Naša pažnja traje sve kraće. Posebno kod mlađih generacija. Ako im ne kažeš sve što imaš u 8 sekundi, to je to, odlaze.
Mislim da me je malo toga iritiralo kao ove tvrdnje koje slušam ne samo otkad sam u marketingu, nego i dok sam radila u školi. Uvek su mi mirisale na izmišljanje i lažnu statistiku, nešto što su svi toliko ponavljali dok nisu postali ubeđeni da je istina. I bila sam u pravu.
Nema naučnih dokaza da se ljudska pažnja skraćuje. Nije baš ni sigurno šta je prosečno trajanje pažnje. Onaj koga zanima „naučnije“ objašnjenje, može pogledati ovaj članak gde je autor objasnio poreklo ove zablude o skraćivanju pažnje (kao i gotovo uvek u ovim slučajevima, izvor je jedan isti i svi ga citiraju bez daljeg preispitivanja) i razgovarao sa stvarnim stručnjacima.
Ono što me je uvek zbunjivalo kod odluke da se poveruje u ovaj mit o skraćenoj pažnji jeste što dokazi iz realnog sveta govore suprotno: bindžujemo serije, YouTube videi postaju duži, čak i TikTok, koji kao primarnu publiku ima predstavnike generacije Z, ozloglašene zbog svoje navodno nedovoljne pažnje, produžava trajanje svojih klipova. Dakle, očito smo u stanju da konzumiramo sadržaj koji traje.
Iluzija da se pažnja skraćuje dolazi otuda što ljudi danas imaju više izbora i lako mogu da ostave ono što gledaju i prebace se na nešto drugo ukoliko im prvi sadržaj nije dovoljno zanimljiv. Zanimljivost može da se kreira pomoću šok efekta, ali to važi prvenstveno za kraće formate. Imam utisak da se to češće „juri“ u marketinšim kampanjama.
Pa ipak, šire posmatrano, ono što nas tera da bindžujemo i gledamo sate i sate video sadržaja najčešće jeste umeće da se ispriča priča, koliko god da je ona svedena. Naravno, ovo je daleko teže postići jer se priznavanjem toga da je ključ u kvalitetu, a ne u dužini trajanja, odgovornost stavlja na onog ko kreira sadržaj, a ne na onog ko ga konzumira.
Autorka teksta: Natalija Jovanović, Senior Content Manager, FCB Afirma
Loading...
