Direktorka BTL agencije Sevent Milica Stojanović specijalno za Marketing mrežu govori koje su „tajne formule“ organizacije događaja, u kojoj meri su kompanije u Srbiji spremne da ulože novca u dobre event-e, kao i koliko je važna uloga medija u organizaciji događaja.
Moto Vaše agencije je “Događaj mora biti uspešan, inače bolje da ga nema!”. Šta za Vas znači dobar event? Šta on sve treba da sadrži i koje tehnike su najbolje (najuniverzalnije) da se koriste pri organizaciji događaja? Koje „tajne formule“ koristi Vaša agencija pri oranizaciji događaja?
Organiacija događaja je zapravo jedina u nizu marketinških aktivnosti koja nema popravni. Šta je to što kompanija želi da postigne i poruči određenim događajem je polazna osnova za kreiranje svega – od kreativnog koncepta, tehničkog rešenja, protokola, preko programa, cateringa, organizacije, do koordinacije i realizacije. Svaki element mora da bude dobar kako bi cela slika bila u skladu sa kompanijskim vrednostima. Ukoliko je poruka preneta na pravi način ciljnoj grupi kojoj je namenjena, događaj je uspeo. Pošto se deo Seventa nalazi u EU, tačnije u Sloveniji, možemo da kažemo da smo na izvoru kako tehnologije, tako i trendova kada je organizacija događaja u pitanju, pa samim tim i našim klijentima možemo ponuditi rešenja koja su malo hrabrija i inovativnija. S druge strane mi radimo, kako se to kaže kod nas, po principu “ključ u ruke”, ali ne postoje tajne formule ni univerzalne tehnike. Svakom događaju prilazimo posebno u odnosu na zahtev klijenta, pa su samim tim i mehanizmi drugačiji.
Agencija Sevent organizovala je, između ostalog, izložbu Svet dinosaurusa, a upravo je završena izložba Džinovski insekti i praistorijske morske nemani na Adi Ciganliji. Da li se, po Vašem mišljenju, pamte samo veliki događaji ili i mali događaji mogu da ostave snažan utisak?
Svaka vrsta događaja, a ima ih puno, treba da je kreirana da ostavi snažan utisak. Svaki za svoju ciljnu grupu. Izložbe koje radimo su posebna vrsta događaja, one su najpre namenjene deci, tu su i da edukuju i da zabave. Međutim, obzirom na to kako ih deca oduševljeno prihvataju i koliko se dugo posle toga prepričavaju utisci, one ostaju draga uspomena i roditeljima. Pokazalo se da je ovakva vrsta događaja potrebna, malo ima sadržaja za decu ovog tipa. Nastojaćemo da i u buduće dovodimo zanimljive izložbe.
U kojoj meri su kompanije u Srbiji spremne da ulože novca u dobre event-e? Da li se podrazumeva da dobar event i puno košta?
Nekim kompanijama su događaji važni za poslovanje, samim tim su naravno i spremni da unapred odrede budžet za to, kao deo strateškog planiranja. Takvih komanija ima sve više, tako da je raznovrsnost i kreativnost događaja sve veća. Iako svi trenutno prolaze kroz ekonomsku krizu i to svakako utiče na budžet, postoje kompanije koje shvataju da baš u vreme krize treba najviše ulagati u komunikaciju sa svim ciljnim grupama, na svim nivoima. Ograničenja u budžetu nas teraju da budemo još kreativniji i bolji. Pametno koristimo budžet i jedan od najvećih komplimenata na našim događajima je što se uvek misli da je mnogo više para uloženo u odnosu na to kako izgledaju i kakav utisak ostavljaju.
Zašto bi neka kompanija u svom godišnjem budžetu i planu aktivnosti morala da predvidi organizaciju događaja? Zašto su oni važni i na koji način mogu doprineti ugledu kompanije?
Postoje kompanije kojima su događaji još jedna u nizu marketinških aktivnosti kojima direktno komuniciraju sa krajnjim potrošačem, poslovnim partnerom, kao i svojim zaposlenima. Takve kompanije znaju da unapred moraju da planiraju budžet za to. S druge strane mislim da ne postoje kompanije koje nemaju potrebu za organizacijom događaja, zato što i najskromnija proslava Nove godine šalje određenu poruku i stvara sliku o kompaniji kod prisutnih zvanica. To utiče na njen i interni i eksterni imidž, pa je samim tim i planiranje budžeta za tako nešto poželjno.
Koja je uloga tradicionalnih i društvenih medija u organizaciji događaja? Ako neki događaj nije dovoljno dobro propraćen od strane medija, da li to znači da nije dobro organizovan?
Zavisi, neke kompanije organizuju interne događaje za koje ponekad i ne žele medijsku pažnju, mada je to sada sve ređe. S druge strane imamo promocije brendova ili događaje kao što su izložbe i koncerti koji ne bi postojali bez podrške medija.
Kako ocenjujete menadžment događaja u Srbiji? Da li, po Vašem mišljenju, zaostajemo za svetskim trendovima i šta bismo eventualno trebali da promenimo?
Postoje agencije koje to znaju i jako dobro rade, ali se često dešava da ljudi u kompanijama olako shvataju organizaciju događaja i smataraju da mogu to sami i bez stručne podrške. Pre svega ovaj posao je izuzetno odgovoran, jer kao što sam rekla, nema popravnog. Što se tiče svetkih trendova u kreativnom smislu smo veoma dobri, ali zaostajemo u budžetima. Tu su razlike velike.
Autorka: Ivana Parčetić
Loading...
