Komunikacijske aktivnosti se sprovode kako bi se pomoglo u postizanju ciljeva kompanije. Stoga je upravljanje komunikacijama strateška upravljačka aktivnost koja pomaže u osiguravanju održivog funkcionisanja kompanije u društvu, prateći rastuću potrebu za integrisanim, strateškim, dugoročnim pristupom komunikaciji.
Uloga korporativnih komunikacija ogleda se komunikaciji vizije i vrednosti kao identiteta kompanije, istovremeno je usmerena ka zaposlenima kao najboljim ambasadorima kompanije, kao i svim eksternim javnostima sa kojima kompanija posluje. Takođe, građenje dugotrajnih odnosa zasnovanih na poverenju sa poslovnim partnerima i potrošačima, i prepoznatljivosti brenda kompanije u javnosti sa ciljem izgradnje i negovanja reputacije predstavljaju osnovne zadatake korporativnih komunikacija.
Najveći izazov, kada je u pitanju reputacija, predstavlja činjenica da se ona gradi i neguje godinama, a moguće je izgubiti ili dovesti u pitanje za samo nekoliko trenutaka. Ovo je posebno značajna činjenica u današnje vreme, jer kako Erik Schmidt kaže „količina podataka koja je generisana od nastanka čovečanstva do 2003. godine, danas nastane u roku od dva dana“. Iako je ovaj podatak fascinantan, teško ga možemo proveriti, ali on svakako ukazuje na aktuelnu situaciju hiperprodukcije informacija i izazov sa kojim se komunikatori danas suočavaju.
Posebno će godina 2020. u kojoj se pojavila pandemija COVID-19 ostati upamćena i po tome što se termin „nova normalnost“ koristio kako bi opisao situaciju koja je zadesila građane i kompanije planete. Pomenuta kriza ponovo je u žižu interesovanja kompanija i javnosti u celini, stavila profesiju komunikacija, jer je bilo od neprocenjivog značaja pravovremeno i pouzdano plasirati neophodne informacije. Živimo i radimo u ambijentu koji već duži niz godina nazivaju VUCA svet. VUCA je akronim koji potiče iz američke vojske, i koji opisuje borbeno okruženje rečima volatilnost (engl. Volatility), nesigurnost (engl. Uncertainty), kompleksnost (engl. Complexity) i dvosmislenost (engl. Ambiguity). To je okruženje u kome se ne zna šta možete da očekujete. Kompanije već duži niz godina posluju u okruženju koje je mobilnije, konkurentnije, daleko brže od okruženja u prošlosti i koje karakteriše visoka tehnološka orijentacija preduzeća, ali i nepredvidivi razvoj.
Preduslov dobrog pozicioniranja organizacije proizilazi iz efikasne implementacije strategije komunikacije, usmerene ka internim i eksternim javnostima. Kao krovni pojam, strateška komunikacija je agilni proces upravljanja i odnosi se na sve ciljno orijentisane komunikacije koje pokreće kompanija za obraćanje bilo kojoj grupi zainteresovanih strana.
Digitalno doba i brza ekspanzija društvenih medija u kojima se sve dešava u realnom vremenu, upravo pokazuju značaj komunikacijskih aktivnosti i njihove relevantnosti za očuvanje reputacije kompanije. Poseban izazov predstavljaju društveni mediji u kontekstu širenja lažnih vesti ili pogrešnih informacija, tj. članaka namerno izmišljenih da bi se zavarali čitaoci. U takvom okruženju, većina firmi se posebno oslanja na podršku korporativnih komunikacija, prilagođavajući način poslovanja ubrzanoj digitalizaciji uz brojne izazove.
Najsnažniji oslonac za očuvanje reputacije predstavlja organizaciona kultura, koja se zahvaljujući korporativnoj komunikaciji prožima kao vezivno tkivo kroz čitavu organizaciju, okupljajući članove organizacije na način da su u potpunosti svesni organizacionih procesa, prihvatajući vrednosti određene organizacije. Korporativna komunikacija je zapravo umetnost izražavanja akcija koje kompanija preduzima da bi se ostvarili postavljeni ciljevi, uz efikasnu i transparentnu poslovnu komunikaciju, kroz sve kanale komunikacije, zbog potrebe i značaja da što veći broj javnosti bude informisan, istovremeno pokazujući podršku, empatiju i dužno poštovanje svim interesnim grupama.
Za Mark Club tekst napisala:
Jelena Gavrilović Šarenac, Direktorka korporativnih komunikacija, Henkel Srbija i Henkel Adria
Loading...
