Današnji potrošači možda ne znaju šta točno žele, ali kada odluče da nešto trebaju ili moraju imati potrudiće se to istražiti pre same kupovine. Istraživanje koje je sprovela kompanija GE Capital Retail Bank pokazalo je da 81 odsto kupaca istražuje proizvode online pre nego što ih kupi u trgovini.
Takođe se pokazalo da potrošači u proseku potroše 79 dana na prikupljanje informacija pre nego obave veliku kupovinu. No, bez obzira je li reč o šamponu, telefonu ili nečemu trećem, potrošači će puno pre poslušati informacije od drugih ljudi nego od same kompanije koja prodaje. Razlozi su vrlo jednostavni, a otkrivamo ih u nastavku.
Ko su potrošači današnjeg doba?
Pre svega govorimo o onima rođenima između 1981. i 1995., odnosno Generaciji Y te osobama rođenim između 1996. i 2011. ili Generaciji Z. Prvi su deca milenija, često nazivani i milenijalsi. Reč je o trenutno najvećoj pojedinačnoj generacijskoj grupi na tržištu rada. Oni su odrastali u svetu izbora te posao nije sve što žele od života. Važno im je slobodno vreme, hobiji, putovanja, a željni su izazova i novog znanja. Isto tako, imaju prirodnu potrebu preispitivati ono što im je rečeno, odnosno nisu im dovoljne tvrdnje nego žele dokaze i činjenice.
S druge strane, generacija Z odrasta u umreženom svetu koji im je omogućio da samo jednim klikom dođu do informacija. Upravo zbog dostupnosti novih tehnologija, nedostatka personalne komunikacije i užurbanog načina života, pripadnici ove generacije osamostaljuju se brže od prethodne generacije. Osim što su počeli učiti puno ranije, brže prelaze s jednog zadatka na drugi i pridodaju više pažnje brzini nego tačnosti. Zato žele konkretne odgovore na precizna i direktna pitanja.
Veruju online preporukama gotovo jednako kao i onima od bliskih ljudi
Prema psihoanalitičaru Eriku Eriksonu razvoj osećaja poverenja jedan je od najvažnijih aspekata psihosocijalnog razvoja tokom prve dve godine života. Stoga su ljudi kojima smo okruženi u detinjstvu i s kojima smo bliski, oni u čije mišljenje imamo najviše poverenja. Ako ćemo od nekoga tražiti preporuku, u glavi smo već stvorili percepciju hoće li ta osoba biti iskrena, koje su njene sposobnosti i vrednosti. Zato psiholozi tvrde da ako želite da vam neko veruje, prvo ih impresionirajte svojim znanjima i sposobnostima, a zatim im pokažite da ste ljudsko biće baš kao i oni.
Kada govorimo o procesu donošenje odluke o kupovini, većina potrošača – posebno Generacija Y i Z – oslanja se i na preporuke ljudi koje ne poznaje privatno. U užurbanom načinu života, moderni potrošači nemaju vremena tražiti mišljenje prijatelja i porodice, već ih traže online. Podaci s NoGre.com govore da čak 88 odsto korisnika veruje online preporukama jednako kao i preporukama bliskih ljudi. Isto pokazuje i istraživanje koje su sproveli Twitter i analitička kompanija Annalect. Otprilike 40 odsto ispitanika reklo je da je kupilo proizvod nakon što je videla da ga koristi influenser na Instagramu, Twitteru ili YouTubeu.
Studija o influenserima napravljena od strane marketinške platforme gen.video i marketinške agencije za kupce Geometry Global otkrila je da više od 90 odsto korisnika društvenih mreža izjavilo da kupuju nakon što vide određeni proizvod ili uslugu online, a 33 odsto njih navodi da su im influenceri pouzdani izvor pri donošenju odluke o kupovini. Studija je objavljena u junu prošle godine te je obuhvatila odgovore 1000 ispitanika od Generacije Z do Generacije Z i do baby boomera. Od ukupnog broja ispitanika samo njih 17 odsto je navelo da prilikom donošenja odluke o kupovini uzima u obzir mišljenje prijatelja i porodice. To je gotovo polovina od onih koji su naveli influensera kao one čije preporuke uzimaju u obzir.
Video sadržaj influensera je pobednik
Što se tiče uloge videozapisa, gen.video i Geometry Global otkrili su da je taj format najefikasniji način komuniciranja s potrošačima. Zapravo, 75 odsto ispitanika izjavilo je da je videozapis ‘ugodniji, relevantniji, uverljiviji i verodostojniji’ od ostalih vrsta sadržaja. A u smislu prodaje, video je dvostruko učinkovitiji od ostalih formata, posebno za kategorije kao što su moda, hrana i piće, elektronika, zdravlje i lepotu.
‘Način na koji donosimo odluke o kupovini doživeo je ogroman pomak zbog interneta i moći društvenih medija’, izjavila je Jessica Thorpe sa gen.video. ‘Video kao način promocije i influenser marketing su zasebno vrlo snažne taktike oglašavanja, no zajedno mogu stvoriti snažan uticaj na odluku o kupovini’, dodala je.
Primeri uspešnih video kampanji
1. Moje priče o viskiju
Diageo, krovna organizacija škotskih viskija Lagavulin i Oban, dobitnik je Shorty Awards nagrade za najbolju marketinšku kampanju za video s Nickom Offermanom, američkim glumcem, piscem i komičarem koji je prilično aktivan na društvenim mrežama.
Reč je o 44 minutnom videu koji pokazuje kako Offerman sedi pored kamina, gleda u kameru i svako malo ispe gutaljaj pića. Zahvaljujući jednostavnom videu i Offermanovoj jedinstvenosti, video je bio viralni hit.
2. Isti san
Reč je o prvoj hrvatskoj YouTube seriji, a u kojoj glavne uloge imaju JoomBoos influenseri. Sponzor serija bila je Coca Cola, a partneri VIP i Čunga Lunga. Prva sezona je imala 10 epizoda, a svaka od njih više od 400.000 pregleda. Prošle godine je serija osvojila čak tri zlatne Native Advertising nagrade.
Zašto se više veruju influenserima nego poznatim ličnostima
Kako bi omogućili da njihova poruka stigne do kupaca, brendovi su već 20-ih godina prošlog veka plaćali poznate osobe za promociju svojih proizvoda. No ono što danas daje prednost influnserima je to da su realniji od poznatih osoba. Odgovaraju na poruke, pružaju uvid u svoj privatni život te su dostupni svojim pratiteljima. Upravo na taj način stvaraju poverenje. Influenseri sami stvaraju sadržaj koji dele, a on prezentuje njihovu ličnost i stil. Zbog toga je verovatnije da će potrošači biti puno više zainteresivani za proizvode i usluge koje promovišu.
Karakteristike influencera koji će najuspešnije promovisati određeni brend
Temeljem CITE istraživanja koje je u decembru prošle godine sproveo Olapic među 4.000 korisnika drušvenih mreža iz SAD-a, Velike Britanije, Nemačke i Francuske, otkriveno je šta korisnici interneta navode kao važne karakteristike influensera. Na prvom mestu je broj pratilaca (31 odsto). Na drugom mestu je broj informacija u postovima (42 odsto) i na kraju veća kvaliteta postova (39 odsto).
No, najuspešniji influenceri nisu uvek oni koji imaju najviše pratilaca ili fanova. Za određeni brend će biti puno važniji influenseri koji ostaju verni svom stilu te svojim pratiocima nude pažljivo uređen, kvalitetan i relevantan sadržaj. Primer, modna blogerka s velikim brojem pratilaca na društvenim mrežama teško će svojoj publici prezentovati majice od organskog pamuka. Influencer mora biti originalan, strastven i autentičan te nastojati promovisati proizvode koji stvarno koristi i zna nešto više o njima. Zbog toga pravi influenser ne prezentuje baš sve što mu se ponudi, već pomno bira koje brendove će predstavljati. Zavisno o toga koga i šta je već promovisao, publika o njemu procenjuje koliko je pouzdan izvor informacija. Na kompanijama je hoće li i same proveriti kvalitet i verodostojnost objava te sadržaja influensera s kojim žele sarađivati.
Autor: Maja Belušić
Loading...
Moje misljenje je to da influenceri imaju mnogo toga da izgube jer im karijera zavisi od broja ljudi koji ih prati, zato nije pametno kockati se reklamiranjem gluposti.