U Srbiji, prema zvaničnim podacima, posluje negde oko 315.000 malih i srednjih preduzeća. Od tog broja, oko trećine preduzeća su u vlasništvu žena. Koje su to najveće prepreke sa kojima se žene preduzetnice suočavaju? Šta ih sputava da iskažu svoje preduzetničke potencijale? Da u većoj meri budu prisutne i uspešne u biznisu? I šta bi, zapravo, veće prisustvo žena u biznisu donelo društvu, u celini?
U Srbiji, prema zvaničnim podacima, posluje negde oko 315.000 malih i srednjih preduzeća. Od tog broja, oko trećine preduzeća su u vlasništvu žena. To je negde blizu ili jednako proseku EU, a imajući u vidu veoma nepovoljno šire socio-ekonomsko okruženje i značajne rodne nejednakosti koje deluju kao prepreka pri ulasku u preduzetništvo i uopšte (u Srbiji žene čine 51,6 populacije, ali su za 20% manje zaposlene od muškaraca i za trećinu manje plaćene) ovaj podatak čak i ne deluje preterano loše. Problem je, međutim, u visokoj stopi gašenja preduzeća u vlasništvu žena, odnosno slaboj održivosti preduzeća kojima rukovode žene.
Preduzetnice u Srbiji su pretežno žene srednjih godina (oko 42 godine), srednjeg obrazovanja (66%), udate su (79%) i imaju decu (85%). (izvor: „Studija o preduzetništvu žena u Srbiji“, SeConS) Uglavnom su prva generacija preduzetnika u porodici i najčešće su u preduzetništvo ušle ne zbog sjajnog biznis plana i odlične poslovne ideje, već zbog surove ekonomske egzistencije i nemogućnosti zaposlenja. Njihova preduzeća su najčešće mikropreduzeća, koja zapošljavaju manje od 10 lica, a posluju u sektoru usluga na lokalnom tržištu.
A koje su to najveće prepreke sa kojima se žene preduzetnice suočavaju? Šta ih sputava da iskažu svoje preduzetničke potencijale? Da u većoj meri budu prisutne i uspešne u biznisu? I šta bi, zapravo, veće prisustvo žena u biznisu donelo društvu, u celini?
Nepodsticajno, tradicionalno orijentisano društveno okruženje, možda je i glavna prepreka većem učešću žena u preduzetništvu. U društvu poput našeg tradicionalna uloga žene je uz porodicu, uz decu, i njeno bavljenje ličnom karijerom, profesionalnim razvojem i napredovanjem, nije nešto na šta se gleda sa oduševljenjem. Svako dodatno angažovanje, odricanje, posvećenost karijeri i sl. naročito nije prihvatljivo. Pa kako u takvom okruženju žena može biti usredsređena na karijeru, na lični profesionalni razvoj, svoj biznis, zaposlene? Odgovor je jasan.
Dalje, hroničan nedostatak sredstava i nemogućnost pristupa izvorima finansiranja krajnje destimulišuće deluje na aktivne kao i na potencijalne preduzetnice. Uostalom, kao i na ceo privatni sektor. Različiti programi i podsticaji državne finansijske pomoći, krediti i bespovratna sredstva, finansijska i logistička podrška za startapove,obrtna sredstva, tehniku, mašine i opremu, nove investicije, i to u znatno većem obimu nego do sada, akutna su potreba postojećih i budućih preduzetnica. Uz to, i nemogućnost održivosti, odnosno uspešnog poslovanja i nakon prvih godina poslovanja još jedna su velika prepreka uspešnom razvoju ženskih MSP.
Ne manje važna je i činjenica da ogromna većina preduzeća u vlasništvu žena posluje na lokalnom tržištu, u sektoru usluga (76%). Potencijali i resursi lokalnog tržišta su znatno ograničeniji i skromniji, samim tim i šanse za razvoj biznisa i uspešno poslovanje nisu naročito izgledne. Osnovno pitanje je kako pronaći i osvojiti nova, nelokalna tržišta. Umrežavanje, saradnja sa velikim kompanijama, pomoć države u pribavljanju kontakata…neke su od mogućnosti.
Uz sve navedeno, nedostatak informacija i mnoštvo zakonskih rešenja i odredaba koje regulišu oblasti poslovanja MSP, ženama, a naročito onima iz manje razvijenih sredina, značajno otežavaju mogućnosti započinjanja sopstvenog biznisa. Tome država posebno treba da posveti pažnju, odnosno da kroz stalno prisustvo u lokalnim sredinama kontinuirano pruža potencijalnim i aktivnim preduzetnicama sve bitne informacije za poslovanje. Ma kako to iz centra prestonice izgledalo neverovatno, ali činjenica je da stanovnici manjih gradova Srbije prosto nemaju gde i ne znaju kako da potraže informacije o tome kako započeti ili unaprediti biznis, gde plasirati robu…
Lokalna administracija se u tim slučajevima po pravilu poziva na centralu, na Beograd, na ministarstva, na agencije, fondove… a mogućnosti preduzetnica za neka dodatna pojašnjenja su praktično nikakva. Edukativne Radionice „Podrška ženskom preduzetništvu“ i „Razvoj preduzetništva, efikasnije poslovanje i jačanje konkurentnosti“ namenjenih MSP, a koje je PKS u saradnji sa nadležnim ministarstvima organizovala nedavno širom Srbije, u lokalnim sredinama preduzetnica i preduzetnika, a u okviru kojih su preduzetnice i preduzetnici bili u prilici da od predstavnika državnih organa i institucija (ministarstvo privrede, finansija, uprava carina, fond za razvoj, razvojna agencija…) saznaju sve potrebne informacije o merama i programima države u cilju finansijske i logističke podrške preduzetništvu, primer su dobre prakse koji najbolje ilustruje odlučnu nameru države da podrži ovaj sektor privrede.
Dobar primer značajno većeg prisustva žena u vlasničkim i menadžerskim pozicijama pruža PR i marketing sektor u Srbiji. Prema aktuelnim podacima, u našoj zemlji u oblasti PR-a i komunikacija zaposleno je blizu 75% žena, a dobar deo njih je na glavnim, rukovodećim pozicijama. Inače, taj procenat nas svrstava skoro na istu poziciju sa SAD, gde je taj br 76%, što je znatno više od svetskog proseka koji je 65%. Dakle, žene u ovom biznisu uspevaju da ostvare svoj potencijal, postižu dobre rezultate, uspešne su i zadovoljne načinom života koji ide uz preduzetništvo.
Uz sve specifičnosti, recept iz PR i marketing industrije prosto treba, u najvećoj mogućoj meri, primeniti i na druge sektore. S tim što država mora imati značajnu ulogu u kreiranju stimulišućeg i afirmativnog poslovnog ambijenta, u kojem se privatna poslovna inicijativa smatra poželjnom. U interesu žena, ali i čitavog društva. Jer osim što umnogome doprinosi znatno boljem položaju žene u društvu, žensko preduzetništvo značajno utiče na ekonomiju zemlje, kroz smanjenje nezaposlenosti, primenu novih tehnologija i privredni rast. A društvo u kojem su žene preduzetnice je zdravije, otvorenije i srećnije.
Za Marketing mrežu tekst napisao:
Ivan Jojkić, Client Service Director, Nova PR
Loading...
