Mreža koju 10 godina gradimo zajedno! Mreža koju 10 godina gradimo zajedno! Mreža koju 10 godina gradimo zajedno! Mreža koju 10 godina gradimo zajedno! Mreža koju 10 godina gradimo zajedno! Mreža koju 10 godina gradimo zajedno! Mreža koju 10 godina gradimo zajedno! Mreža koju 10 godina gradimo zajedno! Mreža koju 10 godina gradimo zajedno! Mreža koju 10 godina gradimo zajedno! Mreža koju 10 godina gradimo zajedno! Mreža koju 10 godina gradimo zajedno! Mreža koju 10 godina gradimo zajedno! Mreža koju 10 godina gradimo zajedno! Mreža koju 10 godina gradimo zajedno! Mreža koju 10 godina gradimo zajedno!

Oglašavanje

spot_img

POSAO & PRAKSA

U Srbiji su najuticajnije PR agencije i mediji u privatnim rukama

Naslov pretprošle teme nedelje „Teror PR-ova” („Politika“, 9. februara) i dobar deo stavova autora ubeđuju javnost da „PR teroristi“ ugrožavaju slobodu medija u Srbiji. Jednostrano gledanje na veoma komplikovane odnose medija i pi-ara nikada nije bilo dobro.
Polemike o tim odnosima traju decenijama. A simbioza medija i PR-a u cilju oblikovanja javnog mnjenja počela je pre gotovo jednog veka. Vudro Vilson 1916. godine nije imao podršku javnosti za ulazak SAD u Prvi svetski rat. U vladinoj (Krilovoj) komisiji za propagandu radio je i „otac” PR-a Edvard Bernajs.
Kao „esenciju demokratije“ on vidi „inženjering povinovanja“. Mediji ubeđuju javnost u opravdanost ulaska u rat i SAD kreću u oružani sukob. Čini se poznato? „Inženjering povinovanja” preko tzv. slobodnih medija primenjivan je uoči i za vreme svih ratova.

Noam Čomski („Hegemonija ili opstanak“) ističe – „kontrola nad javnim mnjenjem osnov je svake vladavine“. A narod je, po Volteru Lipmanu, samo „zabludelo krdo”. Dakle, „teror PR-ova“ i podaništvo medija nisu ništa novo i specifično samo za Srbiju. Ta simbioza donosi novac, pa zato i traje. U Srbiji su najuticajnije PR agencije i mediji u privatnim rukama. Na divljem tržištu PR i marketinške agencije i mediji dolaze do prihoda zahvaljujući bliskosti sa centrima političke i finansijske moći (videti izveštaj Verice Barać o pritiscima i kontroli medija).

Pre godinu dana Društvo Srbije za odnose s javnošću u saradnji sa UNS-om, NUNS-om, NDNV-om, Asocijacijom medija i Lokalpresom sprovelo je dva istraživanja – „Stanje struke odnosa s javnošću u Srbiji“ (288 ispitanika) i „Stavovi predstavnika medija o struci odnosa s javnošću u Srbiji“ (248). Cilj – videti šta ljudi iz odnosa s javnošću misle o sebi i medijima i šta novinari misle o svojoj struci i o PR-u.
Pokazalo se da je nivo obrazovanja i pismenosti u obe struke zabrinjavajući. Od 288 ispitanika – PR stručnjaka, čak 41 odsto je ušlo u taj posao posle višemesečnog kursa ili škole za odnose s javnošću, 15,4 odsto završilo je kurs/seminar u trajanju od nekoliko dana, 21 procenat su samouki (77 odsto nema formalno PR obrazovanje). Kod novinara visoko obrazovanje ima 52,1 odsto, dok su 13 procenata magistri a 2,7 odsto doktori nauka; 13,7 odsto je završilo višu i 18,5 odsto srednju školu. Ispitanici ističu da u obe struke sve više ulaze ljudi i bez profesionalnog i formalnog obrazovanja. PR-ovi kažu da su novinari neodgovorni (39,8 odsto), nedovoljno stručni (37,9), površni su i ekonomski robovi, a „informacije ne mogu da se objave ako klijent nije oglašivač“.
Takođe ističu da se PR agencije bave i zakupom oglasnog prostora, da vlasnici agencija do posla dolaze preporukom a ne tenderima. Obe strane ukazuju da je uticaj oglašivača sve veći. Poslovi se završavaju na relaciji PR agencija – direktor marketinga u mediju – glavni urednik – urednik rubrike – novinar.
Ekonomskim položajem nisu zadovoljni ni jedni ni drugi. Samo 24,2 odsto PR profesionalaca u Srbiji je u potpunosti zadovoljno svojom zaradom.

Čak 71,2 procenta novinara smatra da su loši finansijski uslovi najveći problem struke, zatim nedovoljan nivo stručnosti (62,3 odsto), zavisnost od političkog uticaja (51,4) i uticaja poslovnih partnera (30,8 odsto). Svi kao problem vide međusobno neuvažavanje, ekonomsku zavisnost, nesamostalnost u radu i odlučivanju, zavisnost od krupnog kapitala, nepoštovanje profesionalnih kodeksa, sve češće angažovanje honoraraca kao jevtine i poslušne radne snage, cenzuru, zabranu ličnog mišljenja i uticaj oglašivača na uređivačku politiku.

Kakvo onda može biti „zabludelo krdo“ na koje se primenjuju „tehnike povinovanja“ u diktaturi i PR-a i medija?

Autor teksta: Momčilo Cebalović,
doktorant na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Nišu, član Saveta Društva Srbije za odnose s javnošć
Izvor: Politika online

Forum

spot_img

PROJEKAT

spot_img

Anketa

Koji projekat Marketing mreže Vam je omiljen ili se rado u njega uključujete?

Oceni tekst

5,00 od 5
1 Star2 Stars3 Stars4 Stars5 Stars
Loading...

Povezani tekstovi

POSTAVI KOMENTAR

Molimo unesite Vaše ime
Molimo unesite Vaš komentar!