Koliko nas ponekad razgovara sa televizorom? Čak i kada smo potpuno svesni da nas ljudi u studiju ne mogu čuti i uvažiti naš argument, da Novak neće zaigrati bolje, a njegov protivnik se uplašiti ako malo jače podviknemo, ili da političari neće uvideti besmisao svojih izjava ako na njih primereno reagujemo. Sve to znamo, ali ne možemo da se odupremo nagonu da dobijene informacije komentarišemo i na njih odgovaramo, prosto zato što je to najprirodniji poriv za komunikacijom. Televizija, kao i novine, se, između ostalog, upravo zbog te jednosmernosti u komunikaciji danas nazivaju “starim medijima”. Svi demantiji, reakcije i komentari su, do nedavno, morali da čekaju sledeću emisiju ili izdanje. Danas je, međutim, sve mnogo brže zahvaljujući Internetu, društvenim mrežama, pametnim telefonima i tabletima. Više od 90% diskusija o TV programu se obavlja na Twitteru, a kada dovoljno nas progovori na jednom i odgovarajućem virtuelnom mestu, to se čuje i sa druge strane ekrana.
U nedelju se tokom dana proslavljala Novakova pobeda Australian Openu, oko 21h, kada na B92 počinje Utisak nedelje, na domaćoj Twitter lajni se već tradicionalno aktivira #utisak, a do skoro, dok se nije završio Prvi glas Srbije, svaka subota uveče je prolazila u znaku #pgs. Istraživanja govore da je 60% korisnika društvenih mreža aktivno na svojim profilima baš dok gleda TV, odnosno, da se tada najviše komentara postuje baš o TV programu. Tako je prenos druge inauguracije američkog predsednika Baraka Obame zabeležio manju gledanost nego pre četiri godine, ali je prošao znatno zapaženije na društvenim mrežama sa preko milion tvitova tokom ceremonije, tj. oko 20 hiljada po minutu tokom Obaminog govora. I upravo završeni Australian Open je u poslednjih nekoliko godina postao jedan od komunikacijski najbolje zastupljenih sportskih događajau svetu, a to se postiglo tako što su se organizatori na vreme prilagodili novim trendovima i dobro razradili strategiju veoma aktivnog prisustva na društvenim mrežama.
Gledanje TV-a na ovaj način i u velikom društvu zna da bude zanimljivije i od samog programa, a neretko doprinosi i povećanju gledanosti, pa zato ne čudi da se i same TV stanice prilagođavaju novom gledalačkom iskustvu. Sve više emisija i prenosa na stranim televizijama počinje sa obaveznim prikazom “zvaničnog” hashtag-a u dnu ekrana, a ide se i ka sve većem integrisanju sadržaja koji se na ovaj način dobija od gledalaca u sam program. To se moglo primetiti i na nedavnoj dodeli Zlatnih globusa koju su TV stanice upotpunile paralelnim izveštavanjem sa crvenog tepiha i Twittera, gde je poslato preko 2 miliona komentara o dešavanjima na malim ekranima. Takođe, Twitter je ove godine postavio i posebnu stranicu za prećenje tvitova poznatih ličnosti i samih učesnika dodele nagrada, dok su se na Instagramu mogle naći i ekskluzivne fotografije o detaljima i aktivnostima iza scene. Sve ovo nas očekuje, i verovatno u još većoj meri, na dodeli Oskara, budući da su Twitter i Američka filmska akademija objavili dogovor o lansiranju posebnog servisa “Twitter Oscars Index”, koji ima zadatak da pratiti i analizira diskusije i komentare o nominacijama i nagrađenima.
U prilog tome koliko se ozbiljno pristupa konceptu društvene televizuje dokaz je i nedavna zajednička objava Twitera i vodeće globalne istraživačke agencije Nielsen, o višegodišnjoj saradnji u zajedničkom paćenju i analizi TV gledanosti na ovoj društvenoj mreži. Za televizijsku produkciju to implicira dve opcije, ili će da pusti da bude predmet razgovora na Internetu, ili će da u tom razgovoru učestvuje. Druga opcija, međutim, podrazumeva i da aktivno uključivanje u digitalne tokove znači i prilagođavanje programskog sadržaja. Gledaoci, sa druge strane, mogu da se nadaju da će to biti i na njihovu korist. Jer šta je bolji ispit za stari izgovor “prikazujemo ono što gledaoci traže”, od neposrednog odgovora televizoru?
Piše: Dr Borislav Miljanović, Represent System
Izvor: BIZLife
Loading...
