U zaletu ste, puni snage, a onda vas neko iznenada polije kofom ledene vode i zaustavi. Ovako bi se u najkraćem mogla opisati situacija u kojoj se našla globalna event i entertainment industrija kada je kriza izazvana koronavirusom započela u prvom kvartalu 2020. Event industrija je godinama rasla i jačala svoju poziciju uz predviđanja svetskih stručnjaka da će se ukupni prihodi event ekosistema, udvostručiti u periodu od 2019 do 2025. Međutim nastala situacija, koja se nije mogla predvideti, za sve je zapravo bila hladan tuš.
Mnogi su zastali u šoku, posmatrajući pandemiju kao noćnu moru iz koje će se volšebno probuditi. Dobar deo njih je brzo reagovao optimizacijom poslovanja i kriznim planiranjem, dok su pojedini gledali da se brzo transformišu uz pokušaj okretanja ka virtuelnim i hibridnim događajima.
Kakve rezultate je zapravo dao ovakav zaokret? Zavisi, prvenstveno od razvijenosti tržita. Veća i razvijenija tržišta su oprezno-pozitivno reagovala na ovaj trend prihvatajući ideje i kreativnu upotrebu tehnologije u online okruženju. Organizatori događaja su videli priliku i pristupili osmišljavanju virtuelnih/hibridnih događaja u cilju stabilizacije poslovanja, ali i u pravcu razvoja novog biznis segmenta za budućnost. Međutim, problem nije ublažen za one koji nisu u mogućnosti da pređu na online režim, poput organizatora muzičkih koncerata i festivala, sportskih događaja, kulturnih manifestacija i kompanija za upravljanje destinacijama. Istovremeno, kompletan supply chain event industrije poput hotela, ketering i rental kompanija, umetnika i freelance-ra, je prilično ostao na marginama organizacije online događaja.
Na manje razvijenim tržištima je potpuno drugačija priča. Na online događaje se prvenstveno gledalo kao na besplatna i jednostavna rešenja, a ubrzo se došlo do zaključka, da baš takva rešenja i nisu preterano interesantna, pogotovo u trenucima kada svet polako i uz oprez pokušava da se vrati u normalne tokove. Ulaganje u marketing i sponzorstva su smanjena, a kreiranje virutelnih ili hibridnih događaja koji će pružiti neko novo, uzbudljivo iskustvo je ponekad skuplje od standardnih live događaja.
Okupljanje velikog broj ljudi u digitalnom svetu, uz različite podsticaje učesnika na interakciju zvuči kao sjajna opcija i instant supstitucija za live događaje. Mogućnosti kreiranja sadržaja i storytelling-a u okviru hibridnog/virtuelnog event-a su zaista izuzetno velike, zato se u doba sveopšte digitalizacije, start-up buma i novih tehnologija, mnogima ovo učinilo kao vrlo dobro rešenje. Istovremeno, iskustvo je pokazalo da su ljudski kontakt, emocija i doživljaji koji nastaju na live događajima zapravo nezamenljivi.
I baš u vreme kada je održivost kao trend uzletela u industriji, odnosno događaji koji će svojim primerom promovisati očuvanje životne sredine i jačati svest o održivom načinu poslovanja i života, aktuelna dešavanja su ga zamenila sa jednim drugim apsolutnim trendom, a to je zdravstvena bezbednost. Sprovođenje svih sanitarnih i bezbednosnih mera poput ograničenog broja zvanica, nošenja maski, posebne ketering opreme, limitiranog broja ljudi po stolu, razmaka između sediša, merenje temperature na ulazu i sl. će biti glavni prioritet u cilju očuvanja zdravlja učesnika i reputacije organizatora.
Period prilgaođavanja, iščekivanja i iznalaženja kraktoročnih rešenja je prošao. Sad kada je industrija duboko zašla u krizu, potreban je plan akcije. Međutim, kako planirati kada ste suočeni sa nečim na šta ne možete da utičete? Spoljni faktori su ti koji diktiraju budućnost. Trenutno, niko nema dobar odgovor na pitanje šta je moguće učiniti i kako održati poverenje u događaje u neizvesnim vremenima.
Situacija varira od države do države, dok je event industrija skoro pa zaustavljena. Proaktivnost i novi vidovi kreiranja iskustva za sada nisu dali adekvatna rešenja za održivost biznisa u ovakvoj situaciji. Event industrija se, nažalost, u ovom momentu morala osloniti na solidarnost i pomoć lokalnih Vlada, koja se opet priličo razlikuje od države do države. Tako je nastala #WeMakeEvents #RedAlert inicijativa koju su organizovala industrijska tela i profesionalci tokom jeka pandemije Covid-19 u Velikoj Britaniji. Uspeh početnih aktivnosti doveo je do globalnog pokreta koji se okupio u duhu uzajamne podrške i solidarnosti. Prvi događaj održan je 11. avgusta kada je preko 700 zgrada bilo osvetljeno crvenom bojom širom Velike Britanije. Postajući globalni pokret, prvi internacionalni događaj održan je 1. septembra kada je hiljade event lokacija obasjano crevenom bojom simbolično ukazujući na crveni alarm za industriju.
Odgovor na pitanje koliko brzo će se event industrija oporaviti je trenutno samo u domenu nezahvalnih prognoza. Obećava činjenica da se ljudi vrlo brzo vraćaju na „stari kolosek“. Optimizam je ojačao tokom leta, a potreba za druženjem, društvenim okupljanjima, koncertima i sportom neće nestati.
Kada prođe „zimski talas“, ostaje nada da će se u 2021, uz pomoć mera i vakcine, stanje stabilizovati i život vratiti u normalu. A onda, celokupna event industrija, ojačana iskustvom iz do sada nezapamćene krize za jednu poslovnu granu, može biti spremna za nove, lepše izazove.
Autor teksta: Miro Antić, suosnivač i CXO agencije M2Communications
Loading...
