Prime Communications tim će na ovogodišnjem PROACTIVE-u, ali i po prvi put u Bosni i Hercegovini ugostiti predavača Billa Nicholsa, profesora sa „Bucks New Universty“ iz Velike Britanije. Nichols iza sebe ima 30 godina iskustva u marketingu i komunikacijama tokom kojih je radio sa klijentima poput British Tabbacco, IBM, Ingersolla, Tektronix i Xerox, te kabinet zamenika Tonya Blaira. Vodio je londonske kancelarije američkih agencija za odnose s javnošću Edelman i HHCC, a svoju konsultantsku agenciju za odnose s javnošću „Whiteoaks“ pokrenuo je 1993. godine. Trenutno radi kao savetnik jednog od vodećih britanskih pravnih društava, te kao savetnik za strategiju razvoja tri agencije za odnose s javnošću i jedne bliskoistočne vlade na području upravljanja ugledom.
Na koji način se uloga PR profesionalaca izmenila poslednjih godina? Zašto kompanije bilo male ili velike trebaju PR sektore?
Decenijama PR je bio sinonim za odnose s medijima. Danas je to prilično svaki vid komunikacije – direktne i indirektne – sa bilo kojim auditorijumom. Činjenica je da nema kompanije koja ne komunicira sa okolinom. Samo to može raditi dobro ili loše. Naš zadatak je pokazati koju zaista vrednost ima to „raditi dobro“.
Koji savet biste dali mladom preduzetniku koji započinje svoj prvi samostalni posao, naročito ako je njegov budžet ograničen?
Kada u Silikonskoj dolini preduzetnik dođe po odobrenje za kapital, često prvo pitanje koje mu postave je „da li ste angažovali PR kompaniju?“. Šta u bilo kojem kontekstu zaista ima smisla. Možete imati odličnu ideju, izvrstan proizvod i dobar izvor finansiranja. No ukoliko niko ne zna da postojite i na koji način da vas pronađe, zaista imate vrlo male šanse ili nikakve. Imam priliku kroz posao susretati se sa mnogo preduzetnika koji imaju male firme i skoro svima moram reći: „Vičite o sebi!“.
Prema Vašem mišljenju, kako trenutne globalne promene utiču na PR profesiju i PR-ove?
PR „biznis“ sazreva. Više postaje „profesija“ koja će se u ne tako dalekoj budućnosti tretirati slično kao i advokati, računovođe i slično. To znači ponašati se zrelo i preuzeti mnoge odgovornosti: na primer, mi smo veliki publicisti; menadžeri tako dragocene reputacije; kreatori ključnih dijaloga i rasprava. Ali isto tako mi još uvek učimo šta sve to znači.
Koji su to najveći izazovi sa kojima se susreću PR-ovi?
To što PR postaje profesija. To što se suočavaju sa digitalnom tranzicijom. Učenje kako strateški koristiti i upravljati društvenim medijima, te rad u pretežno vizualnom modu.
Da li imate neki savet za PR-ove kada govorimo o znanjima i veštinama koje moraju negovati kako bi postali iznad prosečni u njihovom poslu, ali i bili u mogućnosti odgovoriti na sve nove izazove?
Obzirom da se time bavimo, vrlo često zaboravimo kako su naše veštine zaista posebne (sposobnost da jasno pišemo i komuniciramo, transformišemo nešto jako kompleksno u nešto jednostavno i smisleno, napravimo i prodamo ključne ideje)… One uvek mogu napredovati. Kao i pijanista ili izvanredni sportista moramo vežbati i usavršavati se svaki dan. I moramo bolje razumeti konceptualni okviru u kojem delujemo (poslujemo); poznavati mesto gde se susreću lingvistika i socijalna psihologija!
Kako vidite PR industriju za 10 godina i da li možete predvideti trendove koji dolaze?
Zasigurno kao veću industriju, verovatno i moćniju, izloženu političkim kritikama. Pa čak kao još uzbudljiviju i bogatiju za još više različitosti nego danas.
Obzirom da radite sa studentima i da ste upoznati sa njihovim očekivanjima, koji je Vaš savet za one koji nameravaju započeti PR karijeru i one koji su tek na početku?
Radi i uči. Mislim da raspravljanje o tome šta je bolje teorija ili praksa samo odvlači pažnju od suštine. Teorija je objedinjena praksa… ona kreira mapu kako bi dobili najviše iz prakse. Šta savetovati nego nauči nešto novo svaki dan i radi (praktikuj) nešto novo svaki dan.
Loading...
