DOP – otvaramo temu, da se i o tome malo ili malo više piše!

Povod za pisanje ovog teksta je seminar koji je nedavno organizovan od strane MNC (Media News and Consulting) i ASMEDI sa temom „Društveno odgovorno poslovanje i mediji“, na kojem je za dva dana učestvovalo više od 15 predavača iz različitih delatnosti. Zadatak im je bio da slušaocima, iz ugla svojih kompanija, odnosno medija, ali i svog ličnog ugla predstave društveno odgovorno poslovanje (DOP).
Između ostalih, predavači su bili Saša Mirković (Ministarstvo kulture i informisanja), Dragoljub Žarković (nedeljnik Vreme), Milica Stefanović (Coca-Cola), Miodrag Kostić (MK Grupa), Tijana Bajović (Ringier Axel Springer), Sanda Savić (Hemofarm), Veran Matić (Fond B92). Među njima bila sam i ja, pričom o tome kako agencije „praktikuju“ društveno odgovorno poslovanje, odnosno kako se takvi projekti realizuju u saradnji između agencije i klijenata.
Mogla bih dosta toga da napišem o tome šta sam sve pametno i zanimljivo čula na tom seminaru (jer sam i sama na nekoliko predavanja bila slušalac) ili o tome šta sam tamo govorila, ali možda je bolje, za početak, da kažem zašto sam ovde, zašto sam pozvana da budem jedan od govornika na seminaru. Pre svega jer dolazim iz agencije koja od svog nastanka, kroz svoje delovanje neguje i razvija, u početku ideju, a sada već i svest o DOP-u. Često su te naše akcije bile ad hoc, neretko su bile reakcija na neku ili nečiju potrebu. Danas je to jedna od važnih tačaka u postavci našeg poslovanja – delovanje za dobrobit u najširem smislu te reči ili potreba da sistematski delujemo za dobrobit zajednice u kojoj živimo i radimo. Svaka kompanija, pa tako i naša, u skladu sa svojom osnovnom delatnošću i poslovnim mogućnostima i ciljevima, definiše na koji način i u kojim sferama će da stvara dobrobit. Negde sam pročitala: „…DOP je poslovanje koje prevazilazi etička, zakonska, tržišna ali i javna, odnosno, očekivanja koja društvo ima od biznisa…“. U tom smislu, mi kao kompanija koja spada u kreativnu industriju, imamo veće mogućnosti da podržimo različite akcije i projekte kroz naš kreativni rad, osim što, kao i većina kompanija kod nas i u svetu često doniramo novac i sredstva pojedincima, institucijama, humanitarnim organizacijama i akcijama. Za mnoge od naših akcija javnost ne zna. Jednostavno, nije nam primarno da o njima informišemo javnost, već da pomognemo onima i tamo gde je ta pomoć najpotrebnija.
Radi verodostojnosti i ilustracije ovog dela teksta, navešću samo neke od poslednjih akcija koje smo kao Grupa realizovali – u domenu kulture i nauke, kreirali smo kampanju za obeležavanje 25 godina Muzeja nauke i tehnike, kreativno smo uobličili nekoliko kampanja za JDP, kroz kreativni rad od njenog početka podržavamo manifestaciju „Momin krug“; ako govorimo o podršci zajednici i ugroženima – iza nas je nekoliko aktivnosti u protekloj godini – kreirali smo idejni projekat i pomogli u realizaciji kampanje za prikupljanje pomoći Narodnim kuhinjama na KiM; povodom katastrofalnih poplava koje su u maju zadesile našu zemlju McCann Beograd je u saradnji sa Kulturnim centrom Beograda organizovao upečatljivu humanitarnu prodajnu izložbu unikatnih postera i specijalno dizajniranih predmeta čiji su autori dizajneri beogradskog McCann-a, u saradnji sa nekolicinom renomiranih beogradskih umetnika; pomogli smo razvoj „Razvojne lige“ Košarkaškog saveza Srbije… I ove tri tačke su zaista tri tačke.
Drugi razlog zašto ja i zašto ovde je verovatno i moja lična opredeljenost (dolazi i iz vaspitanja?) koja me je usmerila ka takvom delovanju i u privatnom i u poslovnom životu. Jer, sakupljanje i recikliranje papira, razdvajanje smeća u kući, racionalno trošenje vode i struje, vođenje računa da posle šetnje psa ulice ipak budu čiste, i sigurno još dosta nekih sitnih malih jednostavnih stvari, ne spadaju u odgovorno poslovanje, ali spadaju u odgovorno ponašanje – što je početak odgovornog poslovanja. Poslovno – prvi projekat kojeg se sećam da sam inicirala zajedno sa svojim kolegama u maloj privatnoj agenciji DM (Direct Marketing), bio je predložen tadašnjem (mislim da se tako zvalo) Ministarstvu poljoprivrede i životne okoline (inače, zanimljiva je i ta geneza termina koji objašnjavaju brigu o prirodi i našem okruženju: krenulo se od čovekove sredine, čovekove okoline, preko životne okoline i sredine, pa do ekologije koja danas upravo čini jedan od 4 ključna stuba ili polja DOP-a). Akcija koja je tada bila inicirana sa naše strane je bila kampanja koja je za cilj imala edukaciju najšire javnosti o sakupljanju, skladištenju i recikliranju motornog ulja. To je bilo 1991. godine, sada bih, sa pogledom unazad, rekla dosta naivno sa moje strane, niti se tada išta desilo tim povodom niti do sada, a prošlo je samo 23 godine.
No, možda se taj projekat nije realizovao, ali su se zato desile, dešavale i dešavaju se mnoge druge dobre i kvalitetne akcije i projekti na ovom polju (možda u nekom momentu dođe i to motorno ulje na red).
Upravo se to moglo i videti i čuti na prethodno pomenutom seminaru i to je jedan od važnih njegovih zaključaka i priče o DOP-u – puno toga dobrog se danas dešava kod nas! Ono što je manje dobro jeste da se o tome vrlo malo zna. Malo se zna o tome šta je uopšte društveno odgovorno poslovanje, neki kažu da je to samo PR ili prosto „produžena ruka“ PR-a, skriveno oglašavanje. Nedovoljno se zna ko i šta sve radi na tom polju, niti zašto je takvo poslovanje važno. A to neznanje ili nerazumevanje teme ide čak i do tačke da se u medijskoj sferi, a time i šire u javnosti, stvara i suprotna slika o ovoj vrsti delovanja. Na jednom panelu o medijima, čula sam (od kolege novinara) čak i konstataciju da kod nas DOP ni ne postoji, da je sve samo reda radi, da bi se pisalo o tim kompanijama i/ili političarima, da je to sve „prazna propaganda“…
Verovatno u društvu kakvo je naše u ovom momentu ima i toga, ali iskreno verujem, šta više, sigurna sam da to nije cela istina, da društveno odgovornog poslovanja ima i to ima dosta (na kraju, ova godina je to pokazala), i onog o kojem se zna i onog o kojem se ne zna i ne piše. U istoriji i kulturi naše zemlje ta vrsta odgovornosti prema zajednici postoji još od 18. veka. Pa zar nisu među najlepšim zgradama našeg glavnog grada upravo Zadužbine naših značajnih poslovnih ljudi koji su živeli i poslovali u Beogradu, u Srbiji. Ima i jedna divna mala knjiga (dobila sam je od svoje prijateljice Maje) koja o tome priča, a zove se „Poruke vremena prošlih“ iz koje bih sada citirala rečenicu jednog od naših velikih filantropa, Nikole Spasića, koji je rekao „Ne moraš sve potrošiti što danas zaradiš“.
Ovim bih sada završila ovaj tekst, ali bih u isto vreme stavila i „tri tačke“ ili „to be continued“ na ovu temu. Jer, ovo je velika, ozbiljna i veoma, veoma važna tema upravo za naše društvo u ovom trenutku, ali i u danima i godinama koje dolaze. Društveno odgovorno poslovanje je veoma važna tema za ceo svet, ali za nas posebno, zbog situacije u kojoj se naše društvo nalazi, ali možda i više jer nam je neophodna i edukacija i informacija. A ta edukacija će, nadam se, dodatno proširiti svest i spoznaju o potrebi za takvim delovanjem.
U tom smislu biću slobodna da za sam kraj ovih redova, urednici ovog portala dam i jedan predlog – da se ovim tekstom otvori sezona pisanja, stvori prostor gde bi se tema DOP-a na ispravan, edukativan i informativan način predstavljala. Gde bi se dalo prostora svima onima koji bi imali i hteli nešto o tome da napišu, da predlože ili pozovu na neku konkretnu aktivnost u oblasti odgovornog poslovanja. Recimo da je ovo bilo otvaranje!

Za Marketing mrežu tekst napisala: Vanda Kučera, direktor korporativnih poslova, I&F McCANN Grupa