Jedan od najpoznatijih svetskih portala “Mashable“, uvrstio je Javni solarni punjač za mobilne uređaje “Strawberry Drvo” na listu 25 tehnoloških inovacija koje je neophodno da se nađu u svakom gradu budućnosti. Izum mlade srpske kompanije “Strawberry energy” je jedina inovacija koja potiče iz Srbije, gde je trenutno postavljeno devet sistema, u Obrenovcu, Novom Sadu, Kikindi, Vranju, Boru, Valjevu i Beogradu (Zvezdara, Tašmajdanski park i uskoro Trg Slavija).
Kako se navodi na portalu “Mashable”, do 2030. godine više od 5 milijardi ljudi živeće u urbanim sredinama. Međutim, pre nego što dođemo do toga, moraćemo da učinimo naše gradove optimalnijim za život. Moraćemo da radimo na tome da ih napravimo „pametnijim“ i boljim, a tehnologija će nam biti od velike pomoći za postizanje tog cilja. U saradnji sa programerima i konstruktorima, gradovi širom sveta pokušavaju da učine život u gradu što boljim, bilo da se radi o unapređenju tajminga semafora ili kreiranja korisnih aplikacija, koje postaju sve moćnije sa povećanjem tržišnog učešća “pametnih telefona”. Aplikacije i dobro imeplementirane tehnologije mogu da pomognu vladama sa manjkom budžeta da sačuvaju novac i time postanu efikasnije. “Mashable” je izdvojio 25 tehnoloških inovacija koje je neopdhodno da se nađu u svakom modernom gradu.
– Inicijative za pristup podacima i hakatoni, kao što je “New York City’s BigApps” takmičenje, gde se razvijaju aplikacije koje unapređuju gradove i građanima pružaju neophodne informacije. Pomoću razvijenih aplikacija može se saznati kakav je kvalitet vazduha, koji su restorani čisti, rezultati građevinske inspekcije i sl.
– Aplikacije za parkiranje, koje vozačima pokazuju gde je najbliže slobodno mesto. Pored toga pružaju informacije koje omogućavaju uštedu u vremenu, benzinu, novcu, smanjenju emisija štetnih gasova, ali i rasterećuju saobraćaj.
– Aplikacije uz pomoć kojih korisnici mogu da “usvoje” gradsku imovinu – kante za đubre, telefonske govornice, drveće, hidrante itd . – tako da grad ne mora da troši novac i šalje radnike da se pobrinu za iste. Nešto slično tome postoji u Bostonu i Honolulu, što sugrađanima pruža osećaj da više doprinose svom komšiluku.
– Sistem za upravljanje tehnološkog otpada – Pay As You Throw (PAYT) – što ohrabruje ljude da više recikliraju i manje talože đubre, dok korišćenje alata RFID može da poboljša sortiranje plastičnih flaša i na taj način da ne završe na poljani.
– Digitalno i lako plaćanje parkinga (parking payment systems) – ne želimo da čuvamo kartice za plaćanje parkinga niti da budemo ograničeni vremenom plaćanja, tako da moramo da trčimo i uplaćujemo za dodatne sate. Ispravno je plaćati parking, ali zašto da se sistem plaćanja ne poboljša.
– Aplikacije sa mapama gradova, koje će da sadrže sve informacije o muzejima, parkinzima, obeležjima, restoranima i podacima o trenutnim gužvama u saobraćaju. Ove aplikacije već postoje u Baltimoru, Otavi, Nju Orleansu, i pomažu stanovnicima ali i turistima da bolje dožive te gradove.
– Ekrani osetljivi na dodir po gradu, kao na primer kiosci u kojima se kupuju karte za metro, svuda bi trebalo da budu otporni na bakterije.
– Bežični internet na svakoj stanici u podzemnoj železnici ili u vozovima, trebalo bi da bude dostupan zajedno sa informacijama o vremenu.
– Održivi i energetski efikasni stambeni prostori.
– Dinamični kiosci koji pokazuju precizne i ažurne informacije, moguće gužve, vreme i lokalne vesti, kao što je “Urbanflow” u Helsinkiju.
– Aplikacija ili društvena mreža koja pruža informacije o hitnim i kriznim situacijama – svaki građanin bi trebalo da ima pristup ovakvim informacijama, bilo da se radio o zločinu koji se upravo dogodio ili savet za postupanje tokom oluje koja se približava gradu.
– Policijske snage koje koriste “real-time” podatke, u cilju praćenja i sprečavanja zločina.
– Više javnih prevoza, brzih vozova i autobusa koji pomažu građanima da putuju gradom brže i uzrokuju manju emisiju štetnih gasova.
– OLED svetla i nadzor u zonama sa visokim procentom kriminala, kao što je “24/7 sistem u Kalkuti”
– Stanice za punjenje mobilnih telefona, kao što je solarni sistem “Strawberry Drvo” u Srbiji. Ovakvi sistemi bi mogli da postoje i na autobuskim stanicama ili da pružaju uslugu bežičnog interneta, što “Strawberry Drvo” već omogućava korisnicima.
– Krovovi prekriveni solarnim panelima ili baštama. Mogli bismo da generišemo solarnu energiju i na biciklističkim stazama kao što je amsterdamski “SolaRoad”.
– Programi iznajmljivanja bicikala na stanicama koje su gusto raspoređene po gradu, kao što već postoje u Parizu i Vašingtonu, a koji će uskoro biti aktuelni u Los Anđelesu i Njujorku. Bilo bi lepo da postoje i parkinzi za bicikle, možda čak i podzemni i automatizovani nalik na “Eko Cycle” u Japanu.
– Ekonomija deljenja umesto ekonomije kupovina. Ukoliko delimo ili iznajmljujemo jedni od drugih, svako će imati manju potrebu za kupovinom stvari, pa samim tim i manje skladištenja starih stvari. Danas su u svetu aktuelni programi “Rent the Runaway”, “Netflix”, “Airbnb”. U istom kontekstu, postoji i aplikacija koja ljudima pomaže da pronađu dobrotvorne ustanove koje potražuju stvari koje ljudima više nisu potrebne i koje žele da bace, kao što je “Zealous Good” u Čikagu.
– Pametni sistemi za kontrolu klime u kućama i poslovnim prostorima, kao što je na primer “Nest thermostat”.
– Široko rasprostranjena upotreba aplikacija za usmeravanje saobraćaja, kao što su “Greenway” i “Waze”. Čovek u proseku godišnje provede 60 sati u saobraćaju, prema istraživanjima “Greenway”-a, a ove aplikacije proračunavaju najbolju rutu za svakog vozača, kako bi se ubrzao saobraćaj i smanjila emisija štetnih gasova. Ove aplikacije takođe sprečavaju da gužva sa jednog dela grada pređe na drugi.
– Sistemi za recikliranje vode, obzirom da se izvori vode ne čuvaju i ne koriste na pravi način, dok voda prekriva 70 procenata planete Zemlje.
– Udruženo urbano planiranje (Crowdsourced urban planning), kao što je to slučaj u Brikstarter-u.
– Internet pristup za sve građane, kao što je Google Fiber, koji bi smanjio digitalni jaz i postakao ekonomski razvoj.
– Plaćanje preko mobilnih telefona – U svakom segmentu života, od plaćanja hrane, odeće, pa sve do prevoza.
– Programi deljenja vožnje: zato što je mnogo veći trošak i emisija štetnih gasova ukoliko dvoja kola idu na isto mesto a nisu popunjena do punog kapaciteta.
Loading...
