Čokolada od 100 grama, litar mleka ili standardna čaša jogurta od 0.2l – pali su u zaborav. Domaći proizvođači pozivaju se na ukidanje odredbe o standardnoj veličini pakovanja koja se od pre skoro tri godine primenjuje u Evropskoj uniji.
U Evropi, ali i kod nas, do nedavno bilo je lako uporediti cene različitih proizvođača, dok je sada to potpuno nemoguće. Budući da proizvođači više nisu ograničeni veličinom pakovanja, oni sada npr. jogurt mogu da pune u pakovanje od 0.9, 0.95 ili 0.93 litra, dok čokolade mogu da teže od 75 do 90 grama. Ipak da bi zaštitio potrošače, zakonodavac je obavezao proizvođače da na svakom proizvodu jasno istaknu deklaraciju, kao i osnovnu cenu, odnosno koliko nešto košta po jedinici mere (kilogramu ili litru). Nove odredbe o slobodnoj veličini pakovanja odnose se, pre svega, na mleko, pivo, kiselu vodu, sokove, kafu, čokolade, šećer, kao i čipseve i ostale grisine.
Potrošačka korpa svakoga dana sve je lakša, a proizvođači zadovoljno „trljaju ruke“, jer imaju priliku da smanje težinu svojih proizvoda, a da ih pritom niko ne obavezuje da snize cenu. Tako su potrošači svakodnevno prinuđeni da za istu količinu novca kupuju proizvode, koji su na prvi pogled potpuno isti, a da većina njih i ne obrati pažnju na masu koja stoji na deklaraciji proizvoda. Sve promene dogodile su se bez prethodne najave, ali i bez promene ambalaže.
Potpredsednik Nacionalne organizacije potrošača Srbije Zoran Nikolić, specijalno za Marketing mrežu, govori na koji način potrošači mogu da se zaštite, da li naši proizvođači krše zakon i na koji način je ovo pitanje regulisano u EU.
Pojedini domaći proizvođači smanjili su težinu svojih proizvoda, ali cene su ostale iste. Kako to objašnjavate i šta konkretno to znači za potrošače?
Pojava smanjenja težine određenih proizvoda uopšte nije nova. Setimo se da je pre nekoliko godina mlekarska industrija uvela tu „inovaciju“ kroz jogurt u čaši. Naime, umesto dotadašnjih standardnih 0.2, stigle su nam čaše od 0.18l. Neko će reći, to je neznatno, ali sa druge strane to je smanjenje od celih 10%, što uopšte nije malo. Na žalost, takva tendencija se nastavila svih ovih godina. Na taj način proizvođači zapravo povećavaju cene svojih proizvoda bez stvarnog menjanja cena u maloprodaji.
Ali, uvek su ove promene u skladu za zakonskom regulativom. U primeru fermentisanih mlečnih proizvoda (jogurt, kiselo mleko i dr.) stoji da je sadržaj pojedinačnog pakovanja proizvoda deklarisan u jedinicama mase do 0.25l, kao najmanjeg pakovanja. Dakle, ne treba se iznenaditi ako vidimo jogurt od 1 dcl. Takvi slučajevi su zabeleženi i kod veoma široke palete konditorskih proizvoda, čipsa, grisina i sl. S obzirom da ima i pozitivnih primera, odnosno proizvoda koji su ostali isti, jedini koristan savet za potrošače jeste da svakako obrate pažnju na deklaraciju, posebno deo koji se odnosi na težinu. Jedino tako će biti u mogućnosti da za svoj novac biraju i dobiju upravo ono što su hteli.
Na koji način je smanjenje težine proizvoda regulisano u EU, budući da je nedavno ukinuta odredba o standardnoj veličini pakovanja?
Tržište EU odavno je regulisano po svim tržišnim principima. To znači da je moguće iskoristiti pozitivne zakonske propise u svrhu ostvarivanja profita, ali sa posebnim osvrtom na potrošače i njihovu reakciju. Kada se dogodi slučaj o kome govorimo (naravno, dozvoljen zakonom) konkurencija će reagovati na drugačiji način – ostaviće težinu svojih proizvoda istom. Ono što je bila praksa u zemljama EU polako dolazi i kod nas. Nedavno je čokolada poznate robne marke odlučila da po istoj ceni prodaje proizvode sa 25% većom težinom. To treba sagledati kroz pozitivaan primer, kako konkurencija i uređeno tržište mogu biti od suštinske koristi za potrošače u Srbiji.
Da li naši zakoni dozvoljavaju proizvođačima da sami određuju težinu svojih proizvoda, a da pre toga nikoga zvanično ne obaveste, pa ni potrošače?
Svi proizvođači dužni su da se pridržavaju svih zakonskih propisa. Shodno tome, oni nisu u obavezi da informišu bilo koga o promeni težine proizvoda, dok god je pojedinačno pakovanje u skladu sa zakonskom regulativom. Materija koja se odnosi na težinu upakovanih proizvoda regulisana je i pravilnicima, poput onog vezanog za mleko i mlečne proizvode ili, uglavnom, Pravilnikom o deklarisanju i označavanju upakovanih namirnica. Svaki proizvođač je obavezan da postupa po njima, jer će bilo kakvo odstupanje od istih proizvesti kazne izrečene od strane nadležnih organa. One druge, mnogo teže kazne, izrećene od strane potrošača neuporedivo je teže sanirati.
Šta, po Vašem mišljenju, proizvođači žele postići smanjenjem težine svojih proizvoda, i šta će oni konkretno time dobiti?
Nesumljivo jedini efekat takve prakse jeste ostvarivanje profita. Jako je prosto izračunati koliki će prihod ostvariti svaki proizvođač ako smanji težinu proizvoda. Ne verujem da je ekonomska kriza uzrok ovih pojava, jer su one počele ranije. Jednostavno, svako ima zakonsko pravo da određuje sve elemente svojih proizvoda, dok god isti nisu u suprotnosti za zakonima i drugim propisima. Potrošači, na drugoj strani, treba da čitaju deklaraciju i obrate pažnju na težinu svakog proizvoda. To je jedini način da potrošač zaštiti sam sebe i korektivno reaguje na svaku anomaliju na srpskom tržištu.
Autor: Ivana Parčetić
Loading...
