Tanja Tatomirović (@Lavche73), komunikolog, autor knjige o fašističkoj radio propagandi i koordinator za komunikacije u kompaniji Microsoft za Srbiju i region, specijalno za Marketing mrežu govori da li su nove tehnologije „saveznik“ ili „protivnik“ kompanijama i šta znači „biti cela osoba“ na Twitteru.
Na koji način su, po Vašem mišljenju, nove tehnologije izmenile korporativnu komunikaciju? Da li su nove tehnologije „saveznik“ ili „protivnik“ kompanijama, kada govorimo o komunikaciji?
Digitalni mediji i tehnološke inovacije predstavljaju kako mogućnosti, tako i izazove. Nove tehnologije omogućavaju lakšu, bržu, jasnu komunikaciju sa povratnom informacijom. Novi participatorni mediji kao što su društvene mreže imaju tendenciju da napreduju u elaborativne, organizovane sisteme za izražavanje i tu je tehnologija od velike koristi. To kompanije moraju da iskoriste na najbolji mogući način. Možda jedini izazov jesu prebrze promene za koje nismo zreli, kao društvo i koje unakazimo pre nego što i sagledamo čemu služe i kako bismo mogli da ih iskoristimo. Naravno, ima i sjajnih primera koji su usmereni ka pozitivnom napretku društva, ka unapređenju kvaliteta života, bez da mu se tehnologijom oduzme duh.
Šta po Vašem mišljenju znači „biti cela osoba“ na Twitteru? Zašto Twitter po Vašem mišljenju „ne živi punim plućima“ u regionu?
Prateći neka istraživanja i istražujući i sama tu temu, mogla bih da kažem da “živeti punim plućima” u slučaju Twittera znači edukaciju. Šta je Twitter, a i ne samo Twitter, kako se i za šta koristi potrebno je znati da bi se i ta platforma iskoristila do maksimuma. No, mogućnosti Interneta su nesagledive, pa svako sebi kreira “lajnu” i komunicira kako zna i ume. Cela osoba na Twitteru je neko ko ima svoju publiku i sposoban je da je uvuče u dijalog, dobije povratne informacije, izazove buru… Ma kakva ta publika bila i ma ko je činio.
Koje trendove možemo da očekujemo do kraja godine kada govorimo o digitalnim komunikacijama?
Digitalna komunikacija je nešto što je počelo kao zabava i postalo deo popularne kulture savremenog društva i deo uobičajenog načina poslovanja. Komunikacija na digitalnim kanalima, bez dodatnih napora ili integrisane kampanje i šire strategije, omogućava interakciju, ali ne i jednako intenzivnu akciju publike, koja će kliknuti na sadržaj, proširiti informaciju, ali ne i kupiti proizvod ili doći na događaj isključivo zato što joj se dopao sadržaj komuniciran na društvenoj mreži ili drugom digitalnom kanalu komunikacije. Društveno umrežavanje je, jednostavno rečeno, amplifikacija emotivnih reakcija ka ustanovi ili kompaniji koja na tim mrežama upravlja komunikacijom sa publikom. Ukoliko emocije nema – nema ni značajnog uspeha te komunikacije. Tada sve počinje i završava se na nivou klika.
Domaće tržište, uz minimalne izuzetke, zadržava se na kopiranju svetskih trendova ili na jednom te istom modelu komunikacije na društvenim mrežama. Čak ni to kopiranje često ne bude efektno.
Danas se svi bave digitalnom komunikacijom, pa čak i kada nemaju nikakvo prethodno znanje niti o digitalnom, niti o komunikaciji. No, internet je slobodna teritorija, a filteri na društvenim mrežama su „mađarski zid“. Ja i dalje verujem da su digitalni gurui sposobni da preskoče svaki zid, pa i mađarski i to upravo inovacijom. Ako je ona inovacija u pravom smislu te reči.
Radite u velikoj globalnoj kompaniji, koja posluje širom sveta. Zašto Srbija i zemlje u regionu „prave bojažljive korake“ kada je primena komunikacijskih trendova u pitanju? Zašto, po Vašem mišljenju, ne eksperimetišemo dovoljno?
Pitanje nedovoljnog eksperimentisanja je ono pitanje “ko je stariji – kokoška ili jaje” iliti “ko je “kriv” za lošu medijsku scenu – mediji ili publika”. Tako ovde možemo pitati – ko je kriv za manjak inovacija – publika ili digitalne agencije i kompanije? Publika je nezrela, iako društvene mreže, blogovi i sva ta dogitalna scena ne traju kod nas kratko i nisu nove. Ipak, digitalna komunikacija i komunikacija uopšte ne sme da bude ziheraška i da ide samo na sigurne opcije, sigurna pitanja i odgovore. Ona mora da evoluira i iskoristi mogućnosti razvoja društvenih mreža da bi se došlo do više informacija o potrošačima i njihovim sklonostima, te da bih se od njih učilo, da bi se oni iznenadili, šokirali, poveli ka cilju. Takvo upravljanje komunikacijom na društvenim mrežama znači ne samo povezivanje, nego i dovođenje publike na novi nivo angažovanja koji se bazira na direktnom dijalogu i transparentnom odnosu. Ne možemo, iako to još uvek radimo, koristiti digitalnu komunikaciju kao mogućnosti digitalne oglasne table i prostog izražavanja mlakih emocija kroz lajk, šer ili stiker.
Tradicionalisti i inovatori imaju suprotne stavove o tome koliko brzo treba žuriti u novi digitalni svet. Dodatno, tradicionalisti s pravom razmatraju njegovu isplativost. Oni žele konkretnu akciju, nasuprot pukoj interakciji sa publikom koja ne utiče na trenutnu finansijsku korist, već samo na imidž u javnosti, te podršku strategiji na duže staze. Ipak, dugoročna strategija je, u turbulentnim društveno-ekonomskim okolnostima kakve su naše, veoma diskutabilna korist.
Kako biste ocenili trenutno stanje na digitalnoj sceni Srbije?
#nezrelost #dosada #OglasnaTabla #neoriginalnost #strah s jedne strane. I #mogućnosti #edukacija #originalnost #hrabrost, s druge strane. Eto, tako. Zavisi sa koje ste strane.
Autor: Ivana Parčetić Mitić
Loading...
