PROSTOR – Ovogodišnji eurobest se održao u velelepnoj Palazzo Barberini, zgradi koja je građena i dograđivana skoro 100 godina između 16. i 17. veka, a završio ju je čuveni arhitekta Gian Lorenzo Bernini. Ime Barberini dobija od istoimene porodice kada je Mafeo Barberini (čitaj: papa Urban VIII) kupio to zdanje 1625. godine i bilo je u vlasništvu njegove porodice do sredine 20. veka kada postaje Nacionalna galerija antičke umetnosti Italije. Oslikane tavanice, mermer, Tician, El Greko, Karavađo, Tintoreto, sve u prostoru paralelno sa eurobestom.
Zvuči fantastično, zar ne?
Pa zapravo realnost je potpuno suprotna. Činjenica da su navedene slike, skuplture i ostala umetnička dela nacionalno blago Italije, ceo događaj je propraćen vrlo, vrlo striktnim obezbeđenjem koje posmatra svaki vaš potez i opominje vas da ne dodirujete ništa, metal detektorima, pretresima rančeva, zabranjenim unosom hrane i pića. Jedino za flašicu vode dobijete “samo mrki pogled” ali vam progledaju kroz prste. Toaleti su bili udaljeni od samih sala, u podrumu drugog dela zgrade, do kojeg možete doći samo ako izađete napolje. Definitivno najbolniji udarac trojici Srba je to što je radionica, koju je trebalo da održe, otkazana zbog straha od korišćenja boje i tečnosti u prostoru. Ironično, jer je tehnika koju je trebalo da prikažu, napravljena da može da funkcioniše bez ikakvih uslova, a upravo su je uslovi cenzurisali.
Jednostavno, ovo mesto je muzej, a ne prostor za trodnevnu konferenciju gde ljudi dišu, komešaju se, piju, gricnu i jednostavno budu ljudi.
PREDAVANJA – Slobodno mogu reći da je kvalitet predavanja bio osrednji. Jako puno prikazivanja kejsova sa ovogodišnjeg Kanskog festivala, bez preteranog objašnjavanja. Nekako utisak je da smo te kampanje već gledali (a i da nismo, sve su dostupne online), te da to nije razlog zašto ljudi plate da slušaju predavanja.
Kejsove na stranu, bilo je dobrih predavanja, ali se jako puno oseća uticaj sredine iz koje govornik dolazi. Tako se govornici iz zapadne Evrope koncentrišu na teoretisanje, dok istočna Evropa ima dosta da kaže o svojoj lošoj reputaciji. Takođe bih naglasio da je dosta predavanja bilo društveno anagažovano, ali na to smo nekako navikli kao trend u festivalskim okvirima.
Izdvojio bih predavanje McCANN Worldgroup Europe – How to unfuck Europe?
Naše, McCANN gore listovi, Rikardo iz Pariza, Monika iz Barselone i Ioana iz Bukurešta, imali su predavanje koje je govorilo o društvenim problemima koji pogađaju zemlje iz kojih dolaze. Tako je Rikardo govorio o stanju u Parizu, terorizmu, ali highlight predavanja je naravno njegov projekat Girls of Paradise. Fantastična kampanja McCANN Pariza kojom je propagirana kriminalizacija klijenta u prostituciji. Pogledajte, ne bih da spojlujem.
Nastupa Monika, koja je u fokus predavanja postavila negativne uticaje svetske finansijske krize na Španiju kroz primere. Kroz seriju interesantnih primera prikazala je perspektivu i specifične probleme sa kojima se susreću liberalniji slojevi društva i koji su nama delovali pomalo egzotično. Kulminacija njenog izlaganja najbolje je ilustrovala ton celog predavanja – video o dvadesetpetogodišnjacima, koji su i pored te krize, napravili kompaniju koja lansira mikrosatelite u orbitu. Inicijatori imaju svoj kosmodrom i u svemir lansiraju satelite uz pomoć raketa – prosto nepojmljivo!
Na redu je komšinica, Rumunka Ioana, koja govori o internacionalnoj reputaciji Rumunije. Činjenica – Rumuni su etiketirani da su Romi. Prikazuju se videi sa britanske televizije o omalovažavanju Rumuna, čuveni “romanians are” sa google.com, i govori se o nacionalnom naporu Rumuna da poprave svoj imidž u svetu. Na dan predavanja, 1. decembra, lansiran je projekat koji treba da se pozabavi time. U pitanju je online sagovornik, koji je u stvari veštačka inteligencija i daje vam odgovore na stereotipe o Rumuniji. Posebno onaj da su Romi. Projekat se zove ROMBOT – o ironije.
Ako preskočimo društveno angažovana predavanja, jer nekako koliko god da su ona nešto što su pokretačka snaga, humana, lepa i dobar deo nagrada na festivalima, ipak bih voleo da govorimo o marketingu kao takvom u onih 99% slučajeva na kojem radimo – komercijalni klijenti.
Džo Vejd, britanski pisac i komičar je održao fantastično predavanje na temu humora u advertajzingu, tačnije zašto je advertajzingu potreban humor ponovo. Činjenica – sve više projekata se bazira na empatiji i suzama pre nego smehu. Nekako u ovom predavanju smo se, mi Srbi, pronašli jer dosta nam je tuge, izbeglica, ratova i svih loših stvari jer smo opsednuti već 25 godina tom temom. Humor je lek za to. Nekako taj humanitarni deo advertajzinga je doživeo svoj klimaks na Kanskom festivalu sa GREY Singapur skandalom. Svi žele deo kolača tuge. Dosta. Živelo Lav pivo i Nenad Jezdić i upala trbušnih mišića od smeha uz jeftinu produkciju i odličan scenario za virale. To je to.
Drugi deo odličnih predavanja je govorio o upotrebi “mobile” i ozbiljnih podataka koji govore da jednostavno pametni telefoni su medij kojem ljudi najviše posvećuju pažnje i da fokus treba da se prebaci na njih. TV umire sporom, bolnom ali i sigurnom smrću. O tome su govorili DDB Berlin, kroz svoju kampanju “Check it before its removed” koja je, iako nije komercijalna, jednostavno genijalna. Možda i više od toga.
Predavanje koje je zatvorilo ovogodišnji eurobest je Heineken: Mobile content – a call to action!
Ovo predavanje je ozbiljan prst u oko agencijama. Ian Vilson, jedan od direktora u Hajnekenu, govorio je o klasičnim kampanjama i njihovim adaptacijama na mobile platformu. Izneo je relevantne podatke koji glase ovako: procenat pregledanog do kraja TVCa koji je pušten na Facebook bez adaptacije je 2%, potom je agencija adaptirala sa titlovima i packshotom na početku videa – 4%, a onda ih je kontaktirao Facebook. Facebook je adaptirao taj isti TVC, taj isti titl i isti packshot prema njihovim uputstvima i rezultat? 14%! Facebook je to uradio BESPLATNO. Potom je Ian pitao sve prisutne u krcatoj Cortona room, glavnoj sali na eurobestu, koliko vas je pročitalo JAVNI Facebook-ov dokument koji sugeriše kako je najbolje da se postupa sa adaptacijama? Niko od prisutnih nije podigao ruku. Ni jedna duša na jednom od najbitnijih festivala jednostavno nije ni pročitala kako se to radi. Mi smo se osetili prozvano i neprijatno, verovatno kao i svi ostali. A ako nisu, trebalo je.
DODELA NAGRADA – Reklo bi se retrospektiva Kanskog festivala, na evropskom nivou. Možda malo strožije sa shortlistama. Check it before its removed, Swedish number, The next Rembrandt, Paralympics i nezaobilazni Survival billboard su iz moje perspektive najzapaženiji.
Posebno dragi koje bih izdvojio su zlata iz kategorije Film: Volkswagen horses, Volvo trucks Look who’s driving – živ se ismejah 🙂
Svaki Gran Prix je realno zaslužen, sem jednog. Zaista. Girl emojis kampanja Always (P&G) u kategoriji Media. Čisto paralele radi, zlata iz te kategorije su: Check it before its removed, Survival billboard, Mr. Bear driver, The next Rembrandt.
Ali opet, to je iz ugla Srbina na Eurobestu, vrste na ivici izumiranja…
Piše: Miloš Opačić, Designer u agenciji McCann Beograd;
jedan od osnivača umetničkog kolektiva Luft
Loading...
