezavisno od oblika kršenja vrši sudskim putem. Zaštita od takvih oblika kršenja zahteva puno rada ‘na terenu’, sa dosta prepreka, jer je Internet nedefinisano prostranstvo, bez državnih međa kakve postoje u realnom svetu“, dodao je Đukić.
Đukić objašnjava da u jednom momentu možete da ustanovite povredu vašeg prava intelektualne svojine, uspešno okončate sudski postupak kojim se to potvrđuje, ali već narednog momenta možete da ustanovite da postoji čak i identična povreda prava, a koja sa svojim vezivnim elementima (nacionalnost prekršioca, mesto nalaženja servera gde je postavljen sporni sadržaj i sl.) upućuje na potpuno drugu jurisdikciju.
Posebna vrsta zaštite prava intelektualne svojine, kada se povreda vrši na Internetu, ne postoji. U Srbiji za ovu oblast, stručne poslove i poslove državne uprave, zadužen je Zavod za intelektualnu svojinu. Što se tiče regulative, Srbija prati svetske i evropske tokove zaštite intelektualne svojine i na celovit način uređuje sve oblasti koje tu spadaju, a jedan od zakona koji uređuje ovu oblast je i Zakon o autorskim i srodnim pravima.
Prof. dr Dušan Popović rekao je tokom konferencije da je intelektualna svojina vrlo širok pojam i da pojedinci i kompanije moraju najpre utvrditi šta zapravo žele da zaštite. „Autorsko pravo je privatno pravo i autori se sami moraju starati o njegovoj zaštiti, a ne čekati da to za njih uradi neko drugi, država… Takođe, građani i poslovni ljudi često ne razumeju da se autorskim pravom ne može zaštititi ideja ili koncept. Ideje su slobodne, a autorsko pravo štiti samo način na koji je ta ideja izražena“, objasnio je Popović.
Prema njegovim rečima, u poslednjih godinu-dve dana, najveći značaj u praksi Evropskog suda pravde ima presuda doneta u predmetu „Svensson“. „Evropski sud pravde je u tom predmetu utvrdio da nema povrede autorskog prava ukoliko neko lice uputi sa jednog sajta hiperlinkom na drugi sajt na kome je drugo lice postavilo primerak autorskog dela. Dakle, korišćenje hiperlinka ne smatra se povredom autorskog prava ukoliko je krug lica koji mogu pristupiti autorskom delu zapravo ostao nepromenjen. Međutim, ova presuda odnosi se samo na situaciju kada je primerak dela postavljen na prvobitni sajt uz saglasnost nosioca autorskog prava. U praksi je mnogo češće da se to radi bez saglasnosti i o toj situaciji Evropski sud pravde tek treba da se izjasni.“
U svetu savremenih komunikacija sastavni deo identiteta kompanije je i naziv internet domena. Međutim, postoje i firme ili pojedinci koji registruju domene sa nazivima tuđih firmi ili brendova, kako bi ih kasnije skupo preprodali. Dinamičan razvoj Interneta naterao je pre više od decenije WIPO (Svetsku organizaciju za intelektualnu svojinu) i ICANN (Internet korporaciju za dodeljene nazive i brojeve) da razviju mehanizam za brzo rešavanje sporova u vezi naziva domena (UDRP). Ti sporovi se rešavaju alternativno pred, uslovno rečeno, arbitražama.
„Ukoliko želite da zaštite robnu marku morate najpre registrovati žig pred Zavodom za intelektualnu svojinu. To vam, međutim, ne daje pravo na istovetnu internet adresu, tj. naziv internet domena. Naziv internet domena morate registrovati kod ovlašćenog registra koji je u sistemu RNIDS-a. Ukoliko je neko nesavesno lice već registrovalo takav naziv domena, nosioci žiga mogu pokrenuti postupak pred Komisijom za rešavanje sporova povodom registracije naziva nacionalnih internet domena Srbije i tako preuzeti registraciju“, rekao je naš sagovornik. “Što se tiče autorskog prava, ono se ne štiti u postupku registracije. Autorsko pravo nastaje u trenutku nastanka autorskog dela. Autori moraju razumeti da niko ne sme saopštavati na Internetu njihovo autorsko delo bez prethodnog dobijanja njihove saglasnosti.“
Za više informacija o ovoj temi posetite sajt RNIDS-a.
Autor: Ivana Parčetić Mitić
Loading...
