Vizuelizacija podataka – lakoća i efikasnost poslovnog izveštavanja

Među bogatom zaostavštinom Petera Drukera na polju teorije menadžmenta i modernog poslovanja ostala nam je i jedna izreka koja već je dugo opšte mesto i mantra kapitalizma današnjice: “Ne možemo da upravljamo onim što ne možemo da izmerimo”.

Međutim, ono što smo izmerili, moramo i da prezentujemo u adekvatnom formatu. Vizuelizacija podataka jedan je od ključnih elemenata funkcije poslovnog izveštavanja koja ga čini bržim i efikasnijim, što sa svoje strane olakšava tekuće poslovanje, ali i preduzimanje strateških poteza kompanija – kreatora, primalaca i korisnika vizuelizovanih izveštaja.

Cilj vizualizacije podataka
Koncept i svrha vizuelizacije podataka su izuzetno jednostavni. Cilj je prezentovati podatke i informacije na jasan, efikasan i način prijemčiv čoveku, pojednostavljujući njihovo čitanje, razumevanje i kasniju analizu i korišćenje.

Globalna evolucija u poslovanju donela nam je pojavu da se od sve većeg broja zaposlenih traži kreiranje, slanje i primanje najraznovrsnijih izveštaja zarad donošenja odluka. Ukoliko ti izveštaji ne bi bili adekvatno grafički “upakovani”, vreme za njihovo iščitavanje, obradu i usvajanje bilo bi nedopustivo dugo i išlo bi nauštrb produktivnosti. To se pogotov odnosi na podatke koji se nalaze u teško čitljivom obliku, poput tabela sa stotinama ili hiljadama ćelija ili alfanumeričkih tekstova na ogromnom broju strana, čije čitanje bi iziskivalo veliki utrošak vremena i psihičkog napora čoveka.

Kako je vreme najveća vrednost, a čovek vizuelno biće, imperativ vizuelizacije je jasan – mnoštvo podataka potrebno je pretvoriti u grafičke, ljudskom umu jasne i prijemčive forme. Pritom, tokom procesa se ne sme narušiti integritet podataka jer se ovaj vid optimizacije njihove recepcije tiče isključivo forme njihove prezentacije, a nikako suštine.

Ključni BI trendovi
Paralelno sa evolucijom radnih mesta koja su zahvaljujući automatizaciji sve manje vezana za prost fizički rad i princip proizvodne trake, evoluiraju i alati za poslovno izveštavanje. Jedna od najbitnijih karakteristika obavljanja posla, dodatno naglašena u doba pandemije, je mobilnost. Već uveliko prisutna i pre COVIDA-19, mobilnost je nešto što će nam i posle njega ostati u amanet i to intenzivnije nego ikada. Rad sa bilo kog mesta (WFA – Work From Anywhere) podrazumeva i sveprisutno korišćenje cloud tehnologija i rešenja. Zaista, ako muziku, filmove i druge sadržaje možemo da prenosimo u realnom vremenu, sa bilo koje lokacije gde postoji pristup internetu, treba da očekujemo i da BI (Business Intelligence – poslovno izveštavanje) alat koji koristimo bude osposobljen za isto.

Pored univerzalne dostupnosti korisnikovih podataka, ključni BI trendovi vizuelizacije su sažeti u engleskom akronimu AAA: upotreba veštačke inteligencije (AI), automatizacija i augmentacija (kombinovanje virtuelne i žive realnosti). To indikuje zaokret ka ‘pametnim’ BI aplikacijama koje same uče i postaju izuzetno efikasne u obavljanju rutinskih, zamornih, pa i komplikovanih zadataka. Analitička  kuća Gartner predviđa da ćemo do 2025. većinu primljenih informacija apsorbovati u formi ljudski prirodnog narativnog sadržaja, a da će 75% tog sadržaja biti generisan od strane automatskih sistema.

Grafički predstavljeni podaci se brzo apsorbuju i dalje koriste
“Pakovanje” podataka u vizuelnu formu u tolikoj meri prožima sve aspekte društva da skoro više ni ne obraćamo posebnu pažnju na to. Vizuelizacija je odavno izašla iz okvira biznisa i vidimo je svugde – od mimova na društvenim mrežama do prognoze vremena na televiziji. I tu se pokazuje osnovna dodatna vrednost vizuelizacije podataka – te podatke ljudski um lako usvaja i (sam ili pomoću alata) dalje prerađuje, uočavajući razne trendove, anomalije u pojavama, kreirajući pitke narative, koristeći ih kao argumentaciju za svoje stavove i odluke i drugo.

Ceo tekst pročitajte na sajtu agencije Kliping Beograd.


Oceni tekst

5,00 od 5
Loading...

Komentari