Profesor komunikologije na Fakultetu političkih nauka Miroljub Radojković ocenio u Beogradu da se pored političara iz vlasti, i Republička radiodifuzna agencija pojavila kao još jedan izvor pritiska na elektronske medije. Ona je to, kako je rekao, učinila donošenjem Obavezujućeg uputstva za emitere u predizbornoj kampanji.
On je na konferenciji za novinare na kojoj su predstavljeni trendovi na televiziji u okviru projekta „Medijski monitoring – MediaTrends“ za period januar-mart 2012, naveo da su primenom uputstva RRA učesnici u predizbornoj trci podeljeni na privilegovane i nepoželjene. Kako je naveo Radojković, primer kako se politika involvira u elektronske medije je Radio-televizija Srbije (RTS) koja kao javni servis treba da bude izbalansiran, nepartijski i fer, ali koja od kako je krenula „neproglašena predizborna kampanja“ trpi uticaj vladajuće koalicije. „Najdalje u podređivanju javnog servisa otišao je predsednik Srbije Boris Tadić“, ocenio je Radojković navodeći zloupotrebe pre raspisivanja izbora. Kao primer najveće zloupotrebe Radojković je naveo Tadićevo 11. minutno obraćanje u udarnoj informativnoj emisiji RTS Dnevnik iz Crne Trave koja je bila pogođena snežnim nevremenom, a u kojem je slao i političke poruke. Radojković je kazao da o takvim zlouptrebama javnog servisa RRA nije rekao ni reč.
Kao primer načina da se i bez vlasništva upravlja medijima, Radojković je naveo dve agencije za oglašavanje koje su, kako je naveo, upletene u Demokratsku stranku (DS).
Novinarka Tamara Skroza kazala je da su političari u velikoj meri prisutni u štampanim medijima, ali da se i pored prisustva velikog broja tema u novinama ne dobijaju mnogi odgovori jer novinari ne postavljaju suštinska pitanja. Ona je ocenila da mediji nisu ispunili svoju informativnu ulogu i da je od januara bilo ozbiljnih kršenja etičkih standarda.
Na konferenciji je predstavljeno i istraživanje o političkim partijama na Tviteru, Fejsbuku i o njihovim web-stranicama koje su uradili polaznici medijske škole koju su organizovali Fondacija Konrad Adenauer i Fakultet političkih nauka. Prema tom istraživanju, političke stranke koriste društvene mereže ali ne na odgovarajući način jer nema interaktivnosti, a popularnost na društvenim mrežama nije pravi pokazatelj stanja u stvarnom životu. Kako je rečeno, najpopularniji na Fejsbuku su Ujedinjeni regioni Srbije koji imaju oko 30 hiljada „fanova“, dok Socijalistička partija Srbije, DS i Liberalno demokratska partija imaju oko dve hiljade „fanova“.
Najviše pratilaca na Tviteru ima funkcioner Demokratske stranke Oliver Dulić, više od šest hiljada, a blizu šest hiljada pratilaca ima lider URS Mlađan Dinkić.
Izvor: Mondo