(Zlo)Upotreba stranih reči u marketingu i PR-u

Strane reči i izrazi počeli su nemilice da se „uvlače“ u srpki jezik, posebno kada je u pitanju jezik kojim se služe PR i marketinški stručnjaci. Kada neki klijent uđe prvi put u marketinšku agenciju direktor ili jedan od šefova, u želji da pokažu svoju stručnost, počinju da govore „polu-razumljivim“ jezikom. Rezultat je kastrofalan. Ako klijent ne želi da pokaže svoje „neznanje“ neće pitati o čemu se zapravo radi, a dotičnom „marketinškom stručnjaku“ ostaje da dobro naplati nešto za šta najčešće ni sam ne zna šta znači, ali je „prodao priču“.
Marketing je i dalje mnogima nepoznat, posebno kada se radi o terminologiji. Budući da je nastao, ali i da se u najvećoj meri razvija na engleskom govornom području, svaka druga sredina, posebno manje razvijena kao što je naša, u prilici je da jednostvano samo preuzima pojmove. Automatski preuzimanje termina suočava nas i sa problemom razumljivosti. Iako pripadnici PR i marketinške struke znaju šta najveći broj stranih reči i izraza znači, to nije slučaj i sa širom javnošću, pa i obrazovanim laicima i klijentima. Isto tako, jedna od loših posledica po srpski jezik jeste činjenica da se usvajaju strane reči koje se čak i ne transkribuju, već počinju da se pišu u orginalu (najčešće na engleskom jeziku). Najveći problemi se javljaju kod naziva zanimanja, jer kada se kaže „Account Manager“ mnogi pomisle da je u pitanju računovođa, a zapravo se radi o rukovodiocu projekta u oblasti marketinga.
Stručnjaci na brojnim strukovnim konferencijama zaključili su da bi bilo dobro što češće upotrebljavati srpske reči i izraze, ako je to moguće, ali je potrebno i da se izvrši standardizacija jezika iz oblasti marketingških komunikacija, tako da određene reči postanu poslovni termini, a neke druge da postanu razumljivije za širu javnost.

Ovo su reči koje se najčešće mogu čuti u govoru PR i marketinških stručnjaka, a pored su navedena njihova značenja:
• Public relations – odnosi sa javnošću
• Press Release – saopštenje za medije
• Event – događaj
• Brief – početne informacije, zadatak klijenta
• Social media – društveni mediji (neki čak pogrešno prevode: socijalni mediji)
• Awareness – pažnja
• ROI (return of investment) – uporedna vrednost na osnovu uloženog novca
• Press – mediji, novinari
• Market share – udeo na tržištu
• Pitch – konkurs, tender
• Influence (influenser) – uticaj, uticajna osoba
• CSR – društveno odgovorno ponašanje
• Print – štampani mediji
• Online – internet
• ENG ekipa – TV ekipa na terenu (van studija)
• Full service agency – agencija koja nudi kompletne usluge iz oblasti marketinških komunikacija
• Press cliping – servis koji svakodnevno prati različite medije i pritom izdvaja članke koji su interesantni ili od važnosti za njegove korisnike.

Autor: Jasmina Krstić-Latinović
PR menadžerka
www.propr.rs


Oceni tekst

5,00 od 5
Loading...

18 komentara

  1. Ako nije problem, kako je kraci naziv za ‘press kliping’, posto meni treba isti za postavljanje na sajt (u formi linka ka strani koja sadrzi isti).

    Hvala unapred.

    1. Meni je uvek lepše napisati na sajtu „Mediji o nama“, nego Press clipping. Stvar ukusa, ništa drugo.

  2. Sve je jasno, osim što se autorka ipak na kraju potpisala onako kako nam je prethodno govorila da ne treba. 🙂
    PR menadžerka (odnosi s javnošću)

    1. PR menadžerka je usvojen termin. Da bi bilo jasnije svima, na svojim sredstvima komunikacije na srpskom jeziku (sajt, vizit-karte) piše „Odnosi sa javnošću“. 🙂 Drago mi je da je tekst izazvao polemiku.
      Glavni problem je zloupotreba stranih reči radi mistifikacije samog posla.
      Ovo je javni apel za standardizacijom jezika.

    2. Po Vasem misljenju bi verovatno trebalo da se potpise „Odnosilica sa javnoscu“ ili sta vec ….
      Salu na stranu, negativna selekcija na svim nivoima je dovela do potpune devastacije svega, pa tako i jezika.
      Anglo-srpski koji vlada medju omladinom je najveci poraz naseg sistema obrazovanja, jer se mladi, pa i citava nacija „edukuje“ u medijima, a znamo kako tamo stvari funkcionisu. Ima par izuzetaka, ali oni su kap u moru.
      Siroka je tema, a i sve sto je unisteno u poslednjih nekoliko decenija ne moze da se sredi preko noci. Svakako podrzavamo inicijativu za lokalizacijom i standardizacijom, ali opet se namce pitanje – ima li volje medju kolegama da se to zaista i sprovede ili ce sve, ponovo, ostati samo na dobroj ideji.
      Pozdrav svima i prijatan vikend 🙂

  3. Tekst ima za cilj unapređenje branše. Važno je govoriti o slabim tačkama, kako bi se one popravile. Mistifikacija posla nije dobra ni za koga.
    Što se tiče navedenih termina, oni nisu usvojeni, što očigledno stvara problem i svako može da ih tumači kako mu odgovara.

  4. Nema potrebe da se korite reči kao „marketinški“ stručnjak, „marketingških“ komunikacija, „marketinške“ struke. Dovoljno je reći marketing stručnjak, marketing komunkacije, marketing struke its.

    Nije pravilo (bar ne znam da jeste – tako su nas ispravljali profesori na fakultetu), ali lepše zvuči i lakše se izgovara. 🙂

  5. Načelno se slažem, naravno, ali treba biti jako pažljiv i vrlo vešt u definisanju srpskih pojmova koji po smislu zaista odgovaraju engleskim, a koji su iste ili približne dužine. Pri tom se mora dati jedna definicija i uvek se koristiti ta ista.

    Ako je ovo pokušaj objašnjenja pojmova, onda je OK, ali ako je pokušaj prevođenja, onda imam više od jedne zamerke. Bez želje da ulazim u neku dublju diskusiju, naveo bih samo press clipping, koji možda ima smisla prevesti sa 3 reči, kao „izvod iz štampe“, ali ne i sa skoro 20 reči, jer takav prevod, jednostavno, nije upotrebljiv.

    Uostalom, Adižes je još 2004. izdao Kotlerovu knjigu „MARKETING OD A DO Z: POJMOVNIK“ i verujem da bi bila od pomoći svakom ko hoće ozbiljnije da se pozabavi ovom problematikom.

  6. Pre svega – čestitke Ivani na posvećenosti u konstruisanju i promociji ovog sajta, što je svojevrstan doprinos razumevanju i pozicioniranju marketinga, odnosa s javnošču i komunikacija na našem tržištu.
    Zatim, čestitke koleginici Jasmini na hrabrosti da u vremenu krize prošle godine pokrene osnivanje agencije za odnose s javnošću.
    Pozivam obe da svojim članstvom doprinesu razvoju struke u Društvu Srbije za odnose s javnošću (DSOJ), iniciranjem konkretnih aktivnosti koje bi tome doprinele (osoba za kontakt sam ja).
    Istina je da su nam i jezik i pismo odavno ugroženi, kao i da je to problem širi od profesija marketing i odnosi s javnošću.
    Kaže koleginica da je „Marketing je i dalje mnogima nepoznat, posebno kada se radi o terminologiji“ – javnosti je nepoznat i mehanizam delovanja penicilina na bakterije, pa ga bez problema konzumira, uverena u rezultat. Jer rezultat – to je ono što klijenta zanima, a ne još jedna „YOU MUST KNOW“ mantra.
    Na stranu što prevodi dati u gornjem tekstu nisu adekvatni, čak i na Vašem sajtu Jasmina stoji npr. „PR podrška za ATL i BTL kampanje“ – što govori da je tuđicama teško odoleti.
    Nadam se da ova diskusija neće biti uzaludna i da će biti prilike da nas okupite oko konkretnog predloga za akciju.
    Lep pozdrav svima.

    1. Draga Nataša,

      hvala Vam što pratite Marketing mrežu. Takođe, hvala na podršci.
      Budući da sam od ove godine članica DSOJ-a, svakako sam planirala u narednom periodu da predložim neke konkretne aktivnosti unapređenja PR struke. Bićemo u kontaktu.

      Hvala još jednom.

      Srdačan pozdrav,
      Ivana Parčetić

      1. Draga Nataša,
        Hvala i u moje ime, ovo je proces, kao što je svima jasno. Daleko od toga da sam protiv tuđica, samo želim da se utvrdi šta se koristi i koje će biti konkretno značenje.
        Što se mene tiče članica sam DSOJ već nekoliko godina i smatram da je PR društvo do sada imalo glavnu karakteristiku umrežavanje kolega iz struke (što je sjajno), a da je sazrelo vreme za postavljanje pravila u radu. Svaka čast na etičkom kodeksu, nadam se da ćemo sada ići dalje.

        Veliki pozdrav!
        Jasmina

Komentari